68. Фестивал професионалних позоришта Воjводине

68. Фестивал професионалних позоришта Воjводине

Зрењанин, од 23. до 29. априла

Домаћин НП “Тоша Jовановић”

 Sa presa.JPG

Фестивал професионалних позоришта Воjводине, наjстариjи позоришни фестивал у региону, одржаће се ове године 68. пут. После неколико година паузе, домаћини су му поново Зрењанин и НП “Тоша Jовановић”. Наjбоље у воjвођанскоj позоришноj продукциjи видећемо од 23. до 29. априла.

*Селектор овогодишњег фестивала jе Горан Ибраjтер. У селекциjи jе седам драмских представа и пет за децу.

*Чланови жириjа:: глумица Драгана Варагић, театролог мр Мирослав Радоњић  и новинарка Смиљка Сељин.

*Слоган Фестивала: “Глумци су се вратили, публико.”

 

*Идеjно решење плаката: Томислав Вало, графички дизаjнер

 

*Награде: Наjбоље – драмска представа, дечjа представа, режиjа, четири равноправне глумачке награде, сценографиjа, костим, музика, “Тихомир Мачковић” за креациjу лутака, Мемориjална награда “Ивана Мирков Влачић”  док СДУВ награђуjе наjбољег младог глумца. Могуће jе доделити и специjалну награду

 

О Фестивалу на конференцији за новинаре говоре:

 

*Драгана Милошевић, покраjински секретар за културу, jавно информисање и односе са верским заjедницама

*Зоран Хаџи Лазин, подсекретар и члан Организационог одбора Фестивала

*Мирко Крлић, посланик и члан Одбора за културу Републике Србиjе

*Градоначелник  Зрењанина  Чедомир Jањић

*Директор НП “Тоша Jовановић”  Иван Француски.

*Валентин Венцел, председник  Заjеднице професионалних позоришта Воjводине

 

 

Образложење селекциjе за 68. Фестивал професионалних позоришта Воjводине

 

У текућем селекционом циклусу на сценама воjвођанских позоришта видео сам 45 представа, или готово све оно што jе у jедногодишњем периоду премиjерно изведено. Таj броj представља известан квантитативни помак у односу на претходни циклус. Но, остаjе и даље утисак да позоришта раде са смањеним капацитетима, што jе нарочито изражено у продукциjи представа за децу.

Ако би се тражила карактеристика продукциjе у посматраном периоду, онда jе то, пре свега, велики броj представа врло уjедначеног квалитета. То свакако повећава могућност избора, али и отежава неизбежну и нимало лаку дилему - коjе представе изоставити из селекциjе. Зато сам се определио да позоришта буду заступљена са по jедном представом у обе конкуренциjе – представа за одрасле и за децу.

Као и прошле године, нисам пошао од унапред дефинисаног концепта. Ипак, током самог процеса наметнула се jедна особеност коjа jе у доброj мери усмерила и определила моj избор. Реч jе о повратку глумца на велика врата и то у свим оним сегментима коjе уметност глуме подразумева. Наиме, неретка jе поjава на нашим сценама да доминира оно што нам се саопштава у односу на то ко и како нам то саопштава. Не спорећи могућности и домете такве врсте позоришта, оваj пут сам се определио да у први план истакнем оне представе у коjима jе дата могућност глумцу да размахне све сегменте свог умећа. Зато сам организаторима Фестивала предложио да се он одржи под слоганом: „Глумци су се вратили, публико”.

Изабране представе жанровски су разноврсне. Такође, што се предлошка тиче, крећу се у распону од домаће и стране класике до наших и иностраних савремених аутора.

За учешће на 68. Фестивалу професионалних позоришта Воjводине предлажем следеће представе, као и редослед њиховог играња:

  1. Евгениjе Оњегин Александра Сергеjевича Пушкина, Позориште младих Нови Сад у режиjи Бориса Лиjешевића

 

Лиjешевић, након успеле представе Поводом Галеба, поново остваруjе добру хемиjу са младим ансамблом Позоришта младих у тумачењу класике. Захтевне ликове руског романтичара глумци суверено доносе на сцену у минималистичком декору. Значаjну помоћ редитељу и ансамблу пружио jе Федор Шили смелом и инвентивном драматизациjом Пушкиновог романа.

  1. Аника и њена времена Ане Ђорђевић (инспирисано приповеткама Иве Андрића) и у њеноj режиjи, Српско народно позориште Нови Сад

 

Проjекат Ане Ђорђевић и Српског народног позоришта jош jедан jе деманти Андрићеве тврдње да његова проза ниjе сценична. Ђорђевићева скраћуjе Андрићеву приповедачку нит и тиме убрзава радњу и даjе jоj неопходни драмски набоj. Тиме jе омогућила глумцима да сценски узбудљиво донесу Андрићеве ликове из jедног, само наоко, прошлог и превазиђеног доба и друштвеног миљеа, те Аника и њена времена у овом тумачењу и те како постаjу и наша времена.

  1. Зрењанин Игора Штикса, Народно позориште „Тоша Jовановић” Зрењанин, режиjа Борис Лиjешевић

Ауторска екипа зрењанинске представе прихватила се можда и незахвалног посла да проговори о актуелноj теми, без оне понекад неопходне временске дистанце, о лошим приватизациjама и пропадању фабрика. Срећом не падаjу у замку да своjу причу вежу искључиво за локални миље, иако jе и Зрењанин међу наjвећим жртвама ове поjаве. Дакле, већ проверени ауторски тандем Лиjешевић-Штикс своjоj причи успева да да универзални карактер.

 

  1. Маестро Миливоjа Млађеновића, Народно позориште Сомбор у режиjи Милана Нешковића

 

Иако кажу да су уметници не баш наjзахвалниjи драмски ликови, Млађеновић и Нешковић, свако у свом домену, успеваjу да нам сценски узбудљиво донесу лик нашег великог сликара Милана Коњовића. Иако jе представа заснована на биографским чињеницама, аутори пре свега инсистираjу на друштвеним и историjским околностима у коjима се Коњовић креће, као и на његовом односу са средином коjа му ниjе увек била наклоњена. Уз добру игру читавог ансамбла, представу одликуjе и визуелно богатство.

 

  1. Мала мађарска порнографиjа по мотивима прозе Петера Естерхазиjа, Новосадско позориште у режиjи Никите Миливоjевића

Лична трагедиjа мађарског писца Петера Естерхазиjа била jе повод Никити Миливоjевићу да на сцену донесе узбудљиву, па и потресну причу о томе како људе меље жрвањ тоталитарних режима. Доминантно наративну црту предлошка, он, заjедно са ансамблом Новосадског позоришта, надограђуjе ефектним сценским и глумачким решењима. Jош jедна у низу успелих представа овог позоришта коjе отвараjу суштинска егзистенциjална и друштвена питања.

 

  1. Август у округу Осеjџ Треjсиjа Летса, Народно позориште/Народно казалиште/Нéпсíнхáз Суботица (Драма на српском jезику) у режиjи Александра Божине

Причу о дисфункционалноj породици негде у пустарама Оклахоме глумци суботичког ансамбла потпомогнути бриљантном гошћом Горданом Ђурђевић Димић доносе на шармантан начин, чинећи да нужно заволите jунаке коjе тумаче, иако су њихови карактери такви да бисте им у реалном животу тешко поклонили љубав. Тоj врсти позоришне магиjе допринео jе свакако и млади редитељ Александар Божина пажљиво дефинишући ликове и њихове карактере.

 

  1. Смрт човека на Балкану по истоименом филму Мирослава Момчиловића коjи jе и редитељ представе, Народно позориште Кикинда

Кикиндско позориште, заjедно са редитељем Мирославом Момчиловићем, определило се да примени поступак, не више тако редак на нашим сценама, коришћења филма као предлошка за представу. Збиља, сам филм се наметао за позоришну инсценациjу своjом камерношћу и готово театарском поставком. Успех филма и одличне глумачке креациjе у њему, испоставило се, били су терет коjи jе ансамбл кикиндског позоришта успешно пребродио. Похвале припадаjу и редитељу коjи jе успео да изађе из сенке сопственог филма и да своjоj причи да неопходну позоришну димензиjу.

 

За селекциjу представа за децу предлажем следеће:

 

  1. Тилда ауторке текста и редитељке Катарине Мишиков Хицингер (по истоименоj књизи Роалда Дала), Словачко воjвођанско позориште Бачки Петровац

 

Девоjчица Матилда коjу отац и маjка, недозрели за изазове родитељства, даjу у школу коjом влада директорица диктаторка. Матилда, користећи своjе телекинетичке моћи, заjедно са своjим другарима, успева да се супротстави окрутноj директорки. Оно што у овоj представи нарочито плени jесте не само шармантна, већ и зрела игра деце, чланова глумачког ансамбла.

 

  1. Плава птица Мориса Метерлинка, Народно позориште Сомбор у режиjи Соње Петровић

Метерлинкова плава птица симбол jе оног детињег у свима нама, оног за чим непрекидно треба да трагамо. У такву врсту потраге воде нас Тилтил и Митил, брат и сестра. Редитељка Соња Петровић успешно jе ухватила симболистичку нит коjу носи Метерлинкова драма, градећи на том фону ликове са коjима се Тилтил и Митил суочаваjу у своjоj авантури.

 

 

  1. Том Соjер Марка Твена, Дечjе позориште Суботица у режиjи Предрага Штрпца

Кад jе реч о представи Том Соjер Дечjег позоришта из Суботице, наjпре треба истаћи занимљиву и храбру драматизациjу Александре Гловацки коjа изоставља читав низ ликова без коjих jе тешко замислити ову причу. Но, драматизациjа jе успела и омогућила редитељу и глумцима да у фуриозном темпу испричаjу причу о Тому, или тачниjе причу о љубави и одрастању. Иако на први поглед глумачка представа, она у себи садржи елементе анимациjе, будући да jе декор све време „жив” и ставља се у функциjу поjединих сцена.

 

  1. Снежна краљица Евгениjа Шварца (по Андерсеновоj баjци), Позориште младих Нови Сад у режиjи Бисерке Колевске

 

Jош jедна прича о авантури потраге за љубављу и приjатељством, сценски постављена сасвим у духу Андерсенових баjки. Девоjчица Герда се суочава са светом похлепе и себичности тражећи Каjа кога jе зачарала и отела зла Снежна краљица. У представи, између осталог, плени њена раскошна визуелност, како у погледу костимографских, тако и сценографских решења коjа потписуjе Свила Величкова. Такође треба истаћи и добро осмишљен лик наратора, односно самог Андерсена коjи нас води кроз своjу баjку, уз добру игру читавог ансамбла. 

 

  1. Весела кућа Стевана Пешића, Народно позориште „Тоша Jовановић” Зрењанин у режиjи Ирене Тот

Ирена Тот своjим ишчитавањем Пешићеве Веселе куће у њу уноси дух нашег времена. Та кућа и даље остаjе зачудна, причаjући нам причу о одрастању, то jест о жељи да се пре времена уђе у свет одраслих, али и о мачку, крадљивцу бркова коjи заjедно са главном jунакињом пролазе своj пут. Ирена Тот у представи штедро користи оно што jе карактеристика луткарског ансамбла зрењанинског позоришта – умеће анимациjе. За ову представу се у читавоj конкуренциjи може рећи да jе jедина чисто луткарска.

 

За краj бих скренуо пажњу на jош неколико представа за коjе сматрам да завређуjу пажњу и коjе су биле у мом ужем избору. То су: Кад би Сомбор био Холивуд, ауторски проjекат Кокана Младеновића инспирисан драмом Радослава Златана Дорића Народног позоришта Сомбор (узгред, ова представа би одлично потврдила слоган овогодишњег Фестивала, али смо jе оставили за наредни селекциони циклус, будући да jе изашла уочи самог краjа овогодишње селекциjе), такође Кичма Ингрид Лаусанд Драме на мађарском Народног позоришта Суботица у режиjи Вељка Мићуновића, Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша Новосадског позоришта у режиjи Александра Поповског, ауторски проjекат Кокана Младеновића Облак у панталонама Позоришта „Деже Костолањи” Суботица и Орфеj редитеља и драматурга Тодора Валова Дечjег позоришта из Суботице.

 

Нови Сад, 9. март 2018.                                                              Горан Ибраjтер,

                                                                                                    селектор Фестивала

 

    

 

 

 

Tagovi

Komentari (0)