РДОВО
Положај и тип – Ово планинско село са својим просторним атаром заузима висок гребен између долина Рдовске и Зебинске Реке (на карти Летовишка река), левих притока Јужне мораве.
Околна насеља су Зебинце, Кукавица и др. Становништво водом се снабдева из бунара и са извора.
Поједини крајеви атара имају називе: Тумба, Ваљовска Чука, Влаиња, Венци, Преслап, Чука, Попов Дуб, Ајкова Чука, Селиште, Старо Село, Гредак, Кућиште, Пискавица, Бачкало, Мечкара, Крушка, Ћупачки Рид.
Рдово је насеље разбијеног типа. Постоје махале и поједине усамљене куће. Махале су: Горња, Доња, Старо Село и Шопови. Махала Старо Село обилује добром водом, док Доња Махала оскудева. Насеље је 1959.г. бројило 59 домова.
Старине и прошлост – Општа је традиција, да је некада овај крај лево од Ј. Мораве на планини Кукавици и око ње био насељен старим становницима „од православне српске вере“. Иза тога, због неких догађаја, а поједини сељаци кажу „чуме“ („од помора“), настао је „пустосел“. Тада једино није настрадало село Костомлатица.
У Рдову постоји потес Старо Село. Тако се зове и једна махала која се данас налази тамо. У Старом Селу је и место Задине. Садашњи сељаци сматрају да је на Старом Селу било кућа „од предњег српског народа“. После поменутог „пустосела“ почела су да се оснивају нова насеља. Рдово је основано у другој половини XVIII века. Први досељеник био је неки Деда Станко. Од њега се намножио род Деда Станкови и Гирци. Зато за њих неки кажу да су „староседеоци“. Ускоро после њих дошао је предак данашњег рода Деда Илијини. Касније су се населили и преци осталих родова. Сеоска слава у Рдову је Спасовдан.
По неким причама у народу, некада је планина изнад села Рдова била под боровом шумом. У долинама потока сада се налазе затрпана борова стабла. Марко Марковић, мештанин Рдова, ископао је у наносу једно борово стабло и од њега изрезао даске. Друго стабло, потпуно угљенисано, пронађено је у махали Старо Село код места Задине. На поменутој планини сада нигде не расте борова шума.
На планини Кукавици, око врха Влаина, до балканског раталети су пасли овце и коње, сточари у народу запамћени као Ашани. Један такав Ашан појавио се са стоком последњи пут око 1920.г.
У Рдову и суседном сели Зебинцу, даље од кућа, подигнуте су сточарске зграде („трла“). У њима су сељаци скупљали сламу, шуму и сено. Од вршидбе и косидбе и целе зиме до Благовести у трлама је боравила стока. Због сточарских зграда ова села су изгледала као велика насеља.
Порекло становништва – У Рдову живе родови: Деда Станковци или Гирци („јесења Богородица), први досељеници или „староседеоци“. Не зна се одакле су дошли. Деда Илијини (Св. Никола), потичу од претка Илије који се доселио од некуда пре око 220 година (…Миле-Младен-Михајло-Стаменко-Петко-Илија). Куће су им у Горњој и Доњој Махали. Овај род има једну крушку звану „панађурка“. Она потиче од времена претка Петка. Шопови ( Св. Никола и Спасовдан),куће су им већим делом у махали Старо Село. Род је основао предак Деда Здравко пореклом из Мосуља у Босилеградском Крајишту. Он је тамо „убио Турчина“и са братом пребегао у село Сува Морава. Тамо „нису могли да чувају стоку“. Зато су прешли у село Кукавица. У Кукавици је остао његов брат, а Здравко је у првој половини XIX века прешао у Рдово. У роду Шоповина се ова геологија: ... Станојко-Павле-Илија-Здравко. Деда Костини (Св. Никола и Спасовдан), потичу од претка Косте, пореклом из села Мијаковца у Пољаници. Као дете дошао је код тетке у Горњем Јабукову. Тамо је одрастао, па затим прешао као слуга у Рдово. Ту се оженио и основао род. Стојан (Св. Јован), дошао је из Манајла пре око 130 година. Тамо је припадао роду Падинци од некуда досељеном. Ђорђевићи („јесења Богородица“), дошли су из Доњег Јабукова. Тамо су припадали роду Лештарци.
Михајловићи ( Петковдан), оснивач рода био је Милан, пореклом из Петровца у Горњој Пчињи. Одатле је дошао „на занат“ у Владичин Хан. Затим је као „призетко“ 1923.г. прешао у Рдово. Станковићи (Петковдан), дошли су из суседног Зебинца. И тамо су били од некуда насељени.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 80 становника, од тога 40 припадника мушког и 40 припадница женског пола.