Премијерним извођењем представе „Гусар/Le Corsaire“, у недељу 19. марта (19,30) на Великој сцени, Балет Народног позоришта у Београду обележиће значајан јубилеј – сто година постојања.
Фото: Небојша Бабић/Народно позориште у Београду
Прва целовечерња балетска представа - једночинке „Шехерезада“ и „Силфиде“ (кореографију пренела Јелена Пољакова) премијерно су изведене 19. марта 1923. године и тај датум се сматра званичним почетком рада Балета Народног позоришта у Београду.
Фото: Небојша Бабић/Народно позориште у Београду
У том првом периоду, на сцену су постављана дела која су припадала класичном балетском наслеђу. Представе као што су „Kопелија“ (прво извођење 1924), „Лабудово језеро“ (1925), „Жизела“ (1926), „Успавана лепотица“ (1927), „Дон Кихот“ (1931)... са повременим краћим паузама, и данас су саставни део редовног балетског репертоара београдског националног театра.
Фото: Небојша Бабић/Народно позориште у Београду
У периоду до Другог светског рата на сцени су са успехом извођене и (пренесене) чувене кореографије Михаила Фокина „Шехерезада“, „Силфиде“, „Половецке игре“, „Жар птица“, „Петрушка“, „Дон Жуан“, „Златни петао“; кореографије Леонида Мјасина „Тророги шешир“, „Љубав чаробница“, „Човек и коб“, те кореографије Бориса Романова „Тамара“, „Балерина и бандити“, „Болеро“ и „Франческа да Римини“ Дејвида Лишина.
Фото: Небојша Бабић/Народно позориште у Београду
Балет Народног позоришта је и у раздобљу после Другог светског рата имао веома интензиван развој који траје и данас.
И док је између два рата заслуга за то, подједнако припадала Маргарити Фроман и Анатолију Жуковском, дотле су послератни развој Балета и његови најзначајнији успеси везани за име и дело Димитрија Парлића.
Након завршетка играчке каријере, Парлић веома брзо постаје главни кореограф и редитељ балетског ансамбла, а једно време и шеф.
Стваралачки успон Балета Народног позоришта поклапа се са стваралачким успоном Димитрија Парлића, а најзначајнији успеси трупе са његовим уметничким добом. Чак и онда када више није био у напону стваралачке снаге, својим кореографијама, режијама и драматуршким интервенцијама давао је печат играчком изразу Балета Народног позоришта.
Осим Парлића, веома значајан кореографски допринос дали су и Маргарита Фроман са својом поставком „Охридске легенде“ (1947), најпопуларнијим и највише извођеним националним балетом, Пиа и Пино Млакар са „Баладом о једној средњевековној љубави“ и балетом „Ђаво на селу“, Вера Костић са бројним поставкама међу којима се издвајају „Жар птица“, „Копелија“, „Птицо, не склапај своја крила“, „Даринкин дар“, „Кармен“, Мира Сањина са балетима „Салома“ и „Балада о месецу луталици“...
Њихову мисију у наредним годинама и деценијама успешно су наставили Лидија Пилипенко, Владимир Логунов, Бранко Марковић, Жарко Пребил, Крунислав Симић...
Управник Народног позоришта у Београду, Светислав Гонцић, каже да му је припала велика част и још већа одговорност да буде на челу Kуће у историјском тренутку, када цео национални театар са поносом прославља сто година континуираног постојања балетског ансамбла и балетског репертоара Народног позоришта.
„Ансамбл Балета Народног позоришта оставља трајни допринос српској култури, представљајући публици балетске класике који су неизоставни део европског културног наслеђа. Поред неговања традиције класичног балета, балетски репертоар је препознатљив, кроз своју историју, по аутентичним праизведбама домаћих кореографа и композитора, као и савременим плесним делима који су уграђени у темеље уметничке игре у Србији. Нас та традиција постојања стално инспирише да не заборавимо, обавезује да не прекинемо и да започнемо следећих сто година, уверени да ћемо Балет Народног позоришта у Београду и наш најзначајнији балетски ансамбл увести у нови век постојања с великим амбицијама и надамо се великим успесима и новој енергији за будућих сто година”, истакао је Светислав Гонцић.
Уметнички директор Балета Ана Павловић сматра да неспорна чињеница која нам указује да Балет Народног позоришта континуирано постоји читав век, сведочи о његовом значају у нашем друштву, али нас и подсећа да је неопходно константно радити на неговању и унапређењу балетске уметности, јер она представља важан део наше културне историје.
„Балет Народног позоришта је кроз историју дугу сто година пролазио кроз велике успоне и падове, али је увек опстајао захваљујући квалитетним уметницима, балетским играчима, кореографима и педагозима. Они су неспорно дали свој велики допринос у настајању, развитку и вођењу Балета ка светској препознатљивости, између класичног и традиционалног израза, проналазећи своје место у аутентичности. Никада не смемо заборавити њихову величину и њихово стваралаштво“, поручује Ана Павловић која је и примабалерина Народног позоришта у Београду.
У част великог јубилеја, комплетан ансамбл Балета припрема ексклузивни спектакл -премијерно извођење представе „Гусар/Le Corsaire“, у кореографији Бахрама Јулдашева, према поставкама М. Петипа и П. Гусева и на музику Адолфа Адама и групе композитора.
Овај балет, који ће на нашој сцени први пут бити изведен у интегралној верзији, припада опусу старих, грандиозних балетских продукција 19. века и управо због те чињенице представља значајан и велики подухват Балета Народног позоришта у Београду.
Насловног јунака – гусара Конрада играће Хозе Иглесиас, лик Медоре дочараће Софија Матјушенскаја, док ће у улози Гулнаре насtупiти Теодора Спасић.
У подели су и Рандол Бетанкоурт (Исак Ланкедем), Егор Бурба (Али), Петар Ђорчевски (Бирбанто), Жељко Гроздановић (Сеид-паша), Чедомир Радоњић (Евнух)...
Раскошни костими Катарине Грчић Николић и грандиозна сценографија Олге Ђурђевић додатно ће оплеменити ову бајковиту балетску причу која ће бити изведена под диригентском управом Ане Зоране Брајовић.
Прва реприза биће одржана у четвртак 23. марта, а до краја месеца, балет „Гусар/Le Corsaire“ имаће још два извођења – 28. и 29. марта.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар