Огњен Војводић
ФАБЕРЖЕОВА ВАСКРШЊА ЈУВЕЛИРСКА ЈАЈА
У првим вјековима Цркве, у времену римског прогона хришћана, било је много симбола пренесеног значења припадности хришћанској вјери. Такав симбол је Васкршње јаје, симбол исповиједања вјере у Васкрсење Господње, као основу и смисао хришћанске вјере. Васкршња јаја су постала празнични, породични, народни и хришћански обичај према предању прве Цркве, када је Mapиja Магдалина, послије Христовог Вазнесења, у Риму проповиједала Јеванђеље пред царем Тиберијем и поздравила га ријечима: „Христос васкрсе“ и дала му као дар украшено јаје. У претхришћанским религијама и културама јаје је симбол рађања новог живота, али у хришћанству симболизује више од биолошког рађања новог живота на Земљи – Васкршње јаје је симбол побједе Васкрслог Спаситеља Господа Христа над смрћу и рађања за Живот вјечни.
Васкршња јаја се у различитим културама различито украшавају, осликавањем икона или фолклорним симболима, израђују се као умјетничка дјела од различитих материјала, племенитих метала и драгог камења. У историји израде умјетничких васкршњих јаја посебно мјесто имају царска васкршња јаја Дома Фаберже – дворских јувелира царске династије Романов, прве и последње умјетничке јувелирске дворске радионице Васкршњих јаја. Дом Фаберже је израдио преко педесет царских Васкршњих јаја за цареве Александра III и Николаја II Романова, а неколико за поједине угледне породице и дворове ван Руске царевине.
Године 1882. цар Александар III је на Сверуској изложби у Москви видио Фабержеов накит, радове Карла Фабержеа прављене према узорима древног дворског и скитског култног накита. Цар је 1885. године код Фабержеа наручио израду дара за супругу, царицу Марију – Васкршње јаје, прво такве врсте. Након смрти Алексанадра III његов син, Николај II, који је наследио престо наставио је дворски обичај даровања јувелирских Васкршњих јаја царици за празник Васкрсења Господњег. Цар Николај II је прва јувелирска Васкршња јаја наручио 1895. године за своју супругу, царицу Александру и за своју мајку, Марију Фојодоровну, што је постао дворски обичај који је трајао до краја Руске царевине.
Дворска државна јувелирница, Дом Фаберже, израђивала је по наруџбини јувелирска дјела и за угледне аристократске породице Руске царевине и европске дворове, имала је представништва и радионице и у европским престоницама, а Фабержеови јувелирски радови су креацијама и мајсторством били симбол и стандард културног стила руске царевине и једне епохе. Међутим, име Фаберже је постало повјесно и познато по изради умјетничких дјела изузетне историјске и вјерске вриједности – царских јувелирских Васкршњих јаја као симбола хришћанске вјере у Васкрсење Господње. Царева поруџбина умјетничког Васкршњег јаја од јувелирнице Карла Фабержеа упутила је породицу Фаберже предању хришћанске умјетности и исповиједања хришћанске вјере. Царска Васкршња јаја двора Романових су имала хришћанску мисију и у евроамеричком свијету римокатоличког рационализма и протестантског прагматизма.
Умјетност у православљу није само приказивање и украшавање човјековог живота на Земљи као коначне егзистенције, већ осмишљавање живота и умјетности вјером у Бога Живога и Живот Вјечни. У хришћанском друштву, поред профане, постоји култура Светог – умјетност у перспективи Васкрсења и Живота Вјечног. У папској и протестантској Европи предање празника Васкрсења Господњег, смисла исповиједања хришћанске вјере, било је потиснуто и профанисано. Васкрсење Господње у римокатолицизму није схваћено као историјски догађај него као хришћанска митологија и доктрина. Европска умјетност је од времена покрета ренесансе постала изолована културна категорија, умјетност ради умјетности, одвојена од потраге за Вјечним, за идеалом Истине, од вјерских вриједности, сведена на идеал «игре», разоноде, на уљепшавање живота или одраз живота, на чулну чаролију осјећања задовољства у постизању равнотеже човјека са друштвом и природом. Политика секуларног друштвеног уређења идеолошки је одређивала и културну политику умјетности као приказ друштвене стварности или као уљепшавање живота и тражење смисла живота у самој умјетности.
МОЗАИЧКО ВАСКРШЊЕ ЈАЈЕ
Међу многим Фабержеовим царским васкршњим јајима, која представљају изузетна умјетничка и јувелирска дјела, посебан умјетнички и историјски значај има Мозаичко васкршње јаје, рађено за двор Романових за Васкрс 1914. године, које је последњи руски цар поклонио својој супрузи, царици Александри Романов. Васкршње мозаичко јаје представља симбол државно-династичког достигнућа и краја династије Романов, краја највеће хришћанске царевине и краја доба династија. Два мјесеца прије почетка Првог свјетског рата и двије године прије Октобарске социјалистичке револуције, Цар Николај II Романов је по дворском обичају од дворске јувелирнице Фаберже поручио Васкршње јаје за празник Васкрсења Господњег 1914. године, за поклон својој супруги царици Александри Романовој. Фаберже је за царску породицу урадио Мозаичко васкршње јаје у царској дворској техници мозаика, изузетан умјетнички и јувелирски мајсторски рад.
Мозаичко јаје је рађено у радионици у Санкт Петербургу. Дизајнер овог јувелирског рада је Алма Терезија Пил (Alma Theresia Pihl, 1888 – 1976) из финске породице јувелира, рођена у Москви, коју је Фаберже запослио у својој радионици. Алма је била један од најбољих Фабержеових мајстора и креатора. Била је кћер финског златара Кнута Оскара Пила (1860–1897), унука Фабержеовог главног драгуљара Августа Холмстрома и нећака Фабержеовог дизајнера Хилме Алине Холмстром (1875–1936) и сестра јувелира Оскара Волдемара Пила. Самообразовани дизајнер, Алма Пиил је почела да ради за Фабержеа 1909. године. Дизајнирала је Зимско Васкршње јаје 1913. године за царицу Марију Фјодоровну, у част 300 година династије Романов, и Васкршње мозаичко јаје 1914. године за царицу Александру Романов, као и многе комаде накита. Многа Фабержеова царска Васкршња јаја су заснована на неокласичним стандардима, иако су одлично изведена у злату и емајлу, али се Алма Пиил одвојила од ових конвенционалних елемената како би произвела магично дело генија. Прича каже да је Алма Пиил дизајнирала јаје као мозаик обојених драгуља.
Васкршње јаје у мозаику, царској и монументалној форми, споменички симболизује остварење дјела Фаберже, и крај израде царских васкршњих јаја Дома Фаберже, као и крај доба династије Романов. Двије године касније почела је Социјалистичка октобарска револуција оружаног свргавања власти Руске царевине. Фамилија Фаберже је живјела у Русији до почетка комунистичког терора, када је бољшевичка власт затворила и заплијенила имовину фамилије и фирме Фаберже. Тада је прекинута и каријера Алме Пиил, дизајнера дворске умјетности. Алма је отишла у Финску где је живјела до своје смрти 1976. године, причајући приче о царској породици и царској умјетности.
Мозаичко јаје је, са већином дворских и породичних ствари династије Романов, конфисковала привремена влада комунистичког режима; у списку блага које је 1922. пренесено из Аничког дворца у Совјет народних комесара РСФСР описано је овако: „1 златно јаје као везено на платну“. Године 1933. Антиквариат је продао јаје за 5.000 рубаља непознатом купцу, претпоставља се Арманду Хамеру (Armand Hammer), америчком предузетнику, пријатељу совјетског лидера Лењина. Дана 22. маја 1933. царско Мозаичко јаје је у Лондону купила лондонска јувелирница Камео корнер (Cameo corner). Године 1934. јувелирница Камео корнер је продала Мозаичко јаје краљу Џорџу V за 250 фунти „у пола цијене“, за рођендански поклон краљици Марији (26. маја). Мозаичко јаје је сада дио Краљевске колекције краљице Елизабете, било је изложено јавности од јула до октобра 2011. године на Краљевској Фабержеовој изложби током љетњег отварања Бакингемске палате. Мозаичко царско јаје је 1953. године наследила краљица Елизабета II, у колекцији британске краљевске породице.
ФАМИЛИЈА И ФИРМА ФАБЕРЖЕ
Поријекло породице Фаберже може се пратити од 17. вијека, почевши од имена Фаври (Favri). Фамилија Фаври је живјела у селу La Bouteille у региону Пикардија у сјеверној Француској. Године 1685. краљ Луј XIV протјерао је простестантске претке породице Фаберже. Након опозива Нантског едикта, породица Фаберже је због вјерског прогона избјегла из Француске током или после 1685. године. Процјењује се да је око 250.000 Хугенота, покрета француских протестаната, у том периоду избјегло из Француске. Током селидби источном Европом, породица Фаври је мијењала презиме сходно језичком подручју, од Favri преко Favry, Fabri, Fabrier, Faberges све до Faberge без акцента. До 1825. године презиме породице је еволуирало у Фаберже – Faberge, са акцентом. Године 1800. занатлија по имену Пјер Фаври, касније Петер Фабриер (Peter Fabrier), настанио се у Парну, у балтичкој провинцији Литонији (данас Естонија), која је припадала Руској царевини, гдје је 1814. рођен Густав Фабриер.
Peter Karl Fabergé
Густав Фаберже се 1830. године доселио у Санкт Петербург. Године 1841. је стекао титулу мајстора златара. Дом Фаберже је јувелирска фирма коју је 1842. године у Санкт Петербургу основао Густав Фаберже, користећи акцентовано име Fabergé. Додавање дијакритичког знака последњем слову имена – «е» био је можда покушај да се имену да француски карактер, због франкофилије руске грађанске класе и аристократије, и која је са Француском повезивала луксузну робу вишег стила. (Француски је био један од службених језика руског царског двора). Густав Фаберже се оженио Шарлотом Јунгштед, кћерком Карла Јунгштеда. Године 1846. добили су сина Петра Карла, касније познатог као Карл Фаберже, под чијим ће руководством Дом Фаберже постићи свјетску славу. Карл се школовао у Гимназији Свете Ане, која је била установа за дјецу више грађанске класе. Густав Фаберже године 1861. шаље сина у свијет ради изучавања јувелирских радова у свјетским музејима. Карл Фаберже је посебно изучавао дјела скитског блага у музеју Ермитаж које је откривено у археолошким ископинама на Криму. Године 1885. Дом Фаберже је добио титулу „Златар по посебном именовању Царске круне“.Исте године цар Александар III је наручио од јувелирнице Фаберже Васкршње јаје када је установљен обичај да цар царици дарује Фабержеово Васкршње јаје. Фаберже је имао слободу да дизајнира царска васкршња јаја као своје оригиналне креације за празник Васкрсења.
Фирма Фаберже је тако постала позната у руској царевини по дизајнирању дворских царских васкршњих јаја, опточених драгуљима и различитим племенитим металима, али и по изради разноврсних јувелирских радова изузетног квалитета. Фирма Фаберже је од 1887. године отворила филијале у Москви, Одеси, Кијеву и Лондону. Дом Фаберже је постао највећа руска јувелирска фирма која је запошљавала преко 500 занатлија и дизајнера. Купци производа „К. Фабержеа“ су, поред крунисаних личности, били и представници финансијског, индустријског, титуларног племства цијелог свијета – од Санкт Петербурга до Бангкока. Почетком 20. вијека на свјетској изложби у Паризу фамилија Фаберже је излагала своје радове у руском павиљону и добила свјетско признање, златну медаљу и одликовање Легије части, највише француско одликовање. Године 1900. фирма Фаберже је у Петровграду изградила своју намјенски изграђену четвороспратну зграду.
Франц Бирбон, цртач и дизајнер фирме Фаберже, писао је у својим мемоарима како је фирма Фаберже повећала производњу а није промијенила квалитет и креативност својих радова: Браћа Фаберже су имала много посла и нису се могла бавити радионицама па је Карл Фаберже основао радионице и организовао мрежу сарадника одабирајући даровите мајсторе који су радили по нацртима Фабержеових креација. Фабержеове је занимала потрага за љепотом и оригиналношћу предмета, како је Карл Фаберже у једном часопису изјавио: „Вриједност предмета ме не занима ако му вриједност одређује само обиље бисера и обиље дијаманата. Такви су принципи умјетничких дјела. Цијена слике није рачун трошкова платна и боје. Вриједност умјетничког дјела зависи од сложенијих културних и креативних критеријума.“ Савршенство обраде емајла један је од заштитних знакова радова Дома Фаберже. Карактеристика радова Фаберже је и коришћење тврдог драгог камења чија су налазишта на Уралу и Сибиру, као што је нефрит из источног Сибира, зелени камен бесконачних хроматских варијација, и друго тврдо драго камење, топаз, лазули, аметист, кварц… Захваљујући Двору Руске царевине и великим рудним богатствима и налазиштима драгог камења и бисера руског простора, Дом Фаберже је имао на располагању све могуће племените природне материјале за израду умјетничких дјела.
Фабержеово дјело је постало златна нит која повезује енглеске, данске, грчке, њемачке рођаке руских монарха, али не само аристократском културом, већ културом оплемењеном симболиком Васкрсења као прејемством племенитости хришћанског племства. Пратећи повијест и развој радова Фаберже можемо пратити културне дворске и друштвене прилике Руске царевине. Фабержеова царска Васкршња јаја креирана су према симболици значајних догађаја Двора Романових и Руске царевине. Једно Фабержеово Васкршње јаје је урађено у знаку изграђане најдуже жељезничке пруге у свијету и у руском царству – прекосибирске жељезнице. У вријеме друштвене економске кризе и ратова, почетком прошлог вијека, дом Фаберже је креирао за шире друштвене слојеве различите украсне предмете стилизованих фолклорних мотива и украсне употребне предмете у аристократском културном маниру. Ритуал царских Васкршњих јаја је био обустављен скоро двије године, од 1905. године, због рата и унутрашњих побуна у Руској царевини. Почетком Великог рата 1914. године фирма Фаберже је ангажована у ратне сврхе, али је 1916. године израдила Васкршње јаје Светог Георгија, са вјерском и отаџбинском симболиком, једноставног дизајна, без много драгог камења, обавијено Георгијевском лентом.
ОД КАТОЛИЧКОГ ДО КОМУНИСТИЧКОГ ПРОГОНА
Промислом Божијим, пут породице Фаберже из Француске католичке краљевине у православно Руско царство почео је прогоном протестаната Хугенота из Француске и прогоном протестаната у свим католичким краљевинама. Пут прогона породице Фаберже из Европе у Руско царство симбол је очувања слободе вјере и слободе умјетничког стваралаштва, и повратка православљу од којег су европски народи одвојени отпадништвом римског патријарха од православног предања. У папској и протестантској Европи умјетност је била условљена римокатоличким рационализмом и протестантским прагматизмом. У Француској је и прије свргавања краљевине римокатолицизам проповиједао против племства ради популарисања папског примата и папске државе.
Бољшевичким рушењем Руске царевине поново је почео прогон породице Фаберже, овога пута комунистички прогон породице Фаберже као царских дворјана и представника племства и аристократске умјетности. Као некада од католика, Дом Фаберже је и од комуниста прогањан због вјере. Под совјетским прогоном, породица Фаберже је из Совјетског Савеза избјегла у Европу егалитаризма, религијског релативизма, протестантског позитивизма. Фабержеови су од комуниста избјегли у Европу лишену династија и дворског живота, демократизованог друштва и демократизоване умјетности, у којој је аристократска култура била музејски експонат и антиквитет. Совјети су продавали царско благо и многи радови фирме Фаберже су растављани ради драгог камења. Европа је била преплављена драгуљима и драгоцјеностима Руске царевине, царске породице и аристократије.
Почетком Социјалистичке октобарске револлуције 1917. Карл Фаберже је последњим дипломатским возом за Ригу напустио Петроград. Револуција у Летонији је почела средином следећег мјесеца, а Карл Фаберже је пребјегао у Њемачку, а потом се настанио у Лозани. Бољшевици су затворили његове синове Агатона и Александра. Агатон је привремено пуштан да процјењује заплијењено државно благо царске породице, аристократије, богатих трговаца и Дома Фаберже. Најстарији син, Ежен, је са мајком избјегао 1918. у Финску. Карл Фаберже је умро у Лозани 24. септембра 1920. године, сахрањен је у Кану у Француској, а његова жена је преминула 1925. године. Други Карлов син, Агатон, побјегао је из СССР-а новембра 1927. године са супругом и сином, санкама под окриљем ноћи преко залеђеног Финског залива у Финску.
ОД ДВОРСКЕ ДО ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ
Доба династија и дворова доба је највећих достигнућа умјетности, не само због меценарства моћних монарха већ због племенитог предања племства, културне и сталешке историјске издвојености аристократије, племићке политичке слободе у односу на ограничења демократизма. Аристократија представља принцип квалитета, а демократија је принцип квантитета. Прејемство племства је у поријеклу и благослову Божијем, а не у праву већине и богатству. Дворови и царске манастирске лавре прва су средишта изграђивања културе и просвете. Све културе свијета изграђене су издвајањем културе аристократије из општег и просјечног у посебно и изузетно. Култура племства је била узор образовања опште културе друштава и народа. Културно-историјским издвајањем аристократије формирана су начела националних култура, као и начела индивидуализма, која су у демократском либерализму доведена до своје супротности. Достигнућа аристократије су одредила циљеве цивилизације, како у умјетности тако у нормирању моралних начела и норми. У племству је остварена богомдана заповијест породичности и патријархалности, као и предање поријекла и светости сродства, супротно стихији бесловесног хаоса. Свијест о дому и домовини, а потом о отаџбини као земљи отаца, изградила је аристократија. Појам патриотизама је развијен у племству, као и свијест и врлини витештва у одбрани отачаства и породичне части.
Зато рушење аристократије и аристократске културе представља и рушење опште друштвене и народне културе, разграђивање изграђеног културног континуитета и идентитета народа и друштва – прво, буржоаским рушењем аристократског друштвеног уређења због зависти средњег сталежа према племству и изграђивањем друштвене идеологије средње класе, а потом општом револуцијом: рушењем градског сталежа средње класе и преживјелих племићких породица, и увођењем друштва дикататуре и културне политике пролетеријата. Резултат комунистичког рушења култова и култура је суштински исти са резултатом демократизације културе, тј. разградње културе у идеологији изједначавања и нивелисања културних разлика са нивоом средње или радничке класе.
Царско Васкршње јаја Фаберже «Транссибирская магистраль». 1900 год. Коллекция Александры Фёдоровны. Ныне – Оружейная плата Московского Кремля.
Културу француског сталешког друштва и двора је и прије Француске револуције потискивала „масовна култура“ средње класе, демократским правом градске већине. Буржоаски снобизам је доминирао и Француском краљевином. Трајао је транзит индустријске и трговачке класе у средњу класу као идеал имитације аристократије и као антипод аристократије. Једно од првих демократских мијешања било је и друштвено мијешање аристократије са буржоазијом, то јест племства са средњом класом. Дворска култура и умјетност су неупоредиво виша културна категорија у односу на културу средње грађанске класе. Већа различитост и раздвојеност културних класа, дворске од грађанске и грађанске од сеоске и радничке «народне», чини сложену структуру друштва и друшвене културе, културну разноликост и могућност културног развоја и стваралаштва великог друштвеног дијапазона, док демократизација културе деградира културу нивелацијом према просјеку средње или радничке класе, упрошћавањем културе до простог пука.
Пут породице Фаберже представља симболизује један повјесни вјерски и политички процес – римокатолички прогон хришћанских канона и римокатоличку цензуру културног стваралаштва, протестантско напуштање папске Европе и остварење слободе стваралаштва повратком православљу, потом комунистички прогон Цркве и опште демократско културно стапање у свјетској свеједнакости. Фабержеово Мозаичко Васкршње јаје симболизује умјетничко достигнуће и крај дворског живота Дома Фаберже. Свјетску славу и дворски статус Дом Фаберже је изградио у Руској царевини на двору династије Романов. После уништења Руског царства, фамилија и фирма Фаберже је своју славу и статус покушавала одржати у Европи, али у друштву демократизма и глобализма, идеологије изједначавања умјетности, укуса, навика, обичаја, образовања, у свијету комерцијалне културе демократског тржишта, без царске заштите која је Дому Фаберже омогућавала стваралачку слободу и средства рада, фамилија Фаберже није могла наставити континуитет култа аристократске умјетности и достигнућа дворског Дома Фаберже.
The Napoleonic egg, sometimes referred to as the Imperial Napoleonic egg, is a Fabergé egg, one of a series of fifty-two jewelled eggs made under the supervision of Peter Carl Fabergé. It was created in 1912 for the last Tsar of Russia Nicholas II as a gift to his mother the Dowager Empress Maria Fyodorovna. The egg is part of the Matilda Geddings Gray collection of Faberge and currently resides in the Cheekwood Botanical Garden and Museum of Art in Nashville, Tennessee.
Године 1924. Александар и Ежен Фаберже су отворили фирму Fabergé & Cie у Паризу, гдје су правили предмете по моделу радова Дома Фаберже. Ради разликовања њихових нових радова од оних направљених у Руској царевини користили су заштитни знак FABERGÉ, PARIS. После Другог светског рата, породица Фаберже је сазнала да компанија Fabergé Inc у власништву Сема Рубина користи њихово јединствено име као бренд парфема у Сједињеним Државама. Фабержеови до тада нису знали да је та компанија регистровала Фабержеов заштитни знак за накит у Сједињеним америчким Државама. Године 1951. породица Fabergé одлучила је да се вансудски нагоди како би избјегла скупе судске поступке које није могла платити. Задовољили су се са 25.000 долара да би се њихово име користило само за парфем. Рубин је продао своју компанију Унилеверу који сада дијели право коришћења имена Фаберже. Године 1989. фирму Fabergé Inc је купила компанија Elizabeth Arden, а потом је продала компанији Unilever за 1.55 милијарди долара. Unilever је регистровао име Фаберже као заштитни знак за широк спектар робе на међународном тржишту и почео да даје лиценце трећим лицима за производњу и продају раличитих производа под брендом Фаберже. Fabergé & Cie је изгубио правни спор у Хонг Конгу 1984. године, са Fabergé Inc. око права коришћења имена „Фаберже“ на жиговима накита. Fabergé & Cie је наставио да ради у Паризу до 2001. године. Од 2007. године, бренд Фаберже је у власништву Fabergé Ltd.
После рушења православног Царства, драгоцјености дворова православног племства су расуте диљем свијета, бачене као „бисери пред свиње“ свјетске плутократије и пучке популарне културе. Куповина Фабержеових царских Васкршњих јаја је на Западу постала и предмет престижа богаташа, колико због њихове умјетничке вриједности толико због симболике царског статуса. Цијене Фабержеових Васкршњих јувелирских јаја на аукцијама су достизале рекордне вриједности. Дана 27. новембра 2007. Фабержеово јаје у власништву Ротшилда је продато на аукцији код Christie’s у Лондону за 8,98 милиона фунти, постигнувши рекордну цијену за „комад“ Фабержеовог јувелирског рада и најскупљу за један час. Амерички милионер Малколм Форбс такмичио се са Совјетским Савезом у откупу Фабержеових јаја и купио скоро све примјерке (његови потомци су 2004. колекцију дали на продају). Године 1999. јувелир Тео Фаберже, потомак Карла Фабержеа, добио је поруџбину да направи јувелирско јаје Бијеле куће за председника Сједињених Држава у част 200 година од изградње Бијеле куће, док се, истовремено, у америчкој антируској и антихришћанској агенди филмске пропаганде, Фабержеова царска Васкршња јаја до данас приказују као симбол Совјетског Савеза и руских Олигарха.
После распада Совјетског Савеза, један од симбола обнављања суверености Русије, континуитета културе и државности, био је програм повратка Васкршњих Фабержеових јаја у Русију. Руски колекционари су радили на повратку Фабержеових Васкршњих јаја у Русију. Виктор Векселберг, један од најбогатијих пословних људи Русије, је 2004. године купио девет ремек дјела, Фабержеових јаја, од породице Малколма Форбса. Платио је око 90 милиона долара, неколико дана прије него што је породица Форбс хтјела да их прода на аукцији. У здању Шувалов 2013. године, у Санкт Петербургу, Виктор Векселберг отворио је поставку са девет Фабержеових јаја, која су његово власништво. Векселберг је тада рекао да је остварио жељу да Фабержеова царска Васкршња јаја врати у Русију. Фабержеова Васкршња јаја су смјештена и изложена у палати Шувалов, својеврсном музеју Фабержеових дјела, који располаже са више од 4.000 Фабержеових радова. Према тадашњем стању власништва Фабержеових Васкршњих јаја (2014), поједина Васкршња јаја су била дио приватних збирки власника у Швајцарској, Америци, Јапану, Русији, Монаку… Музеј у Кремљу има највећу колекцију од 10 Фабержеових јаја, Виктор Векселберг их има девет, пет се налази у Музеју ликовне умјетности у Вирџинији, у Америци, три су у Бакингемској палати, судбина осам Фабержеових Васкршњих јаја је наводно непозната.
Фабержеова царска Васкршња јаја су данас симбол успостављања државно-културног континуитета Русије. Истовремено, продаја и препродаја Фабержеових царских Васкршњих јаја на Истоку и на Западу симболизује тежњу повратку хришћанским вјечним вриједностима, макар и на первертиран начин – преко комерцијалне културе, коришћењем имена Фаберже и симболике Васкршњих јаја у статусне и маркетиншке сврхе. Дворски статус Фабержеових радова је повремено приказиван у европским музејима, као у Музеју Викторије и Алберта 1994. године и изложби Краљевске колекције 2003/4. године. Симболику сусрета и сукоба свјетских религија и државних структура Фабержеова васкршња јаја имају и у новом ратном сукобу на просторима некадашње Руске царевине, у Украјини. Као у комунистичкој конфискацији Фабержеових васкршњих јаја у Совјетском Савезу, сада су Фабержеова Васкршња јаја конфискована на простору Британије. Наиме, због европских санкција према Руској Федерацији конфискована је имовина пословних људи Русије, међу којима је и Виктор Векселберг, власник Фабержеових јаја, која су у сврху изложбе била позајмљена лондонском музеју Викторије и Алберта (The Victoria and Albert Museum).
The Queen and Duchess of Cambridge view part of the Royal Faberge collection as they preview the exhibition of Kate’s wedding dress.
П.С.
Мјесеца маја прошле године, руководилац одељења за финансијско-криминалистичке и безбедносне студије на Краљевском институту за обједињене услуге је рекао за iNews: „Када људи нормално размишљају о санкцијама, размишљају о блокирању банковних рачуна и другим финансијским стварима. Сви су веома фокусирани на јахте, али многи људи у другим индустријама вјероватно не схватају да се те санкције односе на њих колико и на Барклис.“ Он је додао да би галерија потенцијално могла да прекрши санкције које је увела влада ако врати јаје власнику. Међутим, рекао је: „Ако га разбијете, било да се ради о јајету, јахти или кући, то може бити имовина кажњене особе. Било да је у питању лука, агент за некретнине или музеј, сви они имају исте обавезе .“
Портпарол Лондонске галерије је изјавио за iNews: „Објекат је позајмљен од Фабержеовог музеја/ Link of Times Foundation, а уговор о зајму је склопљен директно између двије културне организације – V&A and Link of Times Foundation.“. „Из безбједносних разлога, нисмо у могућности да пружимо детаље о аранжманима за појединачне зајмове. Сада је изложба затворена, радимо са DCMS–ом (Одељење за културу, медије и спорт) и зајмодавцима како бисмо обезбиједили сигурно враћање предмета, како се захтева по условима уговора о позајмици“.
----------
Васкршње Мозаичко јаје је направљено од жутог злата, платине, розете резаних дијаманата и бриљантних дијаманата, рубина, смарагда, топаза, сафира, провидних зелених граната, бисера, мјесечевог камена, непрозирног розе и бијелог емајла, а све без сувишног сјаја. Васкршње Мозаичко јаје је најоригиналније и технички најсофистицираније Фаберже јаје: састављено од структуре трака од жутог злата које подржавају платинасту мрежу у коју су постављени дијаманти и разнобојни драгуљи тако да формирају стилизоване цвјетне мотиве који изгледају као недовршен вез. У питању је платинаста мрежа, у коју су уграђени мали дијаманти, рубини, топаз, сафири, бисери, смарагди, савршено изрезани, полирани и калибрисани да попуне простор, чији су дјелови остављени празни да дају утисак недовршеног веза. Овај изузетан технички подвиг је импресивнији јер платина није нигдје лемљена. Мозаичко јаје је такође украшено додатним редовима бисера између линија бијелог емајла. На заобљеном крају је постављен мјесечев камен кроз који су видљиви датум 1914. и златни монограм Царице Александре, ћириличним словима, уметнутим у блиједоружичасту емајлирану плочу. Златно постоље се састоји од овалне основе са стубом у облику вазе, емајлираним бијелом бојом и украшеним резаним дијамантима, смарагдима и два висећа бисера. Посебно изненађење је скривено у јајету, причвршћено са двије златне копче – минијатурни оквир украшен драгуљима и емајлом, на којем су осликани профили петоро царске дјеце, на чијем је врху царска круна. Оквир портрета уоквирује медаљон са профилима петоро дјеце породице Романов, насликаних на слоновачи; на полеђини је корпа са цвећем у емајлу, окружена именима дјеце (Анастасија, Алексеј, Олга, Марија, Татјана), и година 1914. На јајету је угравирано и Фабержеово име ћириличним словима.
Објави коментар