Владичин Хан
ВРБОВО

ВРБОВО


Положај и тип
– Врбово има повољан географски положај: лежи на граници Моравине равни са запада и планинске падине са истока. Средином села протиче Врбовска Река, десна притока Ј. Мораве. Околна насеља су: Богошево, Грамађе и Стубал. Врбово спада у села разбијеног типа. Састоји се из Горње, Доње и Гложје Махале. Последња махала лежи у јужном делу села. Њу су основали сељаци чије је куће порушила Врбовска Река 1948.г.
Село је 1952.г. имало 107 домова.
Граница атара води преко потеса: Горње Поље, Пањеви, Јечмене Падине, Јерза, Дуње, Рунтин Дол, Пипељ, Симеговачка Долина, Барница, Морава, Песине. Унутрашњи делови атара зову се: Дрвениште, Црвени Брег, Аликино Њивче, Шабанке, Бели Камен, Рамниште, Рупе, Чивлак, Три Крушке, Шавар, Бела Вода, Делиско Гробље, Аниште, Куса Долина, Голи Рид, Честа.
Старине и прошлост – Врбово је старо село. То се види по очуваним малобројним стариначким српским родовима. На почетку XIX века у ово село почели су се досељавати муслимански Арбанаси. Први њихови досељеници дошли су преко села Масурица. Због досељавања Арбанаса, поједини Срби из Врбова морали су се иселити. Приликом ослобођења од Турака 1878.г. Врбово је затечено са око 40 арбанашких („турских“), 2 српске и 6 ђорговских (православни Цигани) кућа.
Поменуте године сви Арбанаси из Врбова иселили су се јужно и југозападо од тадашње српско-турске границе која је водила преко Ристовца. За неке се прича да су отишли у Прилеп. По имену се знају следеће арбанашке породице: Миџа Рамини, Рамо Фејзићи, Алијани ( по њима је остало топографско име Аликино Њивче), Шабанови (по њима је названо место Шабанке и Шабанов Извор крај Ј. Мораве), Исмаилови. Сва земља за време Турака била је арбанашка, док су Срби и Цигани радили код Арбанаса као „исполџије“ и момци. Арбанашку земљу 1878.г. откупили су Срби староседеоци и досељеници. Земљу, која лежи лево од Ј. Мораве, купили су сељаци из Стубла. У Врбову је очувана ранија арбанашка џамија, од Срба поправљена. На џамији је стављен крст и око ње, па су мештани села некад на том месту приређивали сабор и секли колач о сеоској слави. Касније се сабор одржавао даље од џамије на утрини.
Поред Врбова, са западне стране, води пут правца С-Ј. За време Турака овим су се путем кретали трговачки каравани. Прича се, да је једном у овом селу караван напао неки Србин Дели Караман из планинског села Крива Феја. Зато су Турци у Кривој Феји сав род Караманци уништили и раселили. Једна грана овог рода се очувала и иселила у Клисурицу изнад Врањске Бање (од њих има исељеника и у Врбову, Карамани). Делиско Гробље лежи крај пута. Ту су се некад познавали гробови. Аниште је место где се налазио један хан.
Стара сеоска слава је на дан Св. Јована (7. јули).
Српско гробље лежи испод села, поред главног пута. Основано је 1878.г. До тада Срби из Врбова сахрањивали су се у гробљу суседног Богошева (поред цркве). У близини данашњег српског гробља налазило се гробље исељених Арбанаса. На том месту, сада се налази задружни дом. Прича се, да су се у Горњој Махали раније налазили стари гробови, заостали „од Римци“.
Порекло становништва – Српско становништво Врбова дели се на мању староседелачку и већу досељеничку групу. Староседеоци су: Ћосини (Св. Арханђео), Ћамчини (Св. Никола) и Коларци (Св. Арханђео). Родови староседеоца су „слаби“: у сваком роду зна се за по неколико изумрлих породица.
По ослобођењу од Турака доселили су се ови родови: Гагинци (Св. Лука), Шипини (Св. Арханђео), Чуљковци (Св. Лука), дошли су из Ослара у Прешевској Моравици. Тороманци (Св. Лука), раније су чинили један род са Чуљковцима. Из Ослара су дошли још Дворци (Митровдан), Бркини (Св. Лука), Бечаци (Св. Лука), Вељковци (Св. Никола), Шугинци (Петковдан), Бурдуци (Св. Арханђео), Гарчини (Петковдан), Мачори („Св. Ђорђе зимњи“), Грци (Св. Арханђео), Зангини (Св. Лука), Татарци или Богданчани (Св. Арханђео), Иличкини (Св. Арханђео), Голчинци (Св. Никола) и Гарванци или Ћокчини (Св. Никола).
Остали српски родови (такође досељени по ослобођењу од Турака) су: Качакови (Св. Никола), дошли су из Лучана у подножју Прешевске Црне Горе. Дојчинци (Св. Никола) и Дервишови (Св. Петка) дошли су из пчињског села Длабочице. Диманини (Петковдан) и Ћуркини (Св. Никола), дошли су из пчињског села Калова. Шопови (Св. Арханђео), дошли су из Ржане код Босилеграда. Коларци ( Св. Арханђео), Станисављевићи или Барчани (Св. Арханђео) и Себеврањци („Св. Отац“), дошли су из Себе Врања. Ту су пак дошли из Босилеградског Крајишта, из села Љубате (Себеврањци) и Божице. Караманци (Св. Никола), дошли су из суседног планинског села Клисурице. Даље порекло им је из Криве Феје, односно из села Караманци код Ћустендила. Рођаци су им Деда Пешинци и Деда Јановци у Клисурици. У овом роду за време Турака живео је познати предак Дели Караман. Митровци (Св. Никола) и Џабаљои (Св. Арханђео), дошли су из суседног вишег села Богошева. Даље порекло им је из околине Босилеграда. Кулиза или Павуновићи (Св. Арханђео), дошли су из суседног Прибоја. Тамо су били староседеоци. Реч кулиза, по објашњењу мештана значи „човек сплеткарош или крадљивац“. Из Прибоја су дошли и ови родови. Камберци и Коледарци, славе Св. Николу. У Прибоју су били староседеоци.
Из суседног села Стубла доселили су се: Гложари (Св. Никола), Бучук („Св, Ђорђе зимњи“), Прцованци (Св. Никола) и Келчини (Св. Стеван). Келчини су из села Пепељевца код Крушевца, а порекло осталих родова је непознато. Из Кршевице доселили су се Манићи (Св. Никола). Тамо су припадали великом роду Коларци. Даље порекло им је из Г. Пчиње. Из Прекодолца су дошли Здравковци (Св. Никола).
Православни Цигани или Ђорговци су Трајковићи (Св. Никола), порекло не знају. У овом селу живе од турског доба. Како је поменуто, раније у Врбову је било шест породица православних Цигана. Две њихове породице касније су се иселиле (по једна у Владичин Хан и Власотинце); три породице су изумрле (Стојан, Иван и Деда Јован).

 

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 305 становника, од тога 153 припадника мушког и 152 припадница женског пола.