аСрбија | Инфо о општини

Положај и тип – Село се налази у доњем делу долине реке Врле, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Крај Прекодолца води државни пут IБ реда 40 Владичин Хан – Сурдулица. Вода за пиће добија се из бунара и из градског водовода. Некада је у селу постојала Марина чесма.
Топографски називи за потесе на атару су: Селиште, Стража, Ашанске Баре, Бајрамова Орница, Равна Шума, Чарабак, Ширине, Умска Долина, Јаовац, Забел, Ћерамидница, Лештар (сада шума), Гњилиште, Долина, Оскоруша, Чардак, Перовац, Миљак, Мишки Дол, Костановац, Аниште.
Приликом ослобађања од Турака Прекодолце је имало два краја: арбанашко-цигански лево крај реке и српски десно од реке на падини (Аризанова Падина). Махале у селу Прекодолцу су: Шопска, Доња и Горња лево од Врле; затим Бигларска, Стара Циганска, Ташинска и Нова Циганска Махала, десно од реке. Село је 1952. год. имало 156 домова.

Srkva Sv. Nikola.JPG
Старине и прошлост – Са северне стране села је место Градиште. Приликом грађења пруге Владичин Хан – Бело Поље, налажене су широке цигле и други остаци од зидова. Становници верују да је на Градишту постојало насеље „од латинско време“. Не зна се када је основано данашње село. Приликом ослобађања од Турака 1878.г. Прекодолце је било затечено већином као муслиманско-арбанашко насеље: имало је око 35 арбанашких кућа, чији су становници били власници свих сеоских њива. Малобројни Срби ( 5-6 кућа) и муслимански Цигани (око 10 кућа) радили су код Арбанаса као слуге и наполичари. Године 1878. Арбанаси су се иселили у села која су лежала јужно и југозападно од тадашње српско-турске границе. Међу Арбанасима у Прекодолцу било је и поарбанашених Срба. Такви су били Дуроњци. Они су потекли од неког Србина досељеног из суседног познатијег села Масурице.
За време Турака Прекодолце је имало џамију и арбанашко гробље. Џамија се налазила у средини главног сеоског краја, код данашње школе. Гробље је било поред џамије. После исељавања Арбанаса, село је почело нагло да ресте досељавањем новог становништва. Потес Ашанска Трла лежи крај села са северне стране. Назив је остао по Ашанима или „грчким овчарима“: они су лети напасали овце на Варденику и Чемернику, док су зими подизали сточарске зграде у Прекодолцу. Ашани су долазили у ово село све до 1925.г. Последњи Ашани имали су 3 породице, које су потицале од неког Ванђела. Аниште је место где је сада Нова Циганска Махала. Ту се налазио стари хан. До Аништа је потес Кула. За време Турака ту је била зграда за заптије (редари, полиција).
Године 1904. у Прекодолцу је саграђена црква, посвећена Св. Николи летњем ( 22.мај). Пре тога, на том месту постојала је стара црква, порушена за време Турака. Црквена слава била је уједно и сеоска. Касније је ова слава напуштена. Нова сеоска слава је Велика Госпођа. Сабор се одржава и трећег дана Ускрса.

Порекло становништва – За време Турака у Прекодолцу живели су: Аризановци (Младенци), једна грана зове се Белаџије. Верује се да су староседеоци. Милошевци (Св. Никола), и они су староседеоци. Клисурци (Св. Арханђео), дошли су пред крај турске владавине из Клисурице близу Врањске Бање. Тошинци (Св. Лука), дошли су пред крај турске владавине из Кржинца. Павловци (Св. Јован), не зна им се даље порекло. Стефановићи I (Св. Сава), досељени су од некуда. Ташићи (Митровдан), досељени почетком XIX века „од Јањине у Грчкој“. У Врањску котлину доселио се предак Стефанија: ....Димитрија-Урош- Ђорђе-Таша-Љота-Стефанија. Предак Таша у овом селу имао је хан на путу за Сурдулицу.
По ослобођењу од Турака доселили су се ови српски родови: родови из села Врањске котлине: Бојчинци (Св. Јован), дошли су из Калиманца. Поповци (Петковдан), дошли су из Репинца. Алексинци (Младенци и Св. Арханђео), дошли су из Калиманца. Стајковци (Св. Арханђео) и Стефановићи (Св. Арханђео), такође су дошли из Калиманца. Илићи ( Св. Арханђео), дошли су из Ћуковца. Тибуждани (Ваведење) и Цупчинци или Стајићи (Петковдан), дошли су из Тибужде. Први су тамо припадали роду Коларци а други роду Анђелковци (староседеоци из Лукова). Севдинци (Св. Јован), дошли су из Великог Русца код Бујановца. Тамо имају рођака који су староседеоци. Ратајчани (Св. Никола) дошли су из Ратаја. Тамо су били староседеоци. Биглари (Петковдан), су из суседне Бигле. Тамо припадају роду Деда Станкови. Сенчани (Св. Арханђео), раније су славили Св. Николу па после „баталили“. Дошли су из Солачке Сене. Тамо имају многобројних рођака: Миајлинци, Тодоровци, Момировци. Они су у Солачку сену досељени пре око 200 година негде са југа. Петровићи, домаћин куће је посињеник из Балиновца (у овдашњем роду Илићи). По оцу славе Св. Николу, а по очуху Св. Арханђела. Себеврањци (Св. Арханђео), дошли су из Себе Врања. Овде су обрађивали једно туђе српско имање и по томе се зову Чифчије. Даље порекло им је из околине Босилеграда. Радуловићи (Св. Арханђео), дошли су из суседног Житорађа. Домаћин куће је призећен у старији род Мелчани (сада не постоји). Мештани су говорили у тој кући „иде све од зета на зета“.
Стефановићи II (Св. Арханђео), дошли су из Калиманца. Инџа (Св. Никола), он је из Преображења. Овде је био поткивач, затим се оженио и постао домазет. У Преображење били су досељени као Цинцари негде из Македоније. Јабуковчани (Св. Јован), дошли су из Горњег Јабукова. Тамо су припадали роду Брзаци. Старина им је из Срнећег Дола.
Родови из других области: Шопови или Динићи (Св. Арханђео), дошли су из Млачишта у Грделичкој Клисури. Стефановићи III (Св. Никола), дошли су из истог места и у исто време када и поменути Шопови. Деле се на Златанови и Печинови. Манаилици (Св. Јован), дошли су из Манајла у Грделичкој Клисури. Ивановци (Св. Јован), раније су чинили један род са поменутим Манаилицима. Цакићи (Св. Никола), су из Сушевја у Грделичкој Клисури. Шртинци (Св. Никола) и Пчињаци (Св. Никола), дошли су из неког села у Г. Пчињи.

Муслимански цигани у Прекодолцу су заостали од турског доба. То су: Реџеповићи, Анковци, Селимови или Кокошкари, Зенчићи, Ајдини, Џелини, Зунини, Шерићи, Жупан, Неџини и Чврга. Касније су досељени: Демковићи из Житорађе, Незир из Дугојнице („призетко“), Мина из Моштанице.