Велико Градиште
Туризам

 

 

Krcedin.jpg 

Крчедин

Крчедин jе jедно од већих насеља у општини Инђиjа, не само по броjу становника, већ и по свом пространству.  Површина крчединског атара jе 57,43 км², што износи близу 15% териториjе инђиjске општине.

Наjвећи део атара лежи на фрушкогорскоj лесноj заравни. Лесна зараван jе прекривена черноземом или црницом, наjквалитетниjом врстом земљишта, на коме успева велики броj пољопривредних култура.

Крчедин jе постоjао jош у XVII веку, а у XVIII веку (1702. године) jе први пут забележено да насеље има 41 домаћинство. Становништво су углавном чинили Срби, пореклом из Србиjе, Босне и Лике. Део становништва jе досељен у првоj и другоj сеоби под Чарноjевићем и Шакабендом, и то из jужне Србиjе и са Косова. Данас овде живи око 3000 људи и jедно од наjнасељениjих инђиjских насеља.

Крчедин jе прастаро село, о чему сведоче броjна археолошка налазишта. Први трагови насеља су из периода неолита, а у келтско доба постоjало jе утврђено насеље у околини. Знатно касниjе, у време под влашћу Хабзбуршке монархиjе па до краjа Првог светског рата, Крчедин jе био на Воjноj граници, а сви становници су били воjници граничари. У то доба Аустроугарска jе плански ушорила место због Воjне границе.

О називу места постоjи више теориjа. Наjчешће се може чути да су овде некада биле шуме, па су их становници крчили. Турци су га звали „црвени Крчедин“ због овдашњег маjдана коjи су експлоатисали. Од тог камена jе, кажу мештани, грађена и земунска тврђава. У време Воjне границе село се називало Шанац, jер jе било ушанчено. У турско доба имало jе 27 домаћинстава, а то jе било велико место и могло се поредити са Земуном. Имало jе бољи статус него Земун и Вуковар, заправо повлашћен, у функциjи чувања пута од Цариграда, преко Београда до Будима.

Половином XIX века Крчедин су почели да насељаваjу Немци. Касниjе су они чинили половину становништва. Немци су увели иновациjе у пољопривредноj производњи, као сеjање на бразде, прве парне машине, циглане, па jе и село оживело. Крчединци жале за њима, а отишли су присилно 1945. Тада су колонизациjом насељени житељи претежно из БиХ.

Крчедин jе данас веома интересантно насеље изузетно привлачно за туристе. Лева обала Дунава наспрам Крчедина, са шумским комплексом канадске тополе, пространом крчединском адом, броjним рукавцима и барама, прави jе раj за љубитеље природе, екологиjе, лова, риболова и фото-сафариjа. Крчединска ада са десет километара дугом обалом и површином од непуних 9 км² спада у групу наjвећих дунавских ада од ушћа Дунава до ушћа Тисе у Дунав. Позната jеи  као права оаза животињског света – станиште jе коња, говеда, магараца, свиња, броjних врста птица и др.

Од обале jе раздваjа Гардиновачки рукавац, коjи локалци називаjу Дунавац, а коjи опет води до читаве мреже других рукаваца и бара. Многи истичу да jе Дунав на том потезу наjлепши и да пружа неслућене могућности за развоj туризма.

Северно од самог насеља, на десноj обали Дунава формирано jе викенд насеље коjег чини око 2000 викендица. Непосредно уз обалу ниже се неколико пешчаних ада на коjима су прелепе плаже са одличним условима за купалишно-рекреативне активности.

Посебну атракциjу овог насеља представља новоотворени Зекин салаш смештен у самом центру села. Уређен у стилу аутентичног сремачког сеоског домаћинства, салаш располаже етно рестораном са великом летњом баштом као и броjним додатним садржаjима.

Традиционална манифестациjа „Међународна ликовна и песничка колониjа“ одржава се сваког jула у приjатноj отвореноj концертноj дворани, обраслоj бршљеном и виновом лозом, у Дому породице Jакшић. Паралелно са тим, у селу се одржава Сабор стваралаштва жена Србиjе и старих заната. Током четири дана траjања, манифестациjа окупља глумце, песнике, певаче, сликаре из целог света.

Foto galerija