Изложба о југословенском позоришном, ТВ и филмском редитељу, глумцу и сценаристи, професору Бориславу Григоровићу, ауторкe Драгице Гаћеше, биће отворена 29. децембра у 18 часова у Музеју Народног позоришта.
Приказаће ретроспективу стваралаштва овог великана, рођеног 1928. године у Требињу од првих глумачких корака, преко деценије рада у Народном позоришту у Сарајеву (1954-1964) коме је подарио 30 представа, па све до преласка у Народно позориште у Београду, где је остаје до краја своје каријере.
У два наврата је био вршилац дужности директора Драме у Народном позоришту у Београду, а био је и члан Националне комисије за ITI при UNESCO-у и покретач манифестације „Дучићеве вечери поезије“ у родном граду.
Остварио је више од 100 режија, а био је и професор режије на Академији уметности.
Преминуо је у септембру 2010. године у Београду.
Посетиоци ће моћи да погледају изложбу у време рада Музеја Народног позоришта, као и приликом доласка на вечерње представе на Великој сцени.
Добитник је следећих награда и признања:
- Шестоаприлскa наградa града Сарајева 1962. године за режију драма „Заустављиви успон Артура Уиа“ Б. Брехта, „Било их је седам“ В. Хола и „Откриће“ Д. Ћосића.
- Плакета „Шекспирова прослава“, Сарајево (1564-1964)
- Наградa Народног позоришта за сезону 1979/80 за режију комада „Страх и нада Надежде Мандељштам“
- Награда „Јоаким Вујић“ 1987. године
- Плакетa Народног позоришта 1993. године
- Печат Народног позоришта 2009. године
- Златни Беочуг
- Награда „Јован Бата Путник“
Биографија:
Борислав Бора Григоровић, позоришни, ТВ и филмски редитељ, глумац и сценариста, професор рођен је 26. априла 1928. године у Требињу.
Основну школу и гимназију завршио је у Београду, где је потом студирао историју уметности на Филозофском факултету и дипломирао позоришну режију на тек основаној Академији за позориште, филм и телевизију код професора Јосипа Кулунџића. Каријеру је започео као глумац у два филма „Живот је наш“ и „Сви на море“, а одиграо је и неколико улога у тек формираном Београдском драмском позоришту. На трећој години студија, режирао је у Народном позоришту Пушкинов комад „Дон Жуан или Камени гост“, а дипломску представу, Голдонијеву „Мирандолину“ поставио је 1954. године у Народном позоришту у Сарајеву, где је остао наредних десет година и режирао 30 представа.
Потом прелази у Народно позориште у Београду где остаје до краја каријере.
Прва његова представа у сталном ангажману је била Кохутов „Намесник“ 23. 01.1966. године, затим су уследиле „Штета што је блудница“, „После љубави“, колаж „Театралија Сингидунум“, „Голи мачићи“, „Вожд“, „Пророк“, „Коломба“, „Ташана“, „Деца Сунца“, Категорички захтев“, „Дом Марије Помоћнице“, „Коштана“, „Пат или игра краљева“, „Побратим“...
Велики број његових представа имао је веома дуг сценски век, а „Коштана“ Боре Станковића у његовој режији била је култна представа на сцени Народног позоришта у Београду, играна пуних 14 година и изведена око 300 пута.
Григоровић је гостовао у Мостару, Бања Луци, Зеници, Тузли, Осијеку, Зрењанину, Нишу, Приштини, Шапцу, Ужицу, Димитровграду, Зајечару, Сремској Митровици и Пироту, као и у Немачкој и Румунији.
У два наврата је вршио дужност директора Драме у Народном позоришту у Београду, био је члан Националне комисије за ITI при UNESCO и покретач манифестације „Дучићеве вечери поезије“ у родном Требињу.
Од значајних награда је добио Шестоаприлску награду града Сарајева, Плакету Народног позоришта, Печат Народног позоришта, Златни Беочуг и награде „Јоаким Вујић“ и „Јован Бата Путник“.
Остварио је више од 100 режија.
Био је и професор режије на Академији уметности „Браћа Карић“.
Преминуо је 22. септембра 2010. године у Београду.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар