Велико Градиште
Туризам

 

 

Maradik.jpg 

Марадик

Марадик jе смештен 10 км западно од Инђиjе. У селу коjе на специфичан начин посетиоцима пружа прилику да упознаjу традициjу овог дела Срема, живи тек нешто више од 2000 становника.

Марадик jе од Београда удаљен 53 км, а од Новог Сада 30 км. То jе типично сеоско насеље панонског типа, саграђено на лесноj заравни.

Ово насеље jе први пут jе забележено 1498. године у крушевачком поменику. Старост насеља потврђуjу броjна археолошка налазишта из млађег каменог, бакарног и бронзаног доба. Приликом археолошких ископавања 1985. године откривени су остаци римског села из I и III века. Кроз читаву историjу се jављаjу миграциjе становништва проузроковане наjчешће избиjањем ратова. Велики броj житеља из Србиjе се досељава 1788. године. Нова досељавања су забележена од 1880 до 1890. године. Ово насељавање jе настало усред интезивирања пољопривреде и колонизациjе Немаца и Мађара. Гроф Марко Пеjачевић jе населио велики броj Мађара као добрих земљорадника.

Данас jе ово мало сремско село мултиетничка средина чиjе су две наjвеће етничке групе Срби и Мађари, а за њима следе Хрвати и Словаци. Већина становника (чак 80%) се бави пољопривредом, углавном воћарством и виноградарством.

Посебан куриозитет овог малог насеља jе таj што се у њему налазе три цркве: православни храм посвећен Светом Сави, реформаторска (калвинска) и римокатоличка црква посвећена Светоj Ани. Црква св. Саве представља jедну од наjзначаjниjих грађевина села. На њеном месту у првоj половини XVIII века постоjала jе дрвена црква покривена трском. Данашња црква подигнута jе у барокном стилу 1776. године.

Према неким информациjама, иконостас цркве jе осликао Теодор Илић Чешљар, jедан од наjпознатиjих сликара српског барока. Међутим, Завод за заштиту споменика културе Србиjе у свом издању „Споменичко наслеђе Србиjе“ из 1998. пише да jе иконе израдио Jаков Орфелин, познати карловачки сликар, коjи jе посао окончао 1776, судећи према запису на икони Васкрсења. Западноевропска барокна схватања до тада су била присутна jедино у српскоj графици, а Jаков Орфелин jе први сликар коjи jе у домаћу средину пренео сазнања стечена на Бечкоj академиjи. На архиjереjском престолу налази се икона Христа, а неколико покретних икона и слика приписуjу се Теодору Крачуну, другом значаjном представнику српског барока бечке провениjенциjе.

Како jе насеље смештено на обронцима Фрушке горе, у његовоj непосредноj близини налази се неколико фрушкогорских манастира (Крушедол, Велика Ремета, Гргетег...) па туристи посету Марадику могу употпунити обиласком овог дела „српске Свете горе“.

„Марадичка jесен“ jе манифестациjа коjа се одржава сваког септембра. На њоj се посетиоцима представљаjу музика, традициjа, обичаjи и производи домаће радиности локалног становништва (мед, вино, колачи, млечне прерађевине).

Од других туристичких понуда коjе Марадик нуди своjим посетиоцима, свакако jе занимљива и етно кућа, аутентична воjвођанска грађевина стара око 150 година. Етно кућа jе адаптирана за туристичку посету како би се туристима, али и локалном становништву, пружила прилика да сазнаjу нешто више о традициjи, култури, обичаjима и начину живота становништва овог простора. Кућа jе грађена од набоjа и има све просториjе коjе су биле потребне jедном домаћинству (собе, кухињу, подрум са лагумом, качару, шпаjз, штале и друге помоћне обjекте). У свим просториjама и окућници налазе се аутентични експонати стари између 50 и 200 година.

У предњем делу дворишта могу се видети стара сеоска кола, саонице, плуг, шпартач, дрљача, ваљак и сл. У задњем делу дворишта засађене су воћке коjе су наjраспрострањениjе на падинама Фрушке горе. У оквиру етно куће постоjе сувенирница и мини еко-пиjаца где се могу купити производи коjе припремаjу мештани (домаћи мед, вина и ракиjе, сезонско воће, домаћи сокови, пекмези, џемови…). У дворишту куће налази се и ресторан у оквиру коjег  посетиоци могу да пробаjу аутентична сремачка jела и посластице (сремачки колачи, крофне, штрудле, кифлице), затим сремачки фруштук где се служе домаћи производи из села и домаћа jела попут гулаша и паприкаша коjи се спремаjу на традиционалан начин.

Foto galerija