Приредио: Драган Милошевић
Електроника постаје неприметно мала, отварајући нове путеве за медицинску технологију за постављање напредних уређаја за праћење и лечење у наша тела. Инжењери Универзитета Колумбија управо су демонстрирали нову и револуционарну верзију ове електронике стварајући најмањи систем са једним чипом на свету икада развијен, према недавној студији објављеној у часопису “Science Advances”.
Сићушни нови чип може се имплантирати путем хиподермијске игле за мерење унутрашње телесне температуре. Имплантат који су креирали инжењери у Колумбији је рекордно мали, али такође отвара ново тло и једноставно постоји као потпуно функционалан електронски склоп чија је укупна запремина мања од 0,1 кубних милиметара. Другим речима, величине је гриње, а да не помињем далеко компактнији од најмањег рачунара на свету, који је уређај у облику коцке чија једна страница износи 0,3 милиметара. Мањи, нови чип видљив је само микроскопом и превазишао је најсавременија решења у погледу напајања и домишљатости комуникација. Типично, мала електроника садржи радио-фреквенцијске (РФ) модуле који могу да преносе и примају електромагнетне сигнале и овај метод генерише таласне дужине превелике да потичу од тако малих уређаја као што је овај. Алтернативно, ултразвучне таласне дужине су далеко мање на одређеним фреквенцијама, јер је брзина звука много спорија од брзине светлости којом се сви електромагнетни таласи крећу.
Сходно томе, колумбијски тим инжењера интегрисао је пиезоелектрични претварач способан да функционише попут „антене“ за бежичну комуникацију и напајање помоћу ултразвучних таласа.Када је уграђен са температурним сензором, уређај поседује способност праћења телесне температуре у реалном времену, поред малих варијација температуре повезане са терапијском употребом ултразвука. У студији је доказ концепта имплантата изведен на живим мишевима у којима је коришћен ултразвучни неуростимулацијски поступак. То је подразумевало имплантацију у укупно седам мишева одједном, са интрамускуларном ињекцијом путем шприца.Чип за ињекције могао би послужити као систем „раног упозоравања“ против будућих избијања пандемија.Такви ситни чипови такође би се могли усадити у људско тело, а затим измерене вредности, информације и податке бежично преносити до рисивера. Може да мери телесну температуру, да надгледа и респираторну функцију, ниво глукозе и крвни притисак итд. „Желели смо да видимо колико далеко можемо померити границе и колико мали функционални чип можемо направити“, рекао је Кен Шепард, вођа студије Колумбија, у извештају из Новог Атласа.
„Ово је нова идеја о„ чипу као систему “- ово је чип који је сам, и у вези ни са чим другим, потпуно функционалан електронски систем.“ „Ово би требало да буде револуционарно за развој бежичних, минијатурних имплантабилних медицинских уређаја који могу осетити различите ствари, користити се у разним клиничким применама и на крају одобрити за употребу у људима“, додао је Шепард. У свету након коронавируса није тешко уочити непосредне користи масовних ињекција бенигних уређаја који могу надгледати вашу температуру и стање организма уопште. Једног дана, овако нешто могло би да буде систем раног упозоравања на неке друге епидемије. И док је малени рачунарски чип још увек у најранијој фази, очекује се још много тога што медицинска технологија почиње да пласира у најмодернију кибернетику.
Објави коментар