Диносауруси, геjминг, Фибоначиjев низ, рециклажа, сценски плес, нучни циркус, Коко Шанел, Платон и Леонардо, само су неке од тема у фокусу 14. Европске ноћи истраживача.
ФОТО: Тања Дробњак
Наjвећа и наjатрактивниjа научна манифестациjа у земљи, Европска ноћ истраживача, биће одржана четрнаести пут ове године, 29. и 30. септембра од 16 до 22 сата у 24 града широм Србиjе под слоганом „Светлост науке”. Као и сваке године, програми су потпуно бесплатни за посетиоце.
Европска ноћ истраживача дешава се у исто време у 26 земаља Европе, са очекиваном посетом од око милион и по људи.
У Србиjи ће ово научно дружење бити организовано у следећим градовима: Београду, Чачку, Крагуjевцу, Трстенику, Нишу, Лесковцу, Рановцу, Рековцу, Заjечару, Неготину, Новом Саду, Шапцу, Кикинди, Крушевцу, Приjепољу, Прибоjу, Новоj Вароши, Параћину, Jагодини, Свилаjнцу, Деспотовцу, Пироту, Инђиjи и Ћуприjи.
ФОТО: Тања Дробњак
У њима ће научници на забаван и инспиративан начин показати како то све наука обликуjе свет и утиче на наше свакодневне животе - изненадићете се где се све криjе и колико може бити занимљива!
Кроз савршен споj едукациjе и забаве биће представљена наjновиjа достигнућа из многих природних и друштвених научних области кроз радионице, изложбе, игре, такмичења, квизове или уживо извођење експеримената.
- Ово jе jединствена прилика да публика кроз забаву научи нешто од истраживача, али да и истраживачи, кроз директан контакт, науче нешто од публике. Последњих година смо били сведоци одређеног нивоа неповерења према поjединим научним достигнућима, те jе ово прилика да истраживачи сазнаjу како их публика види, да чуjу њене дилеме и одговоре на њих - каже проф. др Биљана Шљукић Паунковић, координатор проjекта.
Већ по традициjи, наjбогатиjи програм биће одржан у Београду. Посетиоци ће моћи да науче како таблете испоручуjу лек, како се прави вештачка кост, како се пише нечиjе име на jезику ДНК или како изгледа њен низ сачињен од гумених бомбона, те како се добиjа гориво из будућности. Биће у прилици да ћаскаjу са вештачком интелигенциjом, да откриjу таjну боjа воћа, магичних коктела и заштите од УВ зрачења и добиjу одговор на питање да ли бактериjе могу да рашчисте депониjе.
У Луки Београд 30. септембра у 20 часова бенд „Гладни научници” одржаће концерт и показати како су музика и наука неодвоjиве jедна од друге.
ФОТО: Тања Дробњак
Програм Новог Сада обухвата вештачку интелигенциjу, рестаурациjу, форензику, уметност кроз употребу хемиjских експеримената и инструмената, као и друге феномене, уз занимљиве компарациjе и дегустациjе.
Чачак jе у фокус поставио еколошке проблеме и одрживи развоj, уз акценат на потребу за рециклажом.
Град Шабац бавиће се диносаурусима, заштитом угрожених подручjа и биљних и животињских врста, организоваће потрагу за музичким наслеђем овог града и презентоваће 3Д моделе неких од наjзначаjниjих културно-историjских споменика древних цивилизациjа.
Ниш jе обjединио уметност, технику, музику и вештачку интелигенциjу, а посебну атракциjу ове године представљаће радионица коjа демонстрира експеримент тзв. ходања по води.
Град Крушевац добиће Дневну дозу науке, а донеће нам и дешавања из света ботанике, геометриjе, емоционалне интелигенциjе, музике, плеса и QР кодова.
Заjечар jе ове године предност дао „геjмингу“ као тренутно наjразвиjениjоj индустриjи забаве у свету.
Посетиоци у Неготину кренуће на пут око света за 60 минута.
Кикинда jе своjе научне тенденциjе сместила под окриље музеjа и историjског, културног и археолошког наслеђа, уз причу о jедном од наjзначаjниjих уметника свих времена – Леонарду да Винчиjу.
Лесковац jе успешно споjио науку и уметност кроз активности у вези с археологиjом, сценским плесом, математиком, биологиjом, хемиjом и медицином.
Кроз призму хемиjе, физике, математике и биологиjе, Рановац истражуjе становнике морског дна, трикове Гугл преводиоца, Капрекарову константу и Фибоначиjев низ, Коко Шанел и рециклажу, облаке, шаховску и технику оригамиjа...
Прогам у Крагуjевцу jе замишљен као тачка сусрета научног кафеа (ЛАБКАФЕ), подкаста, научне шетње кроз град, те науке и историjе коjе стоjе иза феномена фотографиjе, као и великог литерарног конкурса за ученике.
Научници у Приjепољу и Прибоjу ће посетиоцима открити нове и потпуно безбедне изворе енергиjе, док ће у Новоj Вароши главна тема бити „Флуоресценциjа - шта то сиjа у мраку?”
Као увод у Европску ноћ истраживача биће одржана Европска недеља истраживача, коjа почиње 25. септембра.
- Од како jе 2016. отворен велики броj научних клубова широм Србиjе, из године у годину примећуjемо код наших колега евидентан напредак у разумевању, обради и презентовању наука што, недвосмислено, потврђуjу и овогодишњи програми током Недеље истраживача - истиче Дариjе Jаношевић, jедан од координатора проjекта.
Европска ноћ истраживача организуjе се уз подршку Европске униjе, са циљем да на занимљив начин афирмише истраживаче и науку, представи шта они раде и подстакне младе да се определе за научно-истраживачку кариjеру.
Ова велика научна авантура у Србиjи реализуjе се кроз два проjекта: РеФоцус Арт и СциенцесЦоол.
Координатор проjекта РеФоцуС Арт (Роад то Фридаy оф Сциенце анд Арт) jе Центар за промоциjу науке у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институтом од националног значаjа за Републику Србиjу, Природно-математичким факултетом из Ниша и Заводом за заштиту споменика културе Крагуjевац.
Координатор проjекта СциенцесЦоол (Сциенце он тхе мове - фром лаб то стреетс & сцхоол) jе Факултет за физичку хемиjу Универзитета у Београду у партнерству са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.
Проjекти су финансирани из програма „ХОРИЗОН ЕУРОПЕ“, наjвећег програма Европске униjе за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Мариjа Склодовска-Кири”.
Више информациjа о садржаjима, локациjама и сатници 14. Европске ноћи истраживача можете наћи на званичном саjту: ноцистразиваца.рс.
НАПОМЕНА: Фотографиjе у прилогу су са прошлогодишње Европске ноћи истраживача, аутор jе Тања Дробњак
Објави коментар