Положај и тип – Село је планинско. Лежи у изворишном делу Јовачке реке на земљишту високом од 600 до 850 м. Околна насеља су: Белишево, Јовац, Секирје (Пољаница) и др. Вода за пиће добија се са извора којих има у селу у његовој ближој околини (Беле Воде, Добра Вода, Извор, Два Кладенца, Лесков Кладенац). Потеси по граници атара су: Облик, Гола Чука, Балтина Чука, Било, Остра Чука, Каловска Долина, Река. Унутрашње делове атара чине потеси: Плоча, Манастирски Рид, Селиште, Тополе, Јанчин Гроб, Сенске Ливаде, Добра Вода (извор), Преслоп, Смиљева Орница, Манастириште, Свети Пантелејмон, Игриште.
Белановце је насеље разбијеног типа. Дели се на махале: Цекарска, Здравковска, Коријашка или Ђорђинци и Аландарска или Падинарска. Село је 1952.г. имало 87 домова.
Старине и прошлост – Постоји место Џидовско Гробиште. Ту су откопавани „гологани – цеворки поголеми од наши“. Верује се, да су Џидови били становници који су живели пре Срба. Селиште лежи недалеко од данашњег средишног дела села. Опште је предање да је на Селишту „пред да су завладали Турци“, било старо српско село „од то племе не остало данас“.
Потес Манастириште лежи у источном делу села. Тамо се налазе „дуварине“ (зидови) од ранијег манастира. По предању мештана, манастир је порушен када је уништено село на Селишту. На дан Св. Илије сељаци се скупљају код Манастиришта и пале свеће. Поред рушевна избија извор Лековита Вода. На месту где је данашња сеоска црква Св. Пантелејмон од 1900.год. налазиле су се рушевине једне старе цркве „из времена краља Милутина“. Та црква, по предању, припадала је селу на Селишту. Поменуте године, на месту ове цркве саграђена је данашња црква. Гробље некадашњег села лежи у близини Селишта. Ту се сахрањују и садашњи сељаци. Од старих гробова „људи су исповадили камење“.
Садашње Белановце је старо приближно 270 година. Тада су на земљиште обрасло шумом дошла три брата пореклом из ћустендилског краја. Два брата саградили су куће у Белановцу, док је трећи прешао у суседно Белишево ( род Булумирци). Од поменута два брата воде порекло данашњи становници Белановца.
Прве куће Белановца лежале су на месту званом Село, у средини данашњег насеља. Када се број становника села повећао, више од седам кућа, онда су они „изишли из Села куде нашли боља места“. Тако је Белановце постало разбијено и добило данашње махале.
Аниште је место на путу Пољаница – Врање у подножју узвишења Облик. Остатака од старина нема. Близу Аништа је место Друм. Место Јанчин Гроб, добило је име по неком овчару, кога су убили Турци. Гроб не постоји више.
Црквена слава је Св. Пантелејмон а сеоска Цар Константин и Царица Јелена.
Некад је главни сабор био на дан црквене славе, када је „много народ“ долазио из суседне Пољанице.
Порекло становништва – Како је раније поменуто, сви сеоски становници потичу од два брата који су се доселили пре око 270 година, из околине Ћустендила. Од њих су настали родови: Цекарци, Здравковци и Ђорђинци (Св. Никола). У роду Цекарци је позната генеалогија: ...Крсто-Алекса-Ристо-Цветко (по њему су добили име) – Илија – Никола, доселио се николин отац са братом. Цекарци су некад били велики сточари: само једна њихова кућа имала је толико говеда колико је касније имао цео род; презала је „седам јарма волова“. Куће становника Цекарци налазе се у Цекарској Махали, становника Здравковци у Здравковој Махали а куће становника Ђоринци у Коријашкој Махали. Родови Деда Стевановци, Залогарци и Алендарци славе Св. Арханђела.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 56 становника, од тога 27 припадника мушког и 29 припадница женског пола.