Жагубица
Богородичне лековите сузе

Древну таjну манастира у Горњачкоj клисури нико ниjе знао да обjасни. Како то да из тврдог камена иза манастира Горњак само jедном годишње, одређеног датума и у одређено време потече вода? Догађа се то на велики српски празник Ђурђевдан, у време када се деле дан и ноћ. Тада се поjави вода за коjу многи тврде да лечи очне тегобе. Иначе, током читаве године извор jе скоро сув. Тек по коjа „суза“ скотрља се са стене у кашику постављену испод. Невољници их, брижљиво скупљаjу jер jе вода , кажу, драгоцена и лековита. Тако верници свакодневно долазе у ову светињу са бочицама у коjе сипаjу воду, а касниjе jе пипетом кап по кап стављаjу у очи током читаве године.


А уочи Ђурђевдана људи стижу jош у поподневним сатима. Окупљаjу се краj манастира чекуjући да из стене потекне лековита вода.
„Ђурђевдан jе, иначе, моjа крсна слава, па сваке године долазим из Париза да jе прославим у кругу породице и родбине. Од када сам чула за ову воду, а и сама се уверила у њену лековитост, навратим до манастира Горњак. Први пут сам овамо дошла због обољења очиjу. Титрала ми jе мрља испред очиjу и броjни лекови нису ми помогли да то скинем. Већ после прве употребе ове воде мрље jе нестало, али сам наставила да долазим овамо кад год се нађем у Србиjи. Онако, превентиве ради, да се болест не понови“, прича Анђа, рођена пре пола века у селу Црљенац, надомак Петровца на Млави.


Средовечни човек из Великог Градишта, коjи ниjе желео да се представи, рече да jе, као и неколицина присутних, први пут дошао по лековиту манастирску воду. Његова бољка jе што му се на оба ока, повремено, поjављуjу црне тачкице. Покушао jе са лековима коjе су му офталмолози преписали, али ниjе било много ваjде. У манастир jе, каже, стигао по препоруци рођака коjима jе вода помогла. Сам веруjе да ће овде наћи лека, а и нема шта да изгуби jер и излет до древне светиње свакако приjа.
Манастир Горњак иза коjег се налази чудотворни извор, чудо jе за себе. Смештен jе на око 30 километара од Петровца на Млави, у наjживописниjем делу Горњачке клисуре. Светиња jе зидана у пећини, испод литица Jежевца и Вукана. Манастир jе задужбина Кнеза Лазара, подигнут краjем четрнаестог века краj самог пута, у недирнутоj природи поред реке Млаве. Изнад манастира, у великоj каменоj шупљини, сачувана jе испосница преподобног Григориjа Горњачког. На том месту jе светитељ боравио, Богу се молио и по сопственоj жељи ту jе сахрањен. Jош за живота, начинио jе себи гроб у испосници, издубивши га у кречњачкоj стени. Мошти светитља чуваjу се у храму манастира као наjдрагоцениjе светиње. На овом месту болесни и невољни свакодневно траже и налазе лека и души и телу.

„За моћи светиње знаjу само они коjи се годинама овамо враћаjу“, био jе загонетан верник из Стига.
Међу броjним легендама овог краjа jе и она коjа говори о настанку манастира Горњак. Она каже да jе српски кнез Лазар често боравио на овим просторима са пратњом, ловећи по околним планинама краj реке Млаве. Jедном jе, након уобичаjеног лова, наишао на испосника Григориjа Синаjита Млађег. Из неких, необjашњивих разлога, испосник ниjе хтео да пређе реку и дође на разговор с кнезом. Али, ни кнез Лазар ниjе желео да пропусти прилику за разговор са испосником. Тако отпочну да се довикуjу преко захуктале реке. Видевши побожног кнеза и схвативши његове напоре да сазна шта испосник жели, Григориjе утиша хучање реке толико, да jе могао да се чуjе са кнезом Лазаром. Приликом разговора испосник замоли кнеза да му, на том месту, подигне богомољу, што кнез касниjе испуни. Тако jе, према давнашњоj легенди, настала црква Ваведења Пресвете Богородице, коjа почетком 18. века, због ветра коjи непрестано дува у клисури, доби име Горњак.