Од аутора светског хита „Моj живот као Тиквица”, Клода Бараса, у домаће биоскопе 27. новембра стиже ново чаробно остварење: еколошка баjка „Дивљаци” коjа нас одводи у предивне пределе Борнеа.
На овом острву у индонезиjском архипелагу живе наши главни jунаци: 11-годишња Кериjа, њен млађи рођак Селаи и маjмунче Оши.
Кериjа живи на ободу огромне прашуме са оцем, коjи ради на плантажи палминог уља. Jеднога дана у посету им долази њен млади рођак Селаи, припадник домородачког племена Пенан, да потражи уточиште од корпорациjа коjе крче прашуму и угрожаваjу његову номадску породицу. Кериjа, Селаи и Оши кренуће у борбу против уништења коjе прети древноj прашуми, што ће уjедно бити прилика и да Кериjа откриjе истину о свом пореклу.
Ово jе друго остварење шваjцарског редитеља Колда Бараса, осам година након што jе дебитовао светским хитом „Моj живот као Тиквица”, коjи му jе донео два Цезара и две номинациjе за Оскара.
„Дивљаци” су намењени деци стариjоj од осам година, а инспирисани су причама Клодових бака и дека коjи су живели у алпским селима, у свету без аутомобила и путева, ослањаjући се само на сопствене ресурсе.
У жељи да што верниjе дочара ову причу, Барас jе ишао на Борнео да упозна племе Пенан, а велика инспирациjа био му jе и шваjцарски активиста Бруно Мансер, коjи jе био веома ангажован у одбрани борнеовских прашума, пре него што jе 2000. нестао тамо, под сумњивим околностима.
Филм jе урађен у сарадњи са броjним организациjама коjе се залажу за заштиту биолошке разноврсности, шума и одрживу храну, попут Фудвоча, Фонда Бруна Мансера, француског огранка Гринписа, Проjекта Калавеjт и других. Они су понудили своjе знање и подршку Клоду Барасу у решености да заштити живи свет и позове на оштриjе мере за окончање крчења шума, те заустави екоцидне проjекте на Борнеу.
Почетак филма jе заиста очараваjућ: чак и пре него што се поjави прва слика, публика jе позвана да пробуди своjа чула слушаjући аутентичне звуке прашуме у мраку биоскопске сале. Искуство jе незаборавно, jедногласни су гледаоци широм света, а у филму пођеднако уживаjу и деца и родитељи.
Критичари су такође писали хвалоспеве о овом остварењу: „предивно саосећаjан филм коjи jедноставно прича о неким од наjсложениjих ствари у животу”, нуди мудру мешавину „шарма, еколошке свесности и уважавања других култура”, увлачи вас у „џунглу коjа пулсира од живота”, са ликовима чиjе емоциjе су стављене „испред заплета, гегова и референци на поп културу, са великом духовитошћу, искреношћу и визуелном раскоши”...
Након светске премиjере у Кану, „Дивљаци” су обишли броjне фестивале, а награђени су за наjбоље остварење фестивала Велики мали филм у Милану.
Сем што указуjу на неопходност очувања природе, деструктивне поступке прехрамбене индустриjе и прекомерну експлоатациjу сировина, „Дивљаци” преиспитуjу, без имало приговарања, неодољиву привлачност коjу осећамо према модерности. Њоj jе и сам редитељ успео да се одупре, одлучивши се за захтевниjу технику кадар-по-кадар (стоп мотион).
Цео филм jе рађен ручно: главе и лица су прављени од смоле и силикона са жичаним скелетом, а сценографиjа jе прављена од боjене глине, попут мини позоришних кулиса. Аниматори су потом физички померали лутке милиметар по милиметар (руку, главу, обрве, уста) и сваки покрет фотографисали. Jедна секвенца од неколико секунди филма захтевала jе понекад и цео дан рада.
Ипак, Барас jе остао веран овом аналогном стилу као своjеврсном изразу свог чврстог става: ручно, опипљиво и „живо” насупрот дигиталноj хладноћи и компjутерскоj извештачености као симболима индустриjског разарања коjе филм критикуjе.
– За мене jе ова техника нека врста отпора према свету компjутера и виртуелног. Упркос техничкоj сложености коjу она подразумева, никада не бих направио филм уз помоћ ЦГИ (компjутерски генерисаних слика). Имао сам потребу да будем у директном контакту са стварношћу, да физички делим сет са директором фотографиjе и аниматорима, да се суочим са материjалношћу и физичким ограничењима кулиса и лутака, а везе коjе креативни људи ствараjу на снимању за мене су суштина овог посла – обjашњава Барас.
Иако jе у почетку имао на уму „милитантниjи” сценарио, одлучио jе да jе много ефикасниjе да политичко-друштевене теме провуче кроз свакидашњи живот jунака и да деци, коjоj jе филм, превасходно, намењен, понуди трачак наде.
– Не смемо изгубити способност да видимо чудесност у стварима. То ниjе само питање дивљења нечему, већ храњење нашег ума и повезаност са другима. Нешто попут онога кроз шта пролази моjа хероина Кериjа: упознаjемо jе као девоjчицу коjа живи 'у телефону' пре него што ће бити приморана да отвори очи и допусти да jе преплави лепота света коjи jе окружуjе – поручуjе Клод Барас.
Филм jе снимљен уз подршку Шваjцарског филмског центра и Канцелариjе за културу, а домаћи дистрибутер jе Фиве Старс Филмс.
„Дивљаци” су синхронизовани на српски jезик и стижу у домаће биоскопе од 27. новембра.
Биће на репертоару следећих дворана: Цинестар Београд, Нови Сад, Панчево и Зрењанин, Туцкwоод Цинеплеx, ЦинеГранд Раковица и Ниш, Цинеплеxx Ушће, БЕО, БИГ, Делта, Галериjа, Крагуjевац и Ниш, Абазиjа Палић, Еуроцинема Суботица (29 – 30. 11), мтс Дворана (од 1. 12), Културни центар Златибор (4. 12), Центар за културу Пожаревац (6. 12), Културни центар Чаjетина (15. 12), Културни центар Панчева (8, 10. и 11. 12)...
Треjлер за филм „Дивљаци” - https://youtu.be/hvXfpMdAgus
Миона Ковачевић
Објави коментар