МУЗЕЈ “ГЛАВАШЕВА КУЋА”
У богатој грађанској породици, крајем XIX века, 1834. године, рођен је један од великих добротвора и хуманиста тадашњег Врањева – др.Владимир Главаш. Овај племенит и високо моралан човек обележиће грађански период с краја XIX и почетка XX века као изузетна и уважена личност тадашњег доба. Завршио је права у Прагу 1862. године али се никада није бавио адвокатуром. Посветио се економији и земљорадњи. Истицао се истинским родољубљем где је помагао Србима у борби против Аустроугара. Исто тако поштовао је и друге националности које су живеле на територији данашњег Врањева – Новог Бечеја, посећујући како православну тако и католичку цркву и синагогу која је тада постојала у Новом Бечеју. Исказујући поштовање према свим националностима и посећујући ове храмове, он је хранио своју душу лепотом и истинском вером.
Током студија а и касније његови пријатељи: Јован Јовановић Змај, Светозар Милетић, Ђура Јакшић и други знаменити Срби тог времена, били су радо виђени гости у његовој кући. Иако је био особењак и никада се није женио свакако да је извесне људе ценио и уживао у њиховом друштву. Владимир Главаш је кућу завештао цркви као и значајни део имања уз напомену да би било пожељно да се кућа користи као већница црквене општине или канцеларија при православној цркви, а никако као школа јер “неће да му у кући женско чељаде станује”.
Кућа је завршена 1830. године и сада је преуређена у музеј. Кућа породице Главаш представља примерак богате грађанске куће у Врањеву. Грађена је у класицистичком стилу (бидермајер) и налази се на регулационој линији улица Јосифа Маринковића и Светозара Марковића. Основа објекта је правоугаона, фасаде су издељене пиластрима између којих се налазе прозори без декорације. Испод сваког прозора је украс у виду правоугаоника засечених углова на којима се налази апликација у облику ромба. Велика дрвена трокрилна капија, сачињена је од хоринзонтално поређаних дашчица. Кров је двоводни покривен бибер црепом, а забат са заобљеним врхом трапезастог облика. Испод средњег дела зграде налази се подрум који је засведен полуобличастим сводом.
Кућа др. Владимира Главаша је стављена под заштиту закона, заједно са ентеријером, намештајем и аутентичним портретима и проглашена је за културно добро од великог значаја за Републику. Музеј, стара зграда општине и православна црква светог Јована Претече, припадају просторно културно – историјској целини “Стари центар Врањева” одлуком Владе републике Србије која је донета фебруара 2018. године.
Ова значајна и вредна амбијентална целина има урбанистичке, архитектонско – стилске и културно – историјске вредности. Центар културног и духовног живота Срба у Северном Банату у прошлости ,био је центар Врањева. Оно се налазило у склопу Аустријске И Аустро-угарске царевине у XVIII, XIX и почетком XX века. Вредно градитељско наслеђе историја места као и најважнији догађаји који су забележени у Великокикиндском диштрикту ( 1774- 1876), представљају пример културног и духовног развоја једног народа као потребу за очувањем националног, верског и културног идентитета.
Музеј Главашева кућа састоји се из неколико складно уређених просторија. У првој соби налазе се бројне фотографије из периода када је њен власник живео у њој. Оне нам дочаравају начин живота ондашњег становништва, вредности које су неговане. На фотографијама су приказана лица породице Главаш па и сам Владимир, знаменити Врањевчани оног времена, свештена лица као и обични људи земљорадници. Наредне просторије декорисане су стилским намештајем који је био у употреби крајем XIX века и почетком XX века, рестауриран и солидно очуван. Аутентичан молерај, какав се ту налазио и у Главашево време, стари канабеи, масивни зидни плакар, старе пећи, шпорети, кревети, секретери, старинско огледало, клавир… Неке од експоната даровали су наши суграђани и њима дугујемо велику захвалност што су на тај начин помогли да обогатимо збирку и прикажемо посетиоцима, а пре свега млађим генерацијама, богатство нашег културног наслеђа.
Посебно смо поносни што је наш суграђанин био и прослављени композитор Јосиф Маринковић. С обзиром да његова родна кућа која се налазила преко пута музеја, није очувана, музеј је једну собу посебно посветио овом великом композитору. У овој соби се поред раскошног намештаја, налазе урамљени пожутели листови са нотама дела Јосифа Маринковића, албум са породичним фотографијама као и цртеж нашег новобечејског сликара Милорада Јосимовића који по сећању старијих људи и на основу ретких сачуваних фотографија, приказао могућ изглед његове куће. Позивнице за бал из 1910. године, са наглашеним кодексом одевања за господу и госпође сачуване су од заборава. И као посебност у овој соби издвајамо хармонијум, инструмент сличан малим оргуљама.
Следећа просторија окићена је аутентичним свештеничким одорама које су му даривали свештеници као посвећеном вернику, фотографије из црквеног живота, свакодневног живота познатих и мање познатих људи у тадашњем Врањеву. На крају типична за оно време кухиња са посуђем, чинијама, циментама, лонцима, паорским шпоретом, пеглама, аванима …
Конзерваторско – рестаураторски радови обављени су периоду 2007. до 2009 године. Тада је замењена кровна конструкција и покривач, рестаурирана је фасада као и ентеријер ( зидна сликана декорација, намештај и дрвенарија). Такође су обновљени и економски објекти унутар дворишта музеја, где су просторије које су некада били станови за црквене упосленике и канцеларије црквене општине, претворене у радионице старих занатлија. Тако се у једној просторији налази комлетно опремљена стара берберница, ковачка радња, ужарска… Експоната старих занатлија заиста има много а многи од њих чекају своје место и прилику да буду приказани у пуном сјају.
Данас се у кући музеја налази и Завичајни клуб Врањевчана и Новобечејаца који својим активностима обогаћује садржаје манифестационог типа. На стогодишњицу смрти др. Владимира Главаша 16. фебруара 2009. године, на овом месту је отворен први новобечејски музеј. Уз пријатно дружење и најбоља вина у прелепом дворишном амбијенту, организују се разноврсни догађаји и обележавају значајни јубилеји наше вароши.