У Музеју Народног позоришта у Београду свечано је отворена изложба посвећена великану српског и југословенског глумишта, Петру Банићевићу, поводом двадесет година од његове смрти.
Изложба, чији је аутор Драгица Гаћеша, доноси богату архивску грађу, фотографије, програме, критике и документе који сведоче о изузетном уметничком путу једног од најзначајнијих првака Драме Народног позоришта.
Присутнима су се на отварању обратили:
Зоран Стефановић, уметнички директор Драме Народног позоришта, који је истакао да је Банићевић „био мерило глумачке посвећености, снаге сценског израза и етичке одговорности према професији“, нагласивши да његово наслеђе остаје трајна инспирација новим генерацијама глумаца.
Милош Ђорђевић, глумац и првак Драме Народног позоришта, некадашњи студент Петра Банићевића и добитник награде која носи његово име, који је емотивно говорио о свом професору као „учитељу који је знао да препозна таленат, али и да од младог глумца захтева истину, дисциплину и потпуну преданост сцени“.
Ауторка изложбе, Драгица Гаћеша, подсетила је да поставка прати Банићевићев сценски пут од првих улога до последњег појављивања на матичној сцени 2006. године, указујући на ширину његовог репертоара – од Шекспира и античке трагедије до домаћих класика и савремених аутора.
Изложба ће бити отворена за посетиоце до почетка априла у Музеју Народног позоришта.
О ПЕТРУ БАНИЋЕВИЋУ:
Петар Банићевић рођен је у Никшићу 1930. године. Глуму је студирао на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Раше Плаовића.
Током богате каријере, играо је на готово свим београдским сценама.
Био је члан Народног позоришта од 1954. године и на тој сцени је одиграо око 80 улога.
Остварио је велике улоге у делима светских и домаћих класика. Био је Хамлет у “Хамлету”, Димитрије у “Браћи Карамазовима”, Креонт у “Цару Едипу”, Леоне у “Господи Глембајевима”, Тригорин у “Галебу”, Алсест у “Мизантропу”, Војвода Драшко у “Горском вијенцу”, Волпоне у “Волпонеу”, Димитрије у “Браћи Карамазовима”, Никола Пашић у “Апису”.
Такође, био је и Спасоје Благојевић у “Покојнику”, Серебјаков у “Ујка Вањи”, Талтибије у “Орестији”, “Иларион Руварац у “Је ли било кнежеве вечере”, Хенри Хигинс у “Пигмалиону”, Џејмс Тајрон у “Дугом путовању у ноћ”, Џони Патинмајк у “Сакатом Билију”, Мушкарац у “Човеку случајности”...
Последњу улогу у матичном позоришту, одиграо је 2006. године у представи „Судија“ (Мировни судија).
Остварио је веома запажене роле у филмовима “Биће скоро пропаст света”, “Сутјеска”, “Снови, живот и смрт Филипа Филиповића”...
Играо је у више од 50 телевизијских драма и серија – “Капетан Микула Мали”, “Бањица”, “Бољи живот”, “Срећни људи”, “Четрдесет осма”, “Вук Караџић”...
За изузетна глумачка остварења, добио је бројна престижна признања као што су Октобарска награда града Београда, “Тринаести јул”, “Седми јули”, ”Миливоје Живановић”, “Раша Плаовић”, Стеријина награда, Награда за животно дело “Добричин прстен”...
Бавио се и педагошким радом. Извео је пет успешних глумачких генерација на Академији уметности у Новом Саду, а водио је и глумачку класу на Академији уметности "Браћа
Петар Банићевић је преминуо 4. септембра 2006. у 76. години, а кремиран је четири дана касније, на Новом гробљу у Београду. Карић" у Београду.
Народно позориште је 2010. године установило Награду "Петар Банићевић" која се додељује младим глумцима.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар