Положај и тип – Јовац захвата просторно планинско земљиште, десно и лево од Јовачке Реке. Околна насеља су: Белановце, Островица, Бачвиште и др. Вода за пиће добија се са извора. Називи неких извора су: Дулан, Старо Село и др.
Називи потеса по граници атара су: Капиџик, Трпезица, Каловска Долина, Смиљева Орница, Остра Чука, Градиште, Гарине, Голи Рид, Топило, Гроот, Манастирска Долина, Бели Брег. Унутрашњи потеси атара су: Пајсово, Бошково Трње, Пашалиска Њива, Рид Кијевски, Јасен, Река, Грашиште, Равниште, Трница, Ђерен, Србинце, Ђелино, Големи Луг, Габрик, Бојковица, Сами Дуб, Селиште, Старо Село, Лаз, Копотине.
Јовац је јако разбијено насеље. Дели се у махале: Церовац, Кијевац, Широка Падина, Река, Соколовци, Велковци, Ђерен, Деда Ђорђијинци, Деда Митинци, Качарци, Николинци и Пајсово.
Село је 1952.г. имало 150 домова.
Старине и прошлост – Градиште је узвишење на тромеђи између Јовца, Островице и Гумеришта али већим делом припада Јовцу. По предању, на том узвишењу био је град. Сада се налазе цигле, ћерамиде и камење заостало од зидова. Поред Градишта водио је неки стари пут за Пољаницу.
У Јовцу је постојао манастир Христово Воскресење. Налазио се близу махала Николинци и Пајсово. Овај манастир је био једном порушен, па је обновљн пре око 120 година.
Недалеко од поменутог манастира налази се потес Селиште, сада запуштен. На Селишту је некада „било село“. Остатака од насеља нема. На Селишту избија извор Дулан. Старо Село лежи близу реке, са десне стране. Код овог потеса избија Староселски Извор. Не зна се ко је живео на овом селишту. Десно од реке је место Старо Кућиште. На потесу Голема Њива близу реке, сељаци су ископавали старе гробове. У другим суседним деловима крај реке вода је некад ископавала остатке од зидова, широке танке цигле, „старе паре“ и делове од накита. Некадашњи учитељ у Јовцу Вељко Вучетић, имао је више примерака тог новца.
Данашњи Јовац није старо село. Њега су основала три досељена српска рода: Деда Ђорђијинци, Љубишловци и Кијевци. Они су дошли на „господарску земљу“ и то на почетку XIX века из Метохије и из других места. После њих су се доселили преци осталих данашњих родова, већином по позиву Турчина Рамиз–паше, који је био последњи господар села.
Још од оснивања, Јовац је насеље разбијеног типа. Прве три досељеничке куће налазиле су се на три различита сеоска дела (једна десно од реке, друга крај реке, трећа лево од реке). У XIX веку Јовац је био „господарско“ насеље. Приликом ослобођења од Турака оно је припадало поменутом Рамиз–паши, који је живео у Врању. Рамиз–паша је био син врањског Хусеин–паше. Рамизова браћа звала су се: Сулејман–бег и Ата–бег. За време Турака нико од сељака није имао своју земљу. Седиште господара било је код данашње школе, крај реке. Ту се налазила висока кућа са хамбарима, а крај ње је постојала „апсенија“ у којој је Рамиз-паша затварао поједине Србе. Године 1878. обрађену површину на атару купили су сељаци од исељеничког чифлик-сахибије. Успомена на овог власника очувала се у називу потеса Пашалиска Њива, величине око 36 ха. Овај потес до 1945. год. радили су сељаци под закуп и плаћали извесну суму новца среским државним властима у Владичином Хану. Поменуте године, те су њиве подељене сељацима.
Сеоска слава је Св. Никола (22. мај). Манастирска слава је Крстовдан, јер је тога дана освећен манастирски храм. До другог св. рата гробље села Јовца лежало је десно од реке. Од тада је основано и једно ново гробље, лево од реке.
Порекло становништва – Сви родови села Јовац потичу од досељеника. Поред Срба у Јовцу су живели и православни Цигани али у малом броју. Српски родови су: Деда Ђорђијинци ( Св. Тројица и Св. Арханђео), потичу од деда Ђорђије и његове браће. Пореклом су „од Ђоково“ (околина Ђаковице у Метохији). По предању, Ђорђија је водио снашку код Турчина да му преда дарове, а он јој је „наступио на ногу“. Зато је Ђорђија убио Турчина и побегао, најпре у Криву Феју. После је прешао у Корбевац, па у Белишево и одатле у Јовац. То је било на почетку XIX века: .....Бошко–Василије–Станко–Риста–Ђорђија. Љубишловци (Св. Никола), досељени су али се не зна порекло. Оснивач рода био је деда Љубисав. Куће су им у махали Церовац. Кијевци (Св. Арханђео), су из Кијевца код Сурдулице. У Кијевцу су живела два брата и једна сестра. Касније, сестра је „пошла за Турчина“. Браћа убију сестру и дођу у Јовац на „пашину земљу“.
Качарци и Деда Митинци славе славу Св. Тројицу и Св. Арханђела. Некад су чинили један род. Досељени су пре око 180 година из неке области која лежи западно од Врањске котлине („албанска страна“, вероватно из Новобрдске Криве Реке). Један од њихових најстаријих предака, који је дошао, звао се Станко: ...Владимир–Стојан–Петар-Пејо-Станко. Велковци и Маринци раније су чинили један род. Не зна им се порекло. Соколовци (Св. Никола), Ђеренчани (Св. Арханђео), доселио их је из Топлаца паша који је био власник села. Николинци (Св. Никола) досељени су од некуда. Тасинци и Шиљоглавци славе Св. Николу. Куће су им у махалу Широка Падина. Не зна им се порекло. Чукарци (Цар Константин и Царица Јелена) доселили су се из Белановца. Даље порекло им је из околине Ћустендила. Владикини (Св. Никола), живе у махалама Широка Падина и Река. Род је основао деда Јова. Он је из Дреновца у Пољаници „пребегао“ у Солачку Сену. Тамо је „убил Турчина“ и зато је дошао у Јовац. Тврдинци и Грбинци (Св. Арханђео) живе у махали Широка Падина. Не зна им се порекло. Церовац (Св. Арханђео), Ивковци (Св. Никола) и Урошевци (Св. Арханђео), живе у махали Пајсово. Не зна им се порекло. Радошљовци (Св. Никола) живе у Река Махали. Јелкинци (Св. Никола) живе у махали Ђеран.
Православни Цигани: Анђелковићи (Св. Арханђео) и Јовановићи (Св. Никола) у Јовцу живе од турског доба. Стојановић (Св. Никола), дошао је као „призећен“ из Горњег Требешиња код Врања. Циганске куће су у Река Махали. Ове породице 1945.г. први пут су добиле 1 ха земље. Били су свирачи и плели корпе од прућа.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 49 становника, од тога 28 припадника мушког и 21 припадницу женског пола.