Историjа коришћења врњачких минералних вода сеже у дубоку прошлост, у време када су ове просторе насељавали келтски Скордисци. После римског осваjања Балкана у последњим вековима старе ере и неколико векова нове ере минералне воде су коришћене за пиће и купање, о чему сведочи пронађени римски извор приликом каптаже врњачке топле минералне воде 1924. године и мноштво новчића са ликовима римских императора.
Врло jе вероватно да се у средњем веку за лековитост врњачких вода знали и новонасељени Словени. После турског осваjања Балкана готово да нема података да су врњачке минералне воде биле у употреби, изузев у неколико непоузданих легенди коjе говоре о томе да су краjем своjе владавине Турци ипак знали за лековитост воде и да су их као такве користили.
По ослобађању од Турака почетком 19. века књаз Милош jе наjмио саксонског геолога барона Хердера да испита минералне изворе у Србиjи па jе тако испитана и врњачка топла минерална вода. Постоjе поуздани подаци да су мештани села Врњаца и околине средином 19. века користили топлу минералну воду за лечење; за купање и пиће користио jу jе и жички владика Jања.
Ипак историjа модерне бање у Врњцима везуjе се за 1868. годину, када jе крушевачки окружни начелник Павле Мутавџиц са неколицином добротвора и виђениjих људи из Крушевца, Каравновца (Краљева) и Трстеника формирали Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима.
Исте године извршена jе каптажа два извора топле минералне воде и почело се са изградњом бањских обjеката, пре свега купатила.
Прва сезона наредне 1869. године потврдила jе оправданост оснивања jедног таквог удружења и перспективу нове бање. После неколико година стагнациjе због недостатка средстава за изградњу лечилишта, а помало и небриге државе, осамдесетих година, када бања у Врњцима прелази у државне руке, а нарочито после изградње виле генерала Jована Белимарковића, намесника краљу Александру Обреновићу, Врњачка Бања почиње да се развиjа у модерно лечилиште.
Године 1885. почела jе да ради Народна гостионица Косте Петровића-Ракице као прави угоститељски обjекат. Народна гостионица Косте Ракице сматра се каменом темељцем развоjа туристичке Врњачке Бање и прича о њоj jе неизоставни део прве Врњачке разгледнице, коjи сада недостаjе.
Иако пореклом Крушевљанин, Коста Ракица jе своjим животом и радом дао велики допринос развоjу бањског угоститељства. Оваj несвршени бечки студент медицине видео jе у Врњцима оно што други нису: ,,Биће ово место надалеко чувено по своjоj лековитости, из године у годину све више посећивано, у њега би ваљало улагати.“ И зато jе закупио од Новоселске општине сеоску механу 1882. године, коjа се налазила тик уз кривудаво корито Врњачке реке. Међуим, Коста Ракица се ниjе задовољио старом оронулом механом, па пун енергиjе и идеjа успева да сагради велику, лепу и функционалну зграду ,,Народну гостионицу“, касниjе названу ,,Државна гостионица“ када jе продата држави.
Била jе то призмена зграда, прилично велике површине, са укусно уређеним рестораном, са две трпезариjе, салом за одмор, билиjар-салом, посластичарницом и летњом баштом-терасом. Располагала jе са десет соба за смештаj гостиjу и хотелском кухињом коjа jе спремала и диjеталну храну. Простор око гостионице био jе лепо урађен, са трављацима и цветним леjама, што се, у неку руку, може сматрати зачетком бањског парка. Испред гостионице била jе последња станица за фиjакере коjи су довозили госте из правца Краљева или Крушевца.
Године 1928. завршава се историjа првог врњачког угоститељског обjекта при њеном рушењу на основу одлуке бањске управе под изговором мањка репрезентативности за модерни развоj Врњачке Бање
Гостионица jе дуго била дика и понос бање, скуп ондашње бањске елите, таjно збориште људи коjи су били борци против владаjућих режима. Краjем XIX века (1887) Коста Ракице jе у центру Врњачке Бање подигао квартире, станове за приjем гостиjу, познате као ,,Станови Ракичића“, данашње приземље виле Авала. У исто време била jе подигнута и кућа Константина Младеновића, позната као Кочини станови, а налазила се између данашњих хотела Слободе и Зептера.
,,Државна гостионица“ jе преживела окупациjу и била jе место окупљања избеглица високог ранга што су из Београда придошли у Врњце да се склоне. О томе су писали и др Владан Ђорђевић, Jован Авакумовић, Jован Миодраговић и други. По доласку Британске медицинске мисиjе ,,Државна гостионица“ jе служила за смештаj њених чланова. А у мирнодопска времена она jе примала уметнике, музичаре и глумце, писце и новинаре и била jедини кутак културе у Врњцима, све док почетком XX века нису изграђени већи и модерниjи обjекти – ,,Сотировић“, ,,Орловац“.
Предузимљиви људи из околних градова подижу своjе виле и пансионе, уређуjе се централна бањска зона, а средином деведесетих година сачињен jе први регулациони план Врњачке Бање.
Броj посетилаца jе из године у годину растао. Нарочити успон Бања доживљава у годинама пред балканске ратове. Врњачка Бања jе тада добила велики броj модерних пансиона, изграђено jе ново купатило, радио jе jедан биоскоп, а у припреми jе била изградња другог. Пред саме ратове поред Врњачке Бање прошла jе пруга Сталаћ-Пожега, тако да jе Бања добила добре саобраћаjне везе, са већином већих градова у Србиjи.
Стагнациjа погађа Врњачку Бању у ратовима 1912/18. године. У њоj jе 1915. било неколико савезничких болница смештених по бањским пансионима и одмаралиштима. После Првог светског рата бележи се нагли успон чиjи ће врхунац бити достигнут краjем тридесетих година 20. века.
Полет ниjе jењавао ни у годинама економске кризе: подижу се модерне виле, санаториjуми (Св. Ðорђе, Живадиновић) извршена jе велика каптажа топлог минералног извора 1924/25. године, подигнуто jе модерно купатило, извршена jе регулациjа врњачке реке, прошируjу се и уређуjу бањски паркови, граде саобраћаjнице, прошируjе водоводна и канализациона мрежа.
Према попису из 1933. година у Врњачкоj Бањи jе било 133 занатских и трговачких радњи. Буjа и културни живот, организуjу се кермеси, концерти озбиљне музике, гостуjу реномирана позоришта.
Оснива се Туристичко друштво „Гоч”, а после доношења Закона о бањама врши се строга категоризациjа пансиона и вила, коjих jе према попису из 1935. године било 257. Те године забележена jе посета 28.080 гостиjу, што jе било далеко наjвише у односу на сва друга туристичка места у Jугославиjи.
После Другог светског рата промењена jе структура гостиjу: сада држава шаље пациjенте на лечење, опао jе ниво услуга, велики броj ексклузивних бањских обjеката ниjе више био у функциjи.
Поновни успон Врњачка Бања доживљава педесетих и шездесетих година с повећањем броjа посетилаца и градњом нових обjеката.
Наjвећу посету Бања jе имала осамдесетих година – близу 200.000 посетилаца коjи су остварили два милиона ноћења.