Стара Пазова
Туризам

Рамска тврђава

У атару села Рам налазе се остаци Келтског светилишта и Римског воjног логора Ледерате коjи сведоче о смењивању многих цивилизациjа и њихових култура коjе датираjу jош из времена пре нове ере. Наjимпозантниjи сведок прохуjалих времена jесте незаборавно сликовита тврђава подигнута 1483.године по налогу султана Баjазита II. Ова средњовековна лепотица центар jе интересовања туриста, како домаћих тако и страних, jер како и сами говоре: “Не постоjи боље место да разумемо средњовековне битке него да стоjимо на самом боjишту“.

Kelti.JPG

На десноj обали Дунава, на стрмоj каменоj литици, налазе се зидине средњевековног града Рама. Ту се данас налази мало село, некада познато као варош, коjе jе име добило по истоименоj тврђави око коjе се формирало и насеље. У историографиjи наjпре се памти Рамски дистрикт, Рамски срез и Рамска кнежиевина. Извесно jе да jе у Раму боравио злогласни Хунски вођа Атила, познатиjи под надимком Бич божиjи.

Kružni objekat Ram.jpg

За Рам су се отимали Угари, Византиjци, Турци. Прва легенда о постанку овог села везуjе се за осниваче Рима, браћу Ромула и Рема. Турски извори оваj град називали су Ихрам Харам.

Прича вели да jе турски султан Баjазит други обилазећи своjе воjнике застао да се одмори на брежуљку са кога се пружао леп поглед на Дунав, и супротну угарску страну. Седећи тако на простирци- ихраму (турски назив за ћилим), кажу да jе заспао. Када се пробудио осећао се као препорођен. После jе наредио да се на месту његовог ихрама сагради тврђава, коjа jе по ихраму и добила име.

Ramska tvrđava.JPG

Историjски извори говоре да jе данашња тврђава дело Баjазита другог. Летописи су забележили да jе Баjазит други (1430-1512) после смрти Мехмед Паше, преузео власт и обновио Рам и Кулец.

Према изворима Рам jе разорен 1788.г. занимљиво jе знати да jе ове године, бранећи Рамску тврђаву од Турака, у њоj, погинуо и аустриjски гроф барон фон Лопрешти. Са 23 друга оваj царски поручник „Хероj од Рама“ ниjе се уплашио ни када jе на њега кренуло 1000 Турака. Успешно им jе одолевао цели дан, али jе на краjу ипак савладан. Када му jе увече стигла помоћ, било jе прекасно. Нашли су његове другове и њега готово унакажене. Лопрешти jе сахрањен поред тврђаве, да би 1878.г. био премештен и сахрањен на другоj обали Дунава у Староj паланци. На десноj страни поред пута налази се и данас велики споменик подигнут у облику обелиска.

Tvrđava.JPG

У Милошевоj Србиjи Рам са Дубравицом као и Велико Градиште биле су главне извозничке луке. Овде jе радила и посебна скела на релациjи Рам- Базjаш коjом су се наjвише извозиле дебеле свиње, кукуруз и жито. Познато jе да jе и сам кнез Милош овде имао неколико своjих људи коjи су за његов рачун куповали стоку.

Из Рама jе 1804.г. кренула прва српска депутациjа на челу са Протом Матиjом Ненадовићем, да у Русиjи тражи помоћ од турског зулума. Из Рама jе био и први Карађорђев дипломата, Jован Протић.

Код Рама jе 1817.г. Карађорђе прешао у Србиjу по повратку из Аустриjе. До Базjаша колима га jе довезао Тоша Недељковић, а чамцем преко Дунава на обалу у Рам превезао га jе чамџиjа Панта Остоjић.

Tvrđava1.jpg

У Раму jе била џумрукана (царинарница) чиjи jе надзорник jедно време био Вук Караџић. Постоjи више писама коjе jе из Рама Вук Караџић слао Милошу Обреновићу.

Тврђава у Раму након двогодишње обнове отворила jе своjе капиjе у августу 2019. године, а за првих 6 месеци новог живота тврђаве, ова лепотица имала jе чак 7.000 посетиоца.  Званично отварање тврђаве било jе 02. марта, а свечаности су присуствовали: Амбасадор Турске, представници Турске развоjне агенциjе ТИКА, Премиjерка Србиjе госпођа Ана Брнабић, Министар трговине туризма и телекомуникациjа Расим Љуjић и председник општине Велико Градиште Драган Милић. И поред ванредног стања када тврђава привремено ниjе радиала са посетиоцима, од марта до данас тврђаву jе посетило 2200 туриста.

Велико интересовање туристичких агенциjа, школа, синдиката, страних удружења и љубитеља историjе овом споменику културе наjављуjе велики броj занимљивих посетиоца наредних месеци.

Археологиjа

Приликом обнове и археолошких истраживања, унутар тврђаве jе откривен масивни Античко-византиjски обjекат кружне основе, пречника 11 метара и зидова дебелих 3,30 метара. Обjекат jе био покривен куполом и нема улаз нити било какав други отвор. Око обjекта jе подигнут бедем квадратне основе коjи jе у античко време био обновљен. Облик, начин градње и величина указуjу да jе реч о грађевини сакралне намене. Над овим обjектом jе у другоj турскоj фази, краjем 17.века подигнута полигонална грађевина коjа jе преузела функциjу руиниране и напуштене главне куле.

 

Испод саме тврђаве некада давно водио jе римски пут коjи jе због специфичности терена (недостатка простора у приобаљу) код Рама уклесан у стену. Оваj пут у доба Римске империjе имао jе функциjу подршке бродовима коjи су пловили Дунавом, а као сведок томе и данас су видни трагови конопаца у стени коjи су настаjали приликом повлачења бродова узводно, током деветнаест векова колико jе пут био у употреби пре него што jе траjно напуштен.

Rimska tabla.jpg

Испод куле 5 Рамске тврђаве налази се Римска табла на коjоj jе латинским jезиком уклесано “Jупитеру Наjбољем и Наjвећем, вексилациjа легиjе Седме Клаудиjе под командом центуриона Гаjа Лициниjа Руфина”. Када туристи дођу до табле утисак jе увек невероватан jер и данас после толико векова подсећа на оне коjи су своjим рукама клесали стене да створе комуникациjу и коjи су своjим рукама оставили запис сами о себи и официру коjи их jе предводио.

 

 

Foto galerija