Владичин Хан
СРНЕЋИ ДОЛ

СРНЕЋИ ДОЛ


Положај и тип – Срнећи Дол је планинско село . Захвата земљиште оштрих облика, избраздано потоцима, који се сливају у Лепеницу, леву притоку Јужне Мораве. Мештани се снабдевају водом са извора: Баба Китински Кладенац, Веселинов Преслап, Ливадче, Лена Бара, Попов Кладенац. Називи потеса су: Липова Глава, Тикварка, Дубика, Дојчиница, Кућетине, Говедарник, Клисура, Оголело Гумно, Црешња, Вирови, Мече Чука, Жута Вода, Вуче Пладниште, Остри Камен, Крива Долина, Јованчова Падина, Голема Река, Врли Пут, Сива Мртвица, Побијени Камен, Турска Њива, Габер, Челенкино Кућиште, Ајдучко Кладенче, Смиљева Орница, Оџина Падина, Дубје, Пченичиште, Тршевина.
Сеоске махале су: Дојчинска, Пешинска, Лена Бара, Баба Китинска, Баба Иличинска, Брзачка, Ушевачка, Баба Цветина и Баба Миличинска. Махале су међусобом прилично удаљене. Село је 1952.г. имало 42 дома.
Старине и прошлост – На месту Липова Глава , северозападно од села, изораване су „косе, багламе, сврдла, бургије, мотике“ а било је и остатака од зидова. Ту је лежало „неко предње село“ које је за време Турака уништено. На потесу Церак, јужно од Срнећег Дола, виде се стари српски гробови, заостали од „пандивек“. Између њих израсла је букова шума. Ови гробови су од становника који су живели на поменутој Липовој Глави.
Данашњи Срнећи Дол основан је око средине XIX века. Оснивачи су били досељени из врањских и пољаничких села. Приликом досељавања затекли су „земљу пустињак“. Све је било обрасло шумом и у њој су „срне живеле“. По томе је село и добило име. Приликом ослобођења од Турака, Срнећи Дол је имао 7 кућа. До поменутог ослобођења, Срнећи Дол и суседна Костомлатица рачунали су се као једно село (заједничко име је било Костомлатица). У то време село је нарасло и поделило се у два насеља. По причи мештана, највише су се одвојили „због свађа у пићу на славама“.
Топографски називи Турска Њива и Оџина Падина су настали по ранијим власницима, муслиманским Арбанасима, од 1878.г. насељени у суседном пољаничком селу Стрешак. Потес Кућетине је под ливадама. Нико не зна када су тамо биле куће. Место Челенкино Кућиште, назив је добило по кући неког становника, касније исељеног. Тај исељеник на том потесу имао је бурдељ.
Назив Ајдучко Кладенче постоји „од вај век“. Сеоска слава је „мали Спасовдан“. То је слава у суседној Костомлатици. Сеоско гробље лежи у Баба Цветиној Махали. Поред њега је место Циганско Гробље. Нико не зна када је било Цигана у овом селу.
Порекло становништва – У Срнећем Доли живе ови досељени родови: Деда Стојковци (Св. Арханђео), пореклом из врањског села Ранутова. Одатле „због Турци“, побегли су у пољаничко село Стрешак, па пре око 190 година дошли су у Срнећи Дол (...Милан-Стојилко-Ђоко-Деда Стојко, који се доселио). Стојко је имао синове: Ђоку, Николу и Станоју. Деда Стојковци су били староседеоци Врањске котлине. Баба Милчини (Св. Никола), дошли су за време Турака из суседног пољаничког села Стрешак. Баба Цветини (Св. Никола), раније су чинили један род са Баба Милчиним. Брзаци (Св. Арханђео), дошли су у турско доба из Лалинца у Пољаници. Неког њиховог претка хтели су Турци да стрељају али је он побегао; по томе је остао назив рода.
Дојчинари (Св. Никола) дошли су после 1878.г. из суседне Солачке Сене. Баба Китини (Св. Никола) дошли су после 1878.г. из Големог Села у Пољаници. Ушевчани (Св. Арханђео), дошли су по ослобођењу од Турака из Ушевца у Пољаници. Род је основао предак Цветко.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 29 становника, од тога 12 припадника мушког и 17 припадница женског пола.