Владичин Хан
СУВА МОРАВА

СУВА МОРАВА


Положај и тип – Село лежи око речице Суве Мораве, леве притоке Ј. Мораве. Куће се налазе у долини и на теменима појединих коса. Околна насеља су: Репинце, Лепеница, Полом и др.
Топографски називи потеса су: Гложје, Марков Чукар, Дупарница, Стари Лаз, Петлова Чука, Јанково Трлиште, Растоке, Росуља, Падине, Слатине, Шопска Њива, Језеро, Пландиште, Голеш, Пужевина. Сува Морава је насеље разбијеног типа у коме се налазе махале: Река, Росуља, Пауноска, Језеро и Нешинска. Село је 1952.г. имало 84 дома.
Старине и прошлост – На месту Гложје, крај железничке пруге, постоји "векашко гробиште". Сељаци кажу, да се на појединим гробовима налазе плоче, свака тешка преко 1000 кг. Правац гробова је И-З. У моравиној равни је место Милетинска Ливада. По предању, ту је "много старо" црквиште. Из земље су ископаване ћерамиде и цигле. Наводи се да је цркву на Милетинским Ливадама "зидао цар Лазар". По народној традицији, поменуте старине припадају једном старом српском становништву. Оно је имало око 300 домова, па је његова земља тада лежала на десној страни Ј. Мораве. Касније, "кад се ратовало једно време" то су село уништили Турци.
Данашња Сува Морава сматра се као доста старо насеље. Старији је онај део села који лежи високо на планинској падини, док је данашњи главни сеоски крај у долини основан касније. Приликом ослобођења од Турака 1878.г. село је имало 20 до 30 српских кућа. Сеоско гробље се налази у Језеро Махали. Слава свих мештана села је Св. Марко. Потес Јанково Трло добило је име по неким Ашанима (Цинцарима). Они су на том потесу, пре око 150 година имали сточарске станове.
Порекло становништва – Родови села Сува Морава су: Језерци или Цветковци (Св. Арханђео), за њих се каже да су "староседелци". Куће су им у махали Језеро. Моравци (Св. Арханђео), грана од рода Језерци. Њихове су куће "сишле" крај главног пута недалеко од Ј. Мораве. Фарничани (Митровдан), и за њих се сматра да су староседеоци. Најпре су имали куће на висији (место Дубрава), после су "сишли" у Река Махалу. Други родови су: Клинчарци (Петковдан), прекло им је непознато. Постоје истоимени родови у Доњем и Горњем Јабукову па се претпоставља да су можда некадашњи рођаци. Нешинци (Св. Арханђео), пореклом из села Оруглице у Пољаници. Овде живе од турског доба. Куће су им у Нешинској Махали. Шопови или Бесници (Св. Арханђео), дошли су из неког шопског села у Крајишту. Куће су им у Река Махали. Шопови или Бесници (Св. Арханђео), дошли су из неког шопског села у Крајишту. Куће су им у Река Махали. У овом роду раније је живело осморо браће. Једном су они хтели да ору њиву "преко Мораве" (десно од Ј. Мораве), али им Турци нису дали. У борби, која је око тога настала, браћа су убила неколико Турака (можда Арбанаса) и седморица од њих одмах су побегли у село Сејанци код Ћуприје. Тамо су основали род Сувоморавци.
Карадачани или Павунковци и Марчини, славе Св. Арханђела и Св. Николу. Раније су чинили један род. Пореклом су из Равне Реке. Куће су им у Паункоској Махали. Росуљци или Удовичинци (Св. Стеван), пореклом су из Сејанице у Грделичкој Клисури. Овде живе од турско доба. Куће су им у махали Росуља. Пејковчани (Св. Арханђео), дошли су за време Турака из суседног Доњег и Горњег Јабукова. Куће су им у махали Орница. Пајшини (Св. Јован), дошли су из Репинца. Кућа им је у махали Дубрава.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 821 становника, од тога 420 припадника мушког и 401 припадницу женског пола.