Положај и тип – Г. Јабуково је изразито планинско село. Лежи на теменима коса и на њеним падинама дуж границе између Врањске котлине на југу и Грделичке клисуре на северу. Становници села воду користе из кладенаца и бунара. Називи кладенаца су: Топола, Крушкар, Рушка Падина, Селиште, Граника и др. Јабуково је насеље јако разбијеног типа и подељеног у махале које се зову по родовима. Куће једног рода налазе се више махала. Село је 1952.г. имало 111 домова.
Топографски називи за потесе су: Селиште, Заједница, Вировце, Голема Глава, Оскоруша, Старе Куће, Голема Њива, Грнчарки, Марино Конопиште, Старо Гувно, Крајиште, Стајковац, Бачевина, Глог, Крушкар, Купусница, Јаков Лаз, Градашница, Равниште, Жарбино, Широка Падина, Кошариште, Гарина, Виљо Коло, Бачкало, Рудина Орница, Шупљи Камен, Бајин Преслап, Свињишка Река, Дедин Свињарник, Јанчуло, Базје, Стара Бачевина, Јарчиште, Мисирова Чука, Гнојиште.
Старине и прошлост – У северном делу Г. Јабукова постоји место Старо Село. Тамо се налазе остаци од цигала и „по неки гвожђурак“. Верује се да је ту живео „неки предњи народ“. Недалеко од Старог Села је место Плоче. Тамо се налазе „зидине и стара гумна“. Наводи се да је тамо „био неки стари живот“ пре данашњег становништва.
Село Горње и Доње Јабуково некада су чинили једно насеље, Јабуково. Делило се на Доњу и Горњу махалу. Када се број становника села повећао, онда се село поделило у два посебна села. Горње Јабуково је у почетку било збијеног типа и лежало је на месту званом Селиште. Касније су се одељени задругари настанили на местима где су имали трла па је тако насеље постало разбијеног типа. Горње Јабуково има цркву посвећену Св. Петки. Саграђена је близу Селишта „када су Турци пропудени „ (1878.г.). Сеоско гробље је око цркве. Место Старе Куће лежи у средини села. Ту су раније имали куће неки становници од рода Брзаци; они су се касније иселили у ниже село Прекодолце.
Порекло становништва – Родови староседеоца су: Симончинци, Ивковци, Чукарци, Чергарци, Петковци, Богдановци, Миленковци и Вировци или Тасини. Сви ови родови славе Св. Арханђела. Сви родови развили су се од некадашње четири куће које су постојале у овом насељу.
Досељени српски родови су: Клинчари (Петковдан и Св. Јован), дошли су из суседног Доњег Јабукова. Брзаци (Св. Јован и Св. Арханђео), потичу од претка досељеног из Срнећег Дола. Предак се посинио у овдашњи род Симончинци. Од њих су примили славу Св. Јована, док им је слава Св. Арханђео из Срнећег Дола. У срнећем долу имају истоимених рођака. Даље порекло овог рода је из Лалинца у Пољаници.
Православни Цигани су Гиминци (Св. Арханђео и Св. Никола). Овде су живели од турског доба. Имали су својих кућа, а земљу нису, обрађивали су туђе њиве. Неки Цигани су били свирачи и ковачи.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 127 становника, од тога 67 припадника мушког и 60 припадница женског пола.