Владичин Хан
БАЛИНОВЦЕ

БАЛИНОВЦЕ


Положај и тип
- Село лежи лево од Јужне Мораве на граници Грделичке клисуре и Врањске котлине ( околина Владичиног Хана). Суседна насеља су: Летовиште, Кржинце, Горње и Доње Јабуково. Мештани водом се снабдевају из бунара, са кладенаца и чесама. Познатији кладенци су: Церовац, Село и др. Поједини крајеви атара носе ове називе: Кула, Страње, Шелинце, Смрдан, Беловце, Искуп, Село, Честа, Церовац, Пелин, Селиште, Црквиште, Тасина Колиба, Буке, Џидовско Гробље. У Балиновцу су махале, почев од Јужне Мораве према висији: Шелинце, Смрдан, Беловце, Раскрсје, Чалаковци, Поповци, Ивковци и Рдовска Река. Куће појединих родова већином су на окупу. Село је 1959.г имало 45 домова.
Старине и прошлост - У првој половини XIX века, приликом оснивања, данашње село имало је свега три куће: по једна у данашњим махалама Поповци (од рода Поповци), Раскрсје (од рода Стајковци) и Ивковци (од рода Ивковци). Касније су се населили други родови.
У данашњој махали Раскрсје постоји место Село. Мештани су говорили: „Такој си га кажу Село“ иако на том месту нема никаквог насеља.
Сеоска слава Балиновца је Ђурђевдан. О већим празницима становници посећују цркву у Горњем Јабукову. У махали Раскрсје је сеоски крст. До 1878.год. плоднија земља Балиновца припадала је неком бегу који је „седео“ у Дренову (махала села Лепеница). Звао се Абдул бег, један од потомака врањског Хусејин-паше. Од поменуте године сељаци су земљу купили од бегове жене (бег је погинуо у рату).
Порекло становништва - Данашње српско становништво Балиновца потиче од предака који су досељени. Род Поповци (Св. Никола) настањен је у махалама Поповци и Смрдан. Прва махала је старија. Није познато одакле су дошли. У Балиновцу живе од друге половине XIX века (...Стојан-Марко-поп Крагуј-поп Станисав, оснивач рода). Данашње село је „од времена попа Станисава“.
У махали Раскрсје су родови: Стајковци (Св. Никола),не зна се одакле су дошли; Ристићи (Св. Арханђео) пореклом из Кацапуна и Пешићи (Младенци) досељени из Манајла. Пешићи имају рођаке у Манајлу званих Марчинци, досељених са Косова.
У махали Ивковце живи род Ивковци (Св. Арханђео), потичу од предака који се доселио из села Равна Река. У махали Чалаковци живи род Чалаковци (Св. Никола), не зна се одакле су досељени. У махали Беловце живе Беловчани (Св. Арханђео) и Стаменковићи (Св. Арханђео и Св. Никола). Оба рода дошла су из Кржинца. Тамо су им род становници звани Караманци од некуда досељени. У махали Шелинце живе Шелинци, досељени из Кржинца и Миленковићи, досељени из Теговишта (оснивач рода призетио се у роду Шелинци). Шелинци и у Кржинцу били су од некуд досељени. Оба рода славе Св. Арханђела. У махали Смрдан живе Стаменковићи (Св. Никола). И они су досељени из Кржинца. Сасвим су од села издвојене две куће: Стаменковићи (Св. Никола), припадају роду Поповци и Анђелковићи (Св. Никола). Поред железничке пруге живе Маринковићи (Св. Никола), досељени из Кржинца и Петровићи (Св. Арханђео), досељени из Калиманца. Православни Цигани су Иванови (Св. Никола). Старешине породица звали су се Драган, Радојко итд. Од некуда су досељени. Најпре су имали две куће, па су деобом повећали на пет. Иванови живе у посебној махали која се зове Рдовска Река (налази се у долини те реке).

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 121 становника, од тога 63 припадника мушког и 58 припадница женског пола.