Шест дана, три града, 10 биоскопа, 62 играна и документарна целовечерња и више од 20 краткометражних филмова, уз две домаће премиjере, распоређени у 12 филмских селекциjа... То нас, у броjкама, очекуjе на 17. Слободноj зони од 4. до 9. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу, сумирао jе директор фестивала Раjко Петровић на данашњоj конференциjи за медиjе одржаноj у Београду. Од 10 до 20. новембра већи део овогодишњег програма биће доступан свима у Србиjи путем онлаjн платформе KinoKauch.
Ауторка фотографиjа са конференциjе: Оливера Инђић
Осврнувши се на биографске филмове отварања и затварања, документарац о Ентониjу Бордеjну, односно играни филм Спенсер о принцези Даjани, Петровић jе рекао: „Одлуку смо донели jер се ради о jедноj врсти ексклузивитета. Филм Друмски тркач: Ентони Бордеjн публика ће моћи да види само на свечаном отварању и он не иде у биоскопску дистрибуциjу, нити ће бити у онлаjн понуди, а филм коjим затварамо има светску биоскоспску премиjеру 5. новембра, док ће публика у Нишу, Новом Саду и Београду моћи да га погледа већ 9. новембра.”
Слободна зона промо: https://youtu.be/74cmfi16i0k
Одабир ових филмова, према његовим речима, одлично детектуjе оно у каквом свету живимо а то jе свет без хероjа или са мало хероjа, свет у коjем имамо jаку потребу за њима. Селекторка Међународног такмичарског програма, Женске линиjе и селекциjе 14+ Бранка Павловић осврнула се на оваj такмичарски програм.
„Филм коjи jе кључан за читаву селекциjу тj. за моj избор jе филм Храброст Алексеjа Палуjана, белоруског редитеља коjи jе завршио режиjу у Немачкоj. Филм говори о протестима прошлог августа у Белорусиjи али и о jедноj битниjоj ствари: главни jунаци су троjе позоришних уметника коjи су одлучили да се друштвено, политички и лично ангажуjу. Други филм коjи jе важан данас, можда и више него икад, иако се бави стварима од пре 80 година, jесте Шпер иде у Холивуд израелске редитељке Ванесе Лапе, политички трилер направљен од документарног материjала. Филм jе настао из документарног материjала коjи jе Ендрjу Биркин снимио са Албертом Шпером 1971. и 1972 .где jе Шпер покушао да опере своjу биографиjу. Видећете колико jе танка линиjа између истине и полуистине односно нечега што се данас зове факе неwс. Моj лични фаворит jе 217 минута дугачак филм Професор Бахман и његови часови Мариjе Шпет, о томе колико jе битно, од наjраниjих дана, имати особе коjе не само да разумеjу вас већ и то како опстати и преживети у свету коjи ниjе увек фин и љубазан према нама. Мариjа Шпет jе бескомпромисно направила филм у траjању од три и по сата, али веруjем да нећете трепнути док га будете гледали.
О наградама у Међународном такмичарском програму одлучиваће жири у саставу: Мирољуб Стоjановић, Небоjша Слиjепшевић и Jурица Павичић
Такмичарски програм Слободне зоне: https://youtu.be/lFPM5lmFz5Q
Иван Бакрач, селектор регионалног такмичарског програма Хоризонти Балкана, издвоjио jе jедну тему коjа се провлачи кроз скоро све филмове: „Оно што Слободну зону чини посебном у односу на друге human rights фестивале jе баш та слобода, не само у избору тема и квалитета већ и у томе да коjу год тему да узмемо и колико год важна била, jако важан фактор су емоциjе поjединаца односно jунака у филмовима. Тако jе и оваj пут.”
У Хоризонтима Балкана доминантно jе питање шта jе прво: да ли емоциjе поjединца покрећу на социjалну ангажованост, одговорност и решавање проблема или обрнуто, да ли проблеми коjи нас окружуjу производе неке емоциjе код поjединаца, навео jе Бакрач. „Ту jе и питање слободе коjе jе врло заступљено у међународноj селекциjи, а у регионалном програму издваjа се у филмовима Слободним стилом за Монтенегро Ардита Садикуа и Жица Тихе Гудац, док се на мало другачиjи начин третира и у филму Између две зоре турског аутора Селмана Наџара. Хрватски филм Мурина Антоанете Аламат Кусиjановић супер заокружуjе причу о томе колико су нам емоциjе важне, колико често на њих заборављамо и колико, шта год да гледамо увек можемо наћи нешто ангажовано, важно, што jе битно за оваj тренутак и схватити да су емоциjе оно што покреће те теме.”
Жири ове селекциjе чине Хана Селимовић, Душан Касалица и Алириза Арнелиjу.
Пратећи програм Слободне зоне: https://youtu.be/1_MNcTb_GRE
Компас, дебатни програм Слободне зоне, осим у Београду ове године ће први пут бити организован и у Новом Саду, а о њему jе говорио уредник програма Иван Миленковић.
„Ове године усредредили смо се на насиље, односно на различите врсте насиља. Ту jе воjно насиље, представљено у филму Прве 54 године: Скраћени приручник за окупациjу, затим насиље над природом, а самим тим и људима у филму Jа сам Грета, над немоћнима или макар немоћниjима у филму Забави jе дошао краj, и наjзад у сериjалу Колажи о лажи имамо насиље у jавном простору, насиље лажи”, навео jе Миленковић. Након проjекциjе поменутих остварења биће организовани разговори о темама коjима се баве, са циљем да се о темама коjе покрећу додатно и темељниjе говори, као и да им се да локални контекст.
Студенткиње Тамара Милошевић (ФМК) и Ања Ковачевић (ФДУ) представиле су новину овогодишњег фестивала, програмску целину Сонар, коjа ће се наредних година снажниjе развиjати као интегрални део фестивала.
„Идеjа Сонара jе да се фокусира на документарни формат данас, коjи jе настао поjавом друштвених мрежа, као и да се осврне на разлику између документаризма некад и данас”, обjаснила jе Ковачевић. У фокусу овог програма тако ће бити садржаjи коjи се ствараjу и гледаjу на платформама као што су YоуТубе, Инстаграм, Фацебоок или ТикТок.
„Ово jе прво издање Сонара и селекциjа jе заснована на пет различитих категориjа садржаjа коjи можемо пробаћи на веб платформама. То су поезиjа, путовање, сторителинг, докувеб и влог”, додала jе Милошевић. Према њеним речима, често мислимо да jе сав таj садржаj недовољно квалитетан, а овим програмом желе да скрену пажњу на то како да се у мору садржаjа орjентишемо и пронађемо квалитет.
Програмске целине Слободне зоне: https://youtu.be/skJ-HRIX160
Гости фестивала, коjи ће бити доступни за питања гледалаца након проjекциjа своjих филмова, биће Роберто Салинас (Плесач са Кубе), Фирузех Хосровани (Радиограф jедне продавнице), Ардит Садику (Слободним стилом за Монтенегро), Фредерик Гертен (Злато Jоханесбурга), Светлана Родина и Лоран Ступ (Изгубљено острво), Тиха Гудац (Жица), Дамир Марковина (Чекаj ме), Грациjа Филиповић (Мурина), Сенка Домановић (Ми нисмо покренули ватру) и Луси Вокер као виртуелна гошћа коjа ће одржати мастер клас преко Зума после проjекциjе филма Доведите своjу бригаду, у оквиру Зелене зоне. Небоjша Слиjепчевић биће хост Компаса док ће Сонар угостити ауторски двоjац емисиjе Марка жвака.
Улазнице за фестивал већ су пуштене у продаjу, а све информациjе о програму, распореду проjекциjа и локациjама доступне су на званичном саjту фестивала.
Овогодишњи фестивал су подржали: Министарство културе и информисања Републике Србиjе, Реконструкциjа Женски фонд, Секретариjат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србиjе и Француски институт.
Објави коментар