Положај и тип – Село лежи у горњем делу слива Лепенице, леве притоке Јужне Мораве. Поједини делови Јагњила налазе се на надморској висини од 800 до 1000 м. Околна насеља су: Срнећи Дол, Брестово, Солачка Сена и Равна Река. Вода за пиће добија се са кладенаца (Жуто Каменски, Пешински, Доњо Махалски, Рајићева Падина) и из бунара.
Топографски називи су: Градиште, Мртвица, Воднодолски, Чукар, Гариште, Побијени Камен, Бојин Дел, Ложиште, Шопско, Лазове, Гола Гарина, Преслоп, Селиште, Кућиште, Племњиште. Јагњило је насеље разбијеног типа у коме се налазе махале: Доња Махала или Лингури, Жуто Кладенци, Пешини или Село, Маћанци и Крива Крушка. Углавном у свакој махали живе преставници једног рода. Село је 1952.г имало 57 домова.
Старине и прошлост – Градиште је узвишење високо 882 м на граници са Равном Реком, Брестовом и Кацапуном. По причи мештана, овај крај једном су напали Воштани. Од њих се народ крио по шумама („од Воштани бежали“) а неки су се ради одбране повукли у Градиште. Тада су из тврђаве изишле пловке у реку, те су на тај начин нападачи открили тајни улаз за утврђено насеље и одатле га освојили. У подножју Градишту до реке је црквиште Св. Ђорђа. На том месту су мештани села приликом копања нашли крстове, црквене зидове са живописом, а било је и делова од натписа. Друго црквиште у Јагњилу постоји у садашњем јужном делу села код гробља.
Селиште је место крај сеоских кућа на северној страни. Тамо је „било српско село неки пут“. Од старог насеља у њивама и ливадама налезе се „дуварине“ и гробље. Како се наводи у традицији, једном о Ускрсу становници из овог и из суседних српских насеља (Кукавице, Брестова и др.) отишли су на сабор у лесковачко село Чукљеник „али се тамо Срби потрли од чуме“. Тада је пропало старо село у Јагњилу и насеља која су лежала на селиштима у садашњим околним селима по масиву Кукавице. Од тада, због жалости, постало је и име поменуте планине.
Данашње Јагњило основали су српски досељени родови. То је било на почетку XIX века. Прво се доселио род Жуто Каменци (предак деда Ђорђе). После њега доселили су се Деда Пешинци и Маћанци. Приликом оснивања насеља земља Јагњила била је ничија и већином обрасла шумом („било пустелија“). Најстарији део данашњег насеља био је у махали Село. Одатле су се становници „разбили“ и основали посебне махале („кој куде могао ухватио место и ту живи и данаске“). До почетка прошлог века северни старији део села звао се Јагњило, а јужни млађи део звао се Бабин Нос. Оба ова назива користила су се и као два имена за село. Временом је назив Јагњило преовладало.
По неком предању, назив Јагњило је постао по томе што су ту некад пасла ашанска (влашка) јагњад. Сеоска слава је Спасовдан. Накада се на тај дан, код сеоског крста, приређивао сабор.
Порекло становништва – У селу живе досељени родови: Жуто Каменци (Св. Јован и Св. Никола). Прави Жуто Каменци који потичу од деда Ђорђа су изумрли. Ови други потичу од „призетка“ досељеног из села Мијаковца у Пољаници. Поред куће имали су велики жути камен по коме су добили име рода. Оснивач данашњег рода је Стојан. У Пољаници су славили Св. Николу а од тазбине су примили славу Св. Јована. Жуто Каменци су били велики сточари: млеко са трла преносили су котлима и мутили у кацама.
Деда Пешинци или Паланчани (Св. Јован и Св. Никола), пореклом су из околине Криве Паланке. Оснивач рода је деда Ђорђе, досељен пре око 185 година (...Никола-Петко-Џико-Петко-Ђорђе). Неки деда Илија имао је много стоке, од које је било преко 60 јарчева. Кедовци (Св. Јован) су „крв од рода Деда Пешинци“. Маћанци (Св. Никола) дошли су „из село Маћане на куде манастир Св. Отац“ (Прохор Пчињски). У овом роду је био предак деда Стојан, који се први доселио, вероватно из Горње Пчиње. Лингури (Св. Јован), дошли су из суседног Брестова. И тамо су били од некуда досељени. Неки предак у овом роду био је удовац. Он је отишао у околину Лесковца и одатле довео за жену Циганку коритарку. Она је изродила четири сина. По њој је род добио назив Лингури.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 73 становника, од тога 35 припадника мушког и 38 припадница женског пола.