-
Смедеревска тврђава
На ушћу реке Језаве у Дунав, на крајњем северу земље, Смедеревска тврђава грађена је по налогу деспота Ђурђа Бранковића у 15. веку. Данас највећа равничарска тврђава у Европи остаће упамћена као последња српска престоница средњег века.
-
Вила „Златни брег“
У културно-историјском наслеђу Смедерева посебно место заузима вила „Златни брег“, некадашња летња резиденција српске владарске династије Обреновић.
-
Карађорђев дуд
Дуд који се налази у центру града у близини Гимназије значаjан је споменик природе ботаничког карактера и вероватно најстарији бели дуд на Балкану.
-
Комплекс на Старом гробљу и Црква Успења Пресвете Богородице
Старо гробље у Смедереву формирано је око средњовековног Храма Успења Пресвете Богородице. Данас је то меморијални комплекс чије језгро чине црква, капела Дине Манчића и споменкостурница са звоником.
-
Споменик 5. јун
У непосредној близини Тврђаве и Музеја 1973. Године откривен је Споменик жртвама петојунске трагедије, дело Селимира Јовановића, академског вајара из Смедерева.
-
Споменик борцима Првог светског рата 1914 – 1918.
На главном градском тргу, у непосредној близини Храма Светога Георгија, налази се Споменик борцима Првог светског рата.
-
Главни градски трг
Место које представља доминанту савременог Смедерева, настало је у првој половини 19. века, након Другог српског устанка, на месту Велике пијаце, на споју српског и турског дела вароши.
-
Храм Светог Георгија
Храм Светог Георгија саграђен је у периоду од 1850. до 1854. године. Зидан је по угледу на манастир Манасија и трећи је по величини храм у Србији.
-
Зграда окружног начелства
Зграда некадашњег Окружног начелства, а данас Окружног суда, једно је од најлепших остварења знаменитог српског архитекте Александра Бугарског, који је пројектовао Народно позориште и Краљев двор у Београду.
-
Зграда старог Општинског дома
Представља леп пример градске архитектуре у духу двадесетих година прошлог века.
-
Зграда Гимназије
Смедеревска гимназија основана је 1871. године, али је подигнута тек 1904. године према скицама знаменитог архитекте Милорада Рувидића, на месту некадашње кафане и имања великог добротвора Дина Манчића