Велико Градиште
Туризам

Манастир Тршка црква датира из  XIII века и  наjстариjи jе  верски обjекат у Браничевском округу.

Trtka-crkva.jpg

Налази се  на четвртом километру идући од Жагубице ка Петровцу на Млави.

Тршка црква се данас сматра наjстариjим православним обjектом те врсте не само у Хомољу већ и у широj околини. Свеобухватна истраживања коjа jе спровела Милка Чанак Медић током осамдесетих година XX века показала су да jе то грађевина коjа заслужуjе доjстоjно место у српскоj историjи. Ова тврдња добиjа на значаjу уколико се зна да њена градња отвара питање управе над овим краjевима. По традициjи, на коjу се никако не смемо ослонити, црква jе обновљена 1274. године, дакле пре него што jе Хомоље ушло у састав српске државе. Ово се тешко може потврдити, али се на основу стилских одлика за њу може рећи да припада периоду краjа XIII или почетку XIV века.

Маjстор под чиjим руководством jе грађена Тршка црква одличан jе познавалац стила коjи већ читав век постоjи на тлу Србиjе. На основу тога сматрамо да jе ктитор припадао српскоj властели, иако о њему немамо никаквих података. На месту где се обично сахрањуjу ктитори нађен jе скелет жене коjа у руци држи новорођенче. Оваj као и осамдесетак других скелета сведоче да jе црква у прошлости служила као гробница свештенства, али и маузолеj заслужних становника Хомоља.

Иначе приликом истраживања у самоj цркви су откривена три различита слоjа пода што jасно указуjе на вековну старост темеља и да jе она више пута рушена и обнављана. 
Тршка црква jе некада била посвећена Светом Николи, мирликиjском чудотворцу. После детаљне обнове 1429/30. године, коjа jе изведена након рушења под нама непознатим околностима, посвећена jе Рођењу Богородице. Тршка црква представља jеднобродан храм изграђен у стилу рашке школе. Зидана jе сигом на чврсто постављеним темељима од пешчара. Камен пешчара jе донет из реке До.


Храм се састоjи од апсиде (олтар), наоса (брод), унутрашње припрате (нартекс) и спољне припрате (ексонартекс). Укупна дужина jе 24, а просечна ширина око 7 метара. Брод jе подељен пиластрима на три травеjа. Пиластри су данас повезани готски изломљеним луком, а не кружним. Над средњим травеjем изграђена jе купола. Њу чини кубе постављено на елипсоидни тамбур коjи jе подигнут на четвртастом постољу. На истоку се налази полукружна апсида коjа представља олтар. На њоj jе сачуван оригиналан прозор, бифора, коjи потврђуjе време и стил градње. Поред њега постоjе jош два прозора на броду коjи су нешто млађи. Прозорски отвори се налазе и на куполи.На оба краjа се налази атика (калкан) коjа штрчи изнад крова. Имаjући у виду уобичаjен начин покривања цркава, сматрамо да jе првобитан кров био од олова. Од истог материjала jе направљен кров и након последње обнове. На западу се налази припрата испред коjе се виде добро очувани темељи спољне припрате.На основу чињенице да камени блокови храма и унутрашње припрате чине архитектонску целину, дошло се до закључка да су грађени истовремено. Спољна припрата, ексонартекс, има дебље темеље (0,95 – 1,03 м) што упућуjе на помисао да су носили већу конструкциjу. Такође, њени темељи су нешто плићи (0,45 м), него код храма (0,78 м) па се претпоставља да су новиjег датума. Уколико се у обзир узму и стилска обележjа спољне припрате, до коjих се дошло након поменутих истраживања, она припада моравскоj школи. На основу реченог сматра се да спољна припрата са осталим делом грађевине не чини архитектонску целину те се датуjе у позниjи период. 


Западна фасада храма претставља његов наjвредниjи део. За њу се до скоро веровало, да jе донета с неке веће грађевине и уграђена у храм. Сумњу у њену оригиналност поткрепљуjе несклад између њених делова. Међутим, показало се након поменутих истраживања да jе то последица неспретног спаjања делова два различита портала.На рушевинама старог храма уграђени су делови фасаде оба портала коjи су збуњивали истраживаче. Наjвећу недоумицу изазива поjава вредних и лепих дела скулптуре исклесаних у камену. 
Велику пажњу на западноj фасади привлаче крилати грифони уграђени у горњу раван каменог оковратника. Скулптуре грифона се данас jош могу видети у Студеници, Бањи и Дечанима, наjлепшим споменицима рашке школе. Ова чињеница потврђуjе претпоставку, да jе Хомоље раниjе имало много већи значаj и да jе Трг представљао раскрсницу путева, те да jе привреда ових краjева била доста развиjена. Грифони, од коjих северни држи у предњим канxама главу овна, а у задњим главу човека, док jужни држи главу анђела, представљаjу jеванђелисте Луку и Матеjа. Грифони нису постављени у истоj равни и jужни више излази у поље, што наводи на закључак, да jе то последица касниjе дораде. У доњем делу портала нађене су две скулптуре лава, од коjих jедан, боље очуван, држи у каџама главу жене, док су од другог нађени само поjедини делови. Чињеница, да су скулптуре постављене нешто изнад доње равни портала, потврђуjе претпоставку, да jе то плод касниjе дораде.Врата су окружена са три камена блока. У питању jе локални пешчар од кога jе изграђен и темељ (дебљина 0,9-1 м), сокл и углови храма. Камени блокови оковратника украшени су увиjеном лозом са унутрашње стране, пластичним ужетом по средини и споља уоквиреним равним тракама. Изнад каменог оковратника пружа се полукружни тимпан урађен од исте врсте камена и омеђен бордуром у облику ужета. Он не представља целину с каменим блоковима оковратника. Тимпан jе данас празан, али jе некада наjвероватниjе био фреско насликан. Изнад тимпана се виде делови архиволте, коjа води порекло са мањег портала, па jе морала да се дорађуjе да би се уклопила у целину. На основу тога лако jе закључити, да jе jедан од портала припадао већоj грађевини. На овакав закључак нас наводи чињеница, да поменути камени блокови и тимпан захтеваjу већи простор од онога коjи пружа западна фасада. Изнад архиволте у средишњем делу фасаде уграђен jе камени блок с представом двоглавог орла коjи води порекло са неке од прозорских бифора и припада стариjем делу цркве. Изнад њега диjагонално jе постављен камен са исклесаном розетом оивиченом мотивима ужета. На основу свега реченог може се закључити, да су постоjала два различита портала коjи су током неке обнове уграђени у западну фасаду старог дела храма. Оба портала су рађена од локалног камена, те се на таj начин отклања сумња у њихово порекло. Дакле, портали су аутентични и потичу са спољње и унутрашње припрате. 

Trtka-crkva-1.jpg
Описуjући изглед и вредности Тршке цркве не можемо, а да не споменемо броjне уклесане цртеже и слова на соклу цркве. Цртежи сличног садржаjа се могу уочити на каменим плочама у Сувом Долу. То jе примитивна уметност где се са неколико потеза даjу контуре животиња и људи. Детаљна истраживања садржаjа jош увек нису обављена. Можемо на основу онога што се лако препознаjе да потврдимо да jе у питању заоставштина из разних временских периода. Представе животиња говоре о jасно израженом остатку тотемизма код локалног становништва. Уочаваjу се цртежи секира коjи нас асоцираjу на лов и рат. Такође, броjни натписи упућуjу на гробну намену цркве.Поставља се питање ктитора и времена градње храма са унутрашњом припратом. На основу сачуваних материjалних остатака (грифона, капитела, прозора на апсиди и керамичких судова уграђених у западну фасаду храма) може се рећи да jе храм саграђен краjем XИИИ или почетком XИВ века. Познато jе, да jе Хомоље коначно 1291, а свакако и jош 1285. године ушло у састав Драгутинове државе и тако дошло под власт Немањића. Раниjе поменути летопис из 1734. године, изричито каже да jе црква стара 460 година.Како се веруjе, ови краjеви нису те 1274. године били под влашћу Немањића. Наравно, то не значи да jе поjава изразитих стилских обележjа рашке школе случаjна. Нама преостаjе помисао, да jе летописац изнео нетачан податак, што jе сасвим вероватно или да jе српска власт раниjе успостављена над Хомољем, за шта немамо поузданих доказа. 
У Милутиновоj биографиjи Архиепископ Данило ИИ говори о сукобу са Дрманом и Куделином, где каже да jе Драгутин „поново” добио сремску земљу на управу.Први пут се то вероватно десило након што jе постао зет угарског краља Стефана В. Оженио се мађарском принцезом Кателином (Катарином) пре jула 1271. године. Драгутин се у jедном мировном уговору помиње међу Стефановим вазалима.Лако jе претпоставити, да jе као зет и вазал угарског краља добио део земље на управу. Уосталом, он ниjе постао његов вазал само женидбом, већ зато што jе добио земљу на управу. Уколико поверуjемо у Данилову тврдњу, поменута земља би могла да буде Срем у његовим средњевековним границама.Из касниjих времена Драгутин jе познат као „Сремски краљ” без обзира што jе његова област била знатно већа. Тешко jе рећи када jе Драгутин изгубио власт над Сремом. Можда jе то последица промене на престолу у Србиjи, или услед продора Татара у краjеве jужно од Дунава.Околности коjе су довеле до његовог напуштања престола утицале су на jачање локалне властеле. 
Ради чвршћег везивања ових краjева за jезгро државе, Угарска jе у то време образовала jужно од Дунава, Браничевско-кучевску бановину. Као њен бан помиње се неки Георгиjе. Ова творевина jе била кратког века, помиње се у мађарским изворима од децембра 1272. до jуна 1273. године. Уопште узевши, Угарска jе држала ове краjеве од педесетих до седамдесетих година XIII века. У том периоду као бан Мачванске бановине помиње се Растислав Михаjловић, зет угарског краља Беле IV (1235 – 1270), и Бела Растислављевић. Они су по свему судећи држали и Браничево где се воде борбе са Бугарском за превласт над овим краjевима. Осамдесетих година се у Браничеву осамостаљуjу браћа Дрман и Куделин. Њихово порекло ниjе поуздано утврђено. Не може се поуздано рећи када су они преузели власт над Хомољем, али по писању архиепископа Данила, они су ту „од многих времена”. Сигурно се то десило пре 1285. године, jер jе тада дошло до похода Мађара против њих. Пошто мађарски извори не помињу неки раниjи поход остаjе нам да веруjемо да су ови краjеви до поменуте године припадали Угарскоj. 

Градња Тршке цркве у чистом стилу рашке школе упућуjе нас на неимара из Србиjе. Он jе могао да буде ангажован од стране Драгутина или неког локалног властелина. Предуслов за ово ангажовање била би власт Драгутина, односно неког из династиjе Немањића над овим краjевима, за коjу смо рекли да jе могла да буде остварена после његове женидбе са угарском принцезом. Дакле, Драгутинова управа представља период у коме jе могло доћи до продора рашке школе у градитељство Хомоља и до подизања храма Светог Николе. 
Уколико бисмо градњу цркве хтели да сместимо на почетак XИВ века, томе би ишао у прилог готички прозор на прочељу главног храма.Наравно, ако jе веровати да jе тада тамо стаjао. То jе време када jе могло доћи до продора готичке уметности. У сваком случаjу ово jе доба Драгутинове владавине над Хомољем, али оваj период jе обележен и ратом између Милутина и Драгутина (1301 – 1313), у коме jе тешко могло да дође до градње овакве грађевине. То jе могло да се деси само у време мира, када би се створила економска основа за такав подухват. За време Драгутинове власти то jе период краjа XIII века, од склапања мира с Татарима (1291) до почетка рата против Милутина (1301). После Драгутинове смрти (1316) ови краjеви припадаjу краљу Милутину. То jе такође период мира у коме jе властела могла да се посвети зидању цркве. Владавина Стефана Дечанског (1321 – 1331) jе донела нове немире и слабљење моћи на северу државе. 
На основу анализе поjединих делова уграђених у западну фасаду, утврђено jе да већи од два портала припада спољноj припрати. Поменути делови показуjу врхунска достигнућа пластике моравске школе. Ту пре свега мислимо на змиjолике животиње са псећим главама и крилима. Сличне представе се могу наћи и на другим споменицима овог стила (Лазарица, Раваница, Каленић). На основу сачуваног натписа припрата jе изграђена 1382/3. године. То jе, дакле, време кнеза Лазара Хребељановића, под чиjим jе ктиторством нешто раниjе саграђен манастир Горњак. Градња манастира jе жеља да се ови краjеви чвршће вежу за државу кнеза Лазара. Хомоље jе дошло под његову власт 1379/80. године, после сукоба са Радичем Бранковићем. Градња припрате jе изведена из истих разлога и то, како се може претпоставити на основу оскудног натписа, од стране локалне властеле. Натпис jе исклесан на камену уграђеном изнад подеоног вевца западне фасаде. Лепота и складност слова сведоче о уметнику великих квалитета. Натпис не садржи податке о ктитору, већ говори о уметнику или градитељу, те спомиње годину у коjоj jе наjвероватниjе завршена градња спољне припрате. За спољну припрату смо рекли да jе представљала грађевину већих димензиjа. Од делова коjи су касниjе уграђени у западну фасаду храма, треба споменути, да су камени блокови оковратника припадали порталу спољне припрате. Исто може да се каже за читав горњи део данашње фасаде са розетом. Камени блокови горњег дела фасаде равномерно су исклесани за разлику од доњег па се сматра да су заjедно са розетом стаjали на порталу спољне припрате.Спољна припрата цркве Светог Николе ниjе била дугог века, ниjе траjала ни педесет година. Не зна се како jе и када порушена, али се то десило пре 1429/30. године, када jе храм обновљен. Тада су делови обе припрате уграђени у западну фасаду храма. Данас се са сигурношћу не може потврдити зашто jе дошло до рушења цркве, али два свакако наjчешћа разлога су Турци и поплаве или династички сукоби деспота Стефана Лазаревића и његовог сестрића Ђурђа Бранковића. Честа изливања Млаве и Милатовачке реке су угрожавала цркву и изазвала њено рушење. О поплавама сведочи промена корита Милатовачке реке, чега се многи житељи сећаjу, па она тече ближе цркви него раниjе. Слично се дешавало с коритом Млаве, али о томе можемо само да нагађамо. У цркви су пронађени остаци jош два пода. До њиховог постављања дошло jе због потребе да се ниво пода изjедначи са околним земљиштем. Тло jе услед честих наноса муља нарасло, па се чинило, да jе црква утонула у земљу. Разлика између првог и трећег пода износи 80 см. Већ смо напоменули, да су скулптуре лавова у подножjу постављене изнад доње равни портала, што показуjе да jе у исто време с поменутом реконструкциjом дошло до поплочавања пода. Последњи под потиче од последње реконструкциjе, за коjу се поуздано зна да jе изведена 1860. године под покровитељством Ламбре Ђорђевића, познатог жагубичког трговца. Он jе на темељима спољне припрате саградио нову, коjу памте многи данашњи житељи Хомоља, будући да jе порушена у време последњих рестаураторских радова. Као ктитор, Ламбра jе сахрањен у црквеном дворишту. Оваj обичаj jе опште познат и на овим просторима примењиван од давнина. 


У одређеном историjском тренутку, какав jе владавина деспота Ђурађа Бранковића, ниjе могло да дође до темељне обнове цркве. Владар или локална властела одлучили су да обнове порушену грађевину, али у складу са материjалним приликама. Оне су, судећи по времену у коме jе обнова изведена, биле сасвим скромне. У време када су Турци често упадали у ове краjеве, ниjе било лако наћи доброг неимара. Градитељ jе затечене делове оба портала, поштуjући њихову лепоту и вредност, уградио у западну фасаду храма. Учинио jе то доста неспретно, што jе истраживаче наводило на закључак да се ради о деловима донетим с неке друге грађевине. Том приликом jе на поравнатим темељима спољне припрате подигнут дрвени трем. Он jе имао греде тавањаче постављене на леђа грифона, где се виде остаци уклесаних лежишта. 


Сведочење о поменутим радовима имамо на jедном натпису.У њему се помиње година када су радови изведени, као и да се они односе на припрату. Поменута имена означаваjу протопопа Кузму, чиjом заслугом jе храм обновљен. У имену Оливера постоjи грешка у редоследу слова, што потврђуjе претпоставку, да jе у питању невешт и слабо писмен градитељ. У време када jе натпис настао (1429/30) ниjе било лако наћи доброг градитеља, па jе поправку на припрати извео локални маjстор. После ове обнове, црква jе наjвероватниjе поново порушена краjем XВИИ века у време аустриjско-турских ратова. Нова обнова храма следила jе 1796. године, када jе поново на темељима спољне припрате подигнут дрвени трем.Тршка црква jе и у новом веку наставила да игра видну улогу у верском животу хомољског становништва. Њен углед jе растао са протеклим временом, jер данас представља наjвероватниjе наjстариjу цркву у Браничевскоj епархиjи. На положаj цркве не утиче опадање значаjа насеља Трг у XИX веку. И поред нестанка овог насеља, дућани и механе се задржаваjу у близини цркве и после овог периода. Свештенство, а касниjе и монаштво се издржава од помоћи многоброjних добротвора. 


Ново становништво затиче Тршку цркву у доста лошем стању. На карти коjа jе у време аустриjске окупациjе израђена по налогу принца Еугена Савоjског наводи се насеље Тршка Црква (Тüрска тцерцва). На основу тога не знамо коjе становништво чини основу овог насеља. По свему судећи становништво се под притиском турског зулума у време последњег аустриjско-турског рата иселило или разбежало по околним збеговима. Рекли смо већ да би такви збегови могли да постоjе и на месту данашњих села Милатовца и Вуковца. Аустриjске власти насељаваjу у опустеле краjеве нове досељенике. Традициjа, коjу преноси Тихомир Ђорђевић,говори да jе становништво Хомоља од „турске силе” побегло у „Немачку.” По тоj традициjи Тршка црква jе била сва урасла у густ и висок луг. О цркви нешто више говори егзарх Максим Ратковић у свом извештаjу о стању у пожаревачком егзархату београдско-карловачке митрополиjе (1733/34). На основу извештаjа видимо да jе црква била оштећена, али jе он затиче делимично обновљену и покривену шиндром (дрвеним плочицама). Такође, он говори о тешком сиромаштву цркве коjе свакако одговара и сиромаштву ондашњег становништва Хомоља.У то време су служила два попа, Jанко из Охрида и Димитриjе из Ресаве, коjи су и сами своjим слабим образовањем допринели тешком положаjу у коме се црква нашла.Верници су тражили од егзарха да од села коjа чине њену парохиjу издеjствуjе помоћ за обнову цркве.Парохиjу Тршке цркве у то време чине села Трг, Лазница, Милатовац, Вуковац, Jошаница, Осаница, Рибаре, Изварица, Суви До и Жагубица. Горњаку jе припало село Крепољин. 


Став турских власти да се хришћанима у београдском пашалуку дозволи грађење и обнављање цркава, довео jе 1796. године до детаљниjе обнове Тршке цркве. Устаничка српска власт jе и сама већу пажњу посветила овоj цркви. Илиjа Стошић, истакнути хомољски воjвода из Првог српског устанка, поклонио jе цркви 1811. године три иконе. Ламбра Ђорђевић, трговац из Жагубице, обновио jе 1860. године на старим темељима спољну припрату. Тако jе стекао право да као и други ктитори буде сахрањен у порти цркве. Осамдесетих година XX века jе изведена последња обнова цркве, а црква jе до тада задржала добиjени изглед из времена Ламбре Ђорђевића. Слабо осветљена спољна припрата jе дуго скривала од очиjу пролазника лепоту поjединих делова западне фасаде. Последњом рестаурациjом уклоњена jе спољна припрата, а цркви jе враћен изглед грађевине рашке школе са откривеном западном фасадом храма. Цркву jе 1992. године освештао владика Сава. Током ове обнове, манастир jе добио нов звоник на коjи су окачена стара, али и jедно ново звоно. 


Тршка црква jе и сама пратила судбину Хомоља. Њена парохиjа се смањивала увођењем нових цркава у Жагубици, Рибару, Лазници и Осаници. Први светски рат jе донео невоље становништву Хомоља, али и свештенству ове парохиjе. Бугари су 1915. године одвели у ропство два свештеника Тршке цркве. После Другог светског рата црквена имовина jе разграбљена. Ипак jе заслугом верника манастир добио два конака са помоћним зградама. Стариjи jе подигнут 1953. а освећен 1964. године. У новом конаку, коjи jе подигнут 1973. године, постоjи капела Светог Николе у коjоj се у време зимских мразева служи служба. Данас jе Тршка црква манастир са сестринством на чиjем се челу налази игуманиjа Ана.

У Изварици 2009. године.