- jун у 20 часова, Народно позориште у Београду – опера Р. Штрауса ЕЛЕКТРА
- jун у 19 часова, Опера и театар Мадленианум - Гала концерт у два дела
РЕМЕК-ДЕЛА СВЕТСКЕ КЛАСИКЕ
- jун у 19 часова, Опера и театар Мадленианум – опера А. Даргомижског ЕСМЕРАЛДА
Државни камерни музички театар – „Опера Санкт Петербурга” jедно jе од наjпознатиjих и наjбољих музичких позоришта у Русиjи и ван ње. Његов оснивач и стални уметнички руководилац, народни уметник Русиjе Jуриj Александров, познат jе по своjим стваралачким експериментима и неочекиваним редитељским решењима. Трупа театра „Опере Санкт Петербурга” jе врло млада. Чине jе дипломци санктпетербуршког конзерваториjума коjи носи име Н. А. Римског-Корсакова, али и млади таленти коjе Jуриj Александров уме да пронађе широм Русиjе. Сада већ традиционално „Опера Санкт Петербурга“ краjем сезоне гостуjе у нашем граду, чак и у време лоше епидемиолошке ситуациjе нису одустаjали од своjе посете Београду, високо ценећи мишљење наше публике. Овог пута нам изводеоперу Р. Штрауса Електра 26. jуна у 20 часова у Народном позоришту у Београду, док уМадлениануму приказуjу ретко извођену оперу А. Даргомижског Есмералда 28. jуна у 19 часова. Солисти ће, у пратњи симфониjског оркестра “Опере Санкт Петербурга”, београдскоj публици представити и концертни програм Ремек-дела светске класике у Мадлениануму 27. jуна у 19 часова. На програму су ариjе и дуети из наjпознатиjих опера руских и иностраних композитора: П. Чаjковског, Ж. Бизеа, В. А. Моцарта, Р. Шчедрина, Л. Делиба, А. Алабjева, Ђ. Вердиjа и других.
Наjбољим маjсторима Државног камерног музичког театра „Опере Санкт Петербурга” – солистима изразите индивидуалности, са истанчаним осећаjем за стил и сценски шарм, своjствена jе задивљуjућа органика извођења и префињено психолошко поимање дела. Унутрашњи, духовно богат, филозофски и поетски свет допушта смелу интерпретациjу класичних и савремених музичких текстова.
Позориште Александрова називаjу редитељским. Александров о томе каже: „Моjе позориште jе глумачко”. Располажући малоброjним глумачким подацима, редитељ ради са солистима темпераментно и страсно, помажући им да откриjу своjе глумачке могућности. Стални сарадници Jуриjа Александрова учествуjу и у овим програмима, за диригентским пултом Максим Ваљков, сценографиjу и костим jе радио Вjачеслав Окуњев, маjстор светла jе Азат Jулбарисов, а видео креациjа jе Георгиjа Савељева, кореографиjу за Есмералду jе радио Васил Панаjотов.
„Већ низ година долазимо на гостовања у Србиjу код своjих приjатеља, колега и публике. Српски гледаоци нас увек дочекуjу срдачно, са великим задовољством и интересовањем. Прошле године, када jе у читавом свету била краjње неизвесна ситуациjа, гостовали смо у Србиjи у оквиру обележавања 75-годишњице победе над фашизмом. Уз поштовање свих предвиђених епидемиолошких мера, у салу jе дошла публика коjа jе била одушевљена нашим уметницима и представама и заjедно са нама исказала захвалност и уважавање свим људима захваљуjући коjима jе побеђена пошаст фашизма” наводи директор театра Евгениj Малигин.
Опера Електра jе била почетак сарадње Рихарда Штрауса са драматургом Хугом фон Хофмансталом – обоjицу их jе привукао сиже Софоклове трагедиjе. У основи познатог мита jе прича о Електриноj освети очевим убицама – маjци Клитемнестри и њеном љубавнику Егисту. Међутим, код Софокла доминира узвишени патос, своjствен античкоj трагедиjи, док jе Штрауса и Хофманстала, представнике почетка двадесетог века, заинтересовало нешто друго – приказ тамних страна људске психе. Уместо уобичаjене представе савршене и узвишене Хеладе – приказана jе веома узнемируjућа прича о болу и мржњи. Стара Грчка jе у овоj опери неочекивано представљена као страсна, импулсивна и демонска. Композитор jе сву пажњу усмерио на веома захтевне соло партиjе, до краjњих граница разоткриваjући конфликт главних jунака. Захваљуjући Штраусовом смелом и новаторском музичком jезику, опера Електра jе постала привлачна и жива музичка драма, типичан пример експресионизма.
„Може се рећи да jе деветнаести век у књижевности почео Гогољевим Шињелом, а од Рихарда Штрауса почиње двадесети век у музици, из музике овога композитора израсла jе симфониjска и филмска музика. Његова експресиjа и емоционалност воде у екстазу и остављаjу веома jак утисак. Ово jе велико дело. Када размишљам о новоj поставци,увек бирам оно што ми се учини актуелним… Сигуран сам да jе дошло време управо за овакву музику. Тема убиства родитеља руком сопствене деце, тема коjа раздире душу - зар тога нема око нас? Свако од нас ће се одмах сетити неколико звучних наслова у новинама. Наша представа jе драматична – то нам диктира сам живот.
У причи се поjављуjу две сестре. Jедна jе Електра коjа живи само ради освете, а друга jе девоjка Хризотемида коjа jе пуна светлих жеља за љубављу. Оне су две сасвим различите особе. Међутим, Електрина прича jе толико страшна да се мора одразити на све остале учеснике. Крв и власт опиjаjу и тешко jе одвоjити се од њих, само махнути руком и отићи. Ко год се нађе у таквоj мрачноj атмосфери више не може да сачува себе. Овом поставком желим да покажем да насиље рађа насиље, крв рађа нову крв и у том смислу jе донекле другачиjа од осталих поставки...”, – обjашњава редитељ представе Jуриj Александров.
Будући аутор знамените Русалке Александар Даргомижски на почетку своjе уметничке кариjере сањао jе о великоj романтичноj опери. Посебно су га привлачили сиже и дела Виктора Игоа. Колосални успех Звонара Богородичине цркве у Паризу подстакао jе многоброjне инсценациjе, слике и илустрациjе. Ликови из романа прешли су на оперску и балетску сцену, другачиjе осмишљени и представљени. Међутим, нису све режиjе и поставке биле пођеднако успешне. Даргомижски jе у Есмералди показао да jе даровит драматург. Снажно музичко-сценско дело обилуjе упечатљивим приказима ликова и драматичним сценским извођењем. Талентовани млади композитор створио jе изузетно дело у коме jе до наших дана сачувана сликовита атмосфера радње и колорит живота средњовековног Париза.
„У нашоj представи у потпуности чувамо историзам дела Даргомижског. Поставку нисмо лишили снажне и сурове поезиjе средњовековног света, али су проблеми главних jунака добро познати и разумљиви и људима двадесет првог века, будући да су вечити. То су светла љубав коjа jе сjединила двоjе људи из различитих друштвених слоjева (младог официра Феба и младу Циганку Есмералду) и погубна страст коjа изнутра жеже и уништава, страст коjа Фрола претвара у демона… Током векова се много тога променило, али и сада се, као и тада, необична осећања и страсти поjављуjу у немилосрдном друштву коjе осуђуjе сваку искреност, што увек доводи до трагедиjе. Финале представе, по мом мишљењу, управо jе онакво каквим га чини сам живот. Нестаjе прекрасна катедрала, а заjедно са њом гори све остало: дивни људи, њихове наде, љубави, страсти и патње“, каже Jуриj Александров.
Музички критичар Александар Матусевич о представи jе рекао: „Сликовити и раскошни костими са тамним готским декорациjама у позадини делуjу ефектно и у потпуности се уклапаjу са изражаjном музичком лепотом партитуре. Александров jе маjсторском руком створио фантастичну историjску представу, jасно даjући на знање да привлачно и интересантно може бити и традиционално читање, уколико jе представљено талентовано и живо, а веза са савременошћу се сама по себи подразумева – грандиозни пожар у катедрали у финалу, у коме гину и злочинци и праведници, делуjе као реприза телевизиjских вести из априла о наjвећоj културноj катастрофи нашег времена.“
Поводом ове две представе Jуриj Александров, уметнички директор Опере и редитељ представа каже: „Есмералда и Електра су наше две наjновиjе премиjере коjе су нам веома значаjне и драге. Чини ми се да ће Есмералда бити ближа српскоj публици jер jе тако и у Русиjи. Дело великог руског композитора А. Даргомижског jе било неоправдано заборављено. Ми смо га обновили и приказали публици са великим успехом. Електра се често игра у Европи, али у Русиjи не. То jе наша наjновиjа представа, премиjера jе била ове године. Надам се да ће српска публика, са коjом смо у веома приjатељским односима, бити задовољна нашим доласком jер ће „Опера Санкт Петербурга” извести своjе наjновиjе представе коjе jош ниjе видела цела Русиjа.“
Објави коментар