Топола
Туризам

Црква манастира Врдника - Раванице посвећена је празнику Вазнесења Христовог (четрдесети дан после Ускрса), а аслави храмовну славу на Видовдан (15/28. јун). Манастир је изграђен на јужним обронцима Фрушке горе, једини манастир чији се комплекс налази у оквиру насеља. Манастир данас чине црква, три крила конака и оградни зид с источне стране, на којем је улаз у манастирску порту.

IMG_3015.jpg

Легенда везује оснивање Манастира Врдника за неког сремског митрополита Серафима у предтурском периоду (пре 1521).

Ravanica_01.jpg

Манастир Врдник се први пут поуздано помиње у турском попису из 1566-1567. као ”манастир Св. Јована у близини вароши Врдника” чији су монаси напустили манастир јер нису имали новац потребан за порез Турцима. Међутим, калуђери су се вратили, јер турски попис из 1578. поново бележи манастир Врдник као редовног пореског обвезника.

Ravanica_03.jpg

У XVII веку Врдник се помиње неколико пута: у вези с поправком крова 1600-1601. годинем када монаси траже дозволу од турских власти; у вези с патријархом Пајсијем који је 1627. донео у Врдник стару кљигу Чатовних с образи (илуминирана рукописна књига, у савременој науци позната као Минхенски пластир) да се поправи и преповеже. Наком обраде патријарх је лично кљигу вратио у манастир Привину Главу 1629. године и о томе оставио запис у самој књизи. Последњи помен манастира Врдника у XVII веку веза је за долазак калуђера, пребеглих у Великој сеоби Срба 1690. из манастира Раванице у Србији.

 

Раванички монаси су на населили манастир Врдник 1697. године приликом повратка из Сентандреје. Са собом су понели и мошти српског кнеза Лазара. Од тог времена манастир Врдник се назива Раваница. По доласку монаси су обновили зарушену цркву која је била посвећена св. Јовану Претечи и успоставили ново посвећење- Вазнесење Христово- јер су у ову цркву положили мошти српског кнеза Лазара и тако је повезали с Лазаревом Раваницом у Србији. Осим кнежевих моштију, калуђери су пренели и ризницу манастира Раванице. Иконостас за ову цркву радио је зограф Станоје Поповић 1743. године,, ктиторством раваничког игумана Стефана Зорановића.