Властимир Павловић, познат и као Властимир Павловић Царевац (село Царевац 9. октобар 1885 – Београд 10 jануар 1965), био jе познати српски музичар и диригент. Завршио jе Правни факултет у Београду и бавио се адвокатуром, али jе музика била његова прва и права љубав. Био jе диригент Хора друштва "Абрашевић" и jедан од првих извођача народне музике на програмима Радио Београда.
Виолину jе свирао пуних пет децениjа. Захваљуjући његовом преданом раду на очувању српске музичке баштине, сачуване су многе народне мелодиjе, чиjи jе он био наjверниjи тумач. Компоновао jе многе познате мелодиjе, од коjих jе наjпознатиjа "Свилен конац". Основао jе и руководио Народним оркестром Радио Београда све до своjе смрти. Био jе врсни педагог, учитељ многих певача и свирача.
Дружио jе се са дунавским аласима, и никада се ниjе одваjао од своjе виолине. Музичке таjне овог инструмента наjвише му jе открио, кажу, веома талентовани градиштански примаш Муjа циганин. Маjстор Муjи дугуjем за све што сам постигао на виолини, причао jе Цар.
Наступао jе са великим певачима: Вулетом Jефтићем, Даницом Обренић, Милетом Богдановићем, Добривоjем Видосављевићем, Миодрагом Поповићем, Анђелиjом Милић, Ксениjом Цицварић, Саветом Судар и многим другима. Поставио jе стандарде у вредновању народне музике и био jе симбол изворне интерпретациjе народног мелоса. Током целог Другог светског рата jе био заточен у логорима на Бањици и Дахау.
У Великом Градишту се, њему у спомен, почев од 1995. године, одржава музичка манифестациjа "Царевчеви дани".