Владичин Хан
ПОЛОМ

ПОЛОМ


Положај и тип – Село се налази на десној обали реке Ј. Мораве, југоисточно од Владичиог Хана. Лежи на додиру алувијалне равни на западу и језерске заравни на истоку.
Називи за потесе су: Црквиште, Ристина Долина, Жлебанке, Рамниште, Росуља, Камиларке (ту су се некад задржавале камиле), Криви Вир (напуштени меандер Ј. Мораве), Доње Поље, Шаруља, Малићева Њива, Аранов Гроб (о пореклу имена не зна се ништа), Церовац, Деветинска Корија, Голема Падина, Ајрединова Ливада, Ристина Долина. Полом је насеље разбијеног типа у коме се налазе махале: Осларци, Доња, Чивлак, Шаварика и Бојкинска. Махале чине групе сродничких кућа. Село је 1952.године имало 96 домова.
Старине и прошлост – Место Црквиште лежи између махала Чивлак и Шаварика. Раније су се могли назрети остаци од зидова. На језерској заравни, изнад махале Чивлак, становници су ископавали „железурије“. 1939.год. на месту званом Жљебанке, изнад махале Чивлак, пронађено је 12 некадашњих гробова, чији је правац пружања И-З. Поменуте старине јасно указују да је у Полому било становника још у раније доба. У традицији становништва не постоји предање које би говорило о томе када је основано данашње насеље. По томе што је у селу било поузданих старина изгледа да је оно основано за време Турака. Извесно је да су га основали досељеници који су на позив муслимана долазили да им обрађују земљу. Пред крај турске владавине Земља Полома припадала је појединим Арбанасима насељеним у суседном Калабовцу. Малобројни Срби тада су код њих били чифчије. Ајредин-бег имао је чифлик у данашњој Чивлак Махали, а у Доњој Махали имао је чифлик неки Салко. Било је још неколико спореднијих чифлик-сахибија (неки Малић и др.). 1878.г. синови Ајредин-бега из Калабовца прешли су у Прешево. Поменуте године земља је купљена од чифлик-сахибија.
Сеоска слава је другог дана Духова. Некад се приређивао сабор код крста. Ову славу мештани села су примили по ослобођењу од Турака.
Порекло становништва – Приликом ослобођења од Турака у Полому су живели ови српски родови: Павловићи, Деда Ристићи, Јовићи и Миленковићи. Сви они славе Св. Арханђела. Даље порекло не знају. Божиловићи (Св. Никола) и Илићи (Св. Сава), не зна им се порекло. Ивановићи и Станковићи славе Митровдан. Први род потиче од Јована а други од Филипа, браће досељене из Јарчеве Махале на Власини. У Полом су дошли као чифчије код муслимана двадесет година пре ослобођења од Турака ( ....Јефта-Петко-Станко, који је дошао са оцем Филипом). У Јарчевој Махали њихови рођаци зову се Перићи (три брата су остала тамо, два су дошла у Полом).
По ослобођењу од Турака доселили су се: Стајковићи и Стошићи из Балиновца код Владичиног Хана. Славе Св. Арханђела. Даље порекло им је из околине Ћустендила. Младеновићи (Ђурђевдан), су из Златокопа. У Златокопу припадали су роду Брусарци чија је даља старина из околине Босилеграда или Ћустендила. Марковићи (Петковдан) су из Ослара у Прешевској Црној Гори. Димитријевићи или Мечкари (Св. Јован) и Петровићи (Св. Арханђео), дошли су из Манајла у Грделичкој Клисури. Митићи (Св. Никола) и Величковићи (Св. Јован) су из Теговишта у Грделичкој Клисури. Пејковићи (Св. Арханђео), потичу од домазета досељеног из Репинца. Тасићи ( Св. Арханђео), су из села Црношнице сада у Бугарској. Величковићи, Јовановићи и Стајковићи, славе Св. Арханђела а порекло им је непознато. Стаменковићи и Величковићи славе Св. Николу. Дошли су из Кршевице где су чинили један род. Јовановићи (Петковдан) су из Ћурковице код Врања. Даље порекло им је непознато. Славковићи (Св. Јован), су из Божице у Крајишту.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 373 становника, од тога 188 припадника мушког и 185 припадница женског пола.