Велико Градиште
Туризам

MZ Dobrinci.JPG

Уколико се изузму још увек неистражени локалитети на територији добриначког атара, тј. археолошко налазиште североисточно од Добринаца на потесу Шевин брег, на месту званом Солнок или Град,  на основу досадашњих испитивања се може закључити да је организован живот људских заједница овде почео још у млађем каменом добу – неолиту, сматра кустос историчар Завичајног музеја у Руми Ђорђе Бошковић. Доказ за то је и углачана камена секира, од белог кремена, из неоплита, која је пронађена у Добринцима и која се налази у Завичајном музеју у Руми.

Dobrinci crkva.JPG

Нема још увек потврде тезе да се некадашња престоница српског краља Драгутина звана Дебрц, у ствари налазила на месту данашњих Добринаца. Многи ову претпоставку не узимају за вероватну, податак да су Добринци забележени као насељено место 1308. године, дакле, у време Драгутиновог живота, поуздано сведочи да су они тада постојали. Почетком 18. века Добринци су били друго највеће насеље у овом делу Срему, веће и од тадашње Руме. У поменутом периоду били су једно од ретких места у митровачком властелинству које је гајило винову лозу.