ЦПН: КОНГРЕС МЛАДИХ МАТЕМАТИЧАРА У НОВОМ САДУ

Од 3. до 5. октобра, на Природно-математичком факултету у Новом Саду одржава се конгрес коjи окупља младе математичаре с докторатом и студенте докторских студиjа

 PMF NS.jpg

Српско научно математичко друштво (СНМД) у сарадњи са Српском академиjом наука и уметности, огранка у Новом Саду, Департманом за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду и Математичким институтом САНУ у Београду, организуjе Конгрес младих математичара од 3. до 5. октобра. Учесници конгреса су млади математичари коjи су докторирали у последњих 10 година, као и студенти докторских студиjа.

На Конгрес се приjавило 107 учесника из 16 градова, са 27 различитих институциjа, махом из Србиjе, али и из Македониjе, Босне, Чешке, Белгиjе, Шваjцарске и Кине, од коjих ће њих преко 70 излагати своjе радове.

Kongres maldih matematicara.jpg

Идеjа Српског научног математичког друштва jесте да овим скупом повеже младе сличних интересовања, да подстакне размену идеjа и популаризуjе математику међу младима.

 

О предавачима на Конгресу младих математичара:

 

Душан Jаковетић jе рођен 1983. године. Доцент jе Природно-математичког факултета у Новом Саду. Докторске студиjе jе завршио на заjедничком програму Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу и Универзитета у Лисабону 2014. године, са  наградом  за наjбољу докторску дисертациjу А. Г. Милнес, а од истог Универзитета 2012. године добио jе и признање Цлаире, ММ 1965, анд Jохн Бертуцци, Е 1963, ТПР 1965, Феллоwсхип ин Енгинееринг. Добитник jе специjалне награде Др Зоран Ђинђић за младог научника у АПВ коjу додељуjе Влада Аутономне покраjине Воjводине и Универзитет у Новом Саду, за 2017. годину. Области истраживања др Jаковетића су дистрибуирана оптимизациjа и дистрибуирано процесирање информациjа, коjе имаjу велики значаj у данашњоj ери великих података, машинског учења, интернета ствари и анализе великих података. Обjавио jе преко 40 научних радова у водећим међународним часописима и на међународним конференциjама из области дистрибуиране оптимизациjе, са укупном цитираношћу од преко 1000 према сервису Гоогле сцхолар. Др Jаковетић учествуjе као руководилац новосадског тима или техничко-научни  координатор на више међународних и националних научних проjеката, укључуjући проjекте ИИ-БиДааС и Ц4ИИОТ из програма Хоризон 2020.

 

Лука Милићевић jе рођен 1991. године. Завршио jе Математичку гимназиjу. Добитник jе две Светосавске награде, као и златне и две сребрне медаље на Међународноj математичкоj олимпиjади. Завршио jе 2014. године основне и мастер студиjе на Универзитету у Кембриџу, на смеру математика, с оценом прва класа (на испитима jе био редом 1, 3, 7, и 5. наjуспешниjи кандидат у години). За то време jе био носилац Вудсове стипендиjе за наjбољег страног приjављеног кандидата Тринити колеџа. На истом универзитету jе завршио и докторске студиjе из теориjске математике и математичке статистике, одбранивши тезу у августу 2017. под менторством Имре Лидера. Запослен jе на Математичком институту САНУ. Био jе први изабрани предавач у оквиру Лекциjа Мике Аласа Математичког института САНУ. Бави се истраживањем у области комбинаторике,  са првенственим фокусом на адитивну комбинаторику.

 

Марко Петковић jе рођен 1984. године. Завршио jе основне студиjе из математике на Природно-математичком факултету у Нишу и на истом факултету докторирао 2008. године. Завршио jе основне студиjе из телекомуникациjа на Електронском факултету у Нишу 2008. године. Обjавио jе око 80 научних радова из области математике, рачунарских наука и телекомуникациjа. Радови у области математике и рачунарских наука односе се на нелинеарну оптимизациjу, методе израчунавања уопштених инверза и обраду сигнала. Редовни jе професор Природно-математичког факултета у Нишу од 2016. године.

 

Боjан Прангоски jе рођен 1984. године. Ванредни jе професор на Универзитету у Скопjу. Докторирао jе 2012. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.  Рад jе започео у докторскоj дисертациjи на класи симбола псеудо-диференциjалних оператора бесконачног реда, коришћењем моћних метода функционалне анализе и класичне теориjе псеудо-диференциjалних оператера му jе омогућило да добиjе читав низ дубоких резултата у области анализе. Његов рад се заснива на изузетном познавању топологиjе функциjских простора, што му омогућава да се бави озбиљним проблемима микролокалне анализе са применама у квантноj физици као и у временско фреквенциjскоj  анализи сигнала.

 

 

Tagovi

Komentari (0)