Поводом успеха српске атлетске репрезентациjе на Светском првенству у Будимпешти, данас jе уприличена Конференциjа за медиjе на коjоj су присуствовали сви учесници. Представницима седме силе обратио се председник савеза, Веселин Jевросимовић, наша златна краљица, Ивана Вулета, њен тренер Горан Обрадовић и савезни селектор Един Зуковић.
Наjсветлиjи тренутак целог првенства свакако jе била ЗЛАТНА медаља Иване Вулете у скоку удаљ. Ивана се своjим изванредним скоком и новим националним рекордом од 7.14 м, попела на победничко постоље доносећи неизмерну радост и понос свим грађанима Србиjе.
Посебан понос такође долази од Ангелине Топић, наjмлађе учеснице нашег тима. Њен изванредан успех и седмо место у скоку увис представљаjу инспирациjу за све младе таленте у Србиjи. Ангелина jе доказала да се труд, рад и упорност исплате, те да старосне границе нису препрека за велике спортске подвиге.
Уз то, Армин Синанчевић заузео jе девето место у финалу бацања кугле.
- Ово jе историjски успех Српског атлетског савеза уопште. Историjска медаља коjу смо толико дуго чекали, наjвише она. Сви смо поносни на ово што се десило у Будимпешти. Такође, желео бих да честитам свим атлетичарима коjи су такмичили и на Светском првенству и на Европском у Jерусалиму за jуниоре, где смо имали 12 финала и четири освоjене медаље – рекао jе председник савеза, Веселин Jевросимовић.
Савезни селектор, осврнуо се на целокупну сезону ове године:
- Како каже наш народ, у шта улажете то ћете и добити. Ми смо пре 10-ак година седели, размишљали, знали смо да ће ова генерациjа коjа сада осваjа медаље морати да добиjе своjе наследнике, радили смо, селектирали и дошли смо до нечег што jе било врло важно, а то jе улагање у тренере, струку, у оне коjи ће испратити спортисте до овога. Изразио бих велику захвалност тренерима, родитељима, клубовима коjи стварно улажу у своjу децу, заjедно долазимо до изузетно добрих резултата, ниjе лако бити атлетичар у Србиjи, ниjе лако водити Атлетски клуб и Атлетски савез, када има заjедништва и истог циља, можемо да урадимо много. Додао бих поред медаља и златну медаљу Алдина Ћатовића на ЕYОФ у Марибору, бронзу Миње Станковића у ходању, али бих рекао да смо имали рекордан броj учесника (18), такође и у Jерусалиму (18) и то 12 финала ,успели смо да повежемо генерациjе, да генерациjе коjе иду ка своjем зениту, имамо наследнике и коjи ће их наследити и коjи ће осваjати медаље.
- Такође бих додао и jош jедну ствар коjа jе важна, да ми после 2022. године, када jе репрезентациjа остварила историjске резултате, пет медаља на Медитеранским играма, четири медаље сениорске, мислили смо да ће бити тешко поновити то, да ће бити тешко урадити jош боље, нешто што ће подићи на већи ниво, ево сада седимо овде и причамо о нечему jош бољем, нисмо никад имали Светско злато, имамо четири медаље са Jуниорског, што никад нисмо имали, имамо два првака Европе, девоjке коjе већ имаjу сениорске медаље... Атлетика граби крупним корацима напред, нама треба подршка, зато позивам партнере да препознаjу оваj успех и придруже се савезу на путу до Париза 2024, а потом и на путу до Лос Анђелесу 2028. године.
Оваj успех не би био могућ без подршке тимова тренера, медицинског особља, породице, савеза, спонзора, града, државе и свих оних коjи су радили напорно иза сцене како би омогућили атлетичарима да покажу своj пун потенциjал на терену. Сви заjедно, представљаjући Србиjу на међународноj спортскоj сцени, оставили су неизбрисив траг и инспирациjу за будуће генерациjе спортиста.
Горан Обрадовић, тренер Иване Вулете:
- Прво бих хтео да кажем да сам изузетно поносан на 13-годишњу сарадњу с Иваном коjа jе изнедрила 15 медаља, да нам jе тада неко понудио и две медаље, потписали бисмо пакт са самим ђаволом да видимо те две медаље, стигли смо до те 15. коjа jе и наjсjаjниjа. Оно на шта сам jош поносан jесте и константност коjу има Ивана и оно што jе наjважниjе у спорту, jесте да спортиста за свако такмичење буде спреман да скочи колико вреди, околности су те да не зависи само до спортисте и припреме, зависи и од конкуренциjе коjа се нађе на борилишту, вама jе важно да будете спремни увек и да чекате моменат. Ивана jе сачекала своj наjвећи моменат у Будимпешти и то ниjе случаjно. Будимпешта jе друго место где смо тренирали и скакали свих ових година, док ниjе била дворана 2012. године и Београду 2016. све време смо били у Будимпешти и Бекешчаби, то су десетине година. Знамо да Ивана воли да скаче на домаћем терену, у Београду jе освоjила Европску и светску медаљу, знали смо да jе Будимпешта домаћи терен.
- Припреме у Турскоj смо одрадили на сjаjан начин, сви су нас питали, jа сам рекао да jе све на своjим местима. Jа сам први пут сузу пустио након свих ових година.
Оваj незабораван тренутак ће остати урезан у српску спортску историjу као симбол снаге, труда и упорности.
Потом се за сам краj обратила и Ивана Вулета, српска хероина и актуелна светска првакиња у скоку удаљ.
- Jа се нисам на краjу нисам захвалила на подршци тог дана и током тог викенда и током целе ове године, ниjе било прилике, а и чекала сам да мало уживам у овоме што смо урадили да бих нешто рекла. Оно што сматрам да jе битно, jесте да оно што радим на стази и оно што постижем, са наjмлађима и млађима коjи долазе, да дам пример и да их охрабрим и да ниjедан сан ниjе довољно велик и да не постоjи ствар коjу не могу да изнесу и да не постоjи нешто што не може да се деси нешто у шта веруjу. То jе моjа дужност, jа сам доживела, много jе лоших дана у години него што jе добрих, али кад се jедна деси, анулира све лоше и некако, не престаjем да понављам колико jе важно да свако останете сконцентрисан на своj посао, да свако ради своj део посла, да спортиста треба да буде спортиста и да треба да се сконцетрише и да све оно што ради, да ради на наjбољи могући начин.
Jа сам на медаљу поносна, jер jе стигла у правом тренутку, начин на коjи сам jе освоjила, доживела, мислим да би било бесмислено да сам jе освоjила пре шест или седам година, небитно. Jедноставно на такав начин, причам о моjим годинама, мислим да су моjе године, моjа предност и jедноставно то искуство коjе имам не може да се мери ни са чим и то ће до краjа моjе кариjере бити моjе наjвеће оружjе. Ето, jа сам с овим заокружила jедну причу, за даље jедина ствар коjа остаjе jесте таj Париз и он jе упитан само ако не будем здрава, а у Париз ићи ћу с истим амбициjама, jер то jе jедина медаља коjа остаjе да употпуни колекциjу и ето, моj последњи поздрав. Хвала за све ово и било jе прелепо.
Објави коментар