Стара Пазова
Туризам

Манастир Дубрава се налази на јужним обронцима планине Златибор, 30 километара од туристичког центра, пет километара узводно од манастирског комплекса Увац. Налази се на једном од меандара реке Увац, на узвишењу које је са три стране окружено кањоном реке и са кога се пружа предиван поглед на нетакнуту природу и сами ток реке.

Историјат манастира је мање познат јер не постоје поуздани писани подаци ни о времену настанка манастира, као ни о томе ко га је саградио. Са сигурношћу се само може рећи да је изграђен у средњем веку. За откривање овог средњовековног манастира најзаслужнији је јеромонах Данило, који док је службовао у Манастиру Увац, више од две године провео лутајући по златиборским падинама у потрази за рушевинама светиње која му се неколико година пре доласка у Увац почела указивати током молитви.

Manastir Dubrava slika 1.jpg

У пролеће 2001. године је пронашао прве трагове светиње и пуне три године је боравио у оближњој пастиркој колиби или пешачио из Увца где је и даље службовао, како би радио на откривању манастира. У помоћ су му притекли мештани и Завод за застити споменика културе из Краљева. Отпочело је откопавање рушевина и том приликом су пронађене два метра високе рушевине манастирксе цркве, а педесетак метара даље и остатке манастирког конака. Пронађени остаци су направљени од сиге, материјала који се користио за изградњу средњовековних манастира, па се због тога са сигурношћу може тврдити да је и ово била средњовековна светиња. Током ископавања рушевина, на месту где се у православним светковинама налазио олтар, на дубини од 80 цм, мештанин Митар Ђуровић, је пронашао скривницу са више од 260 добро очуваних млетачких златника из 17. и 18. века.

Manastir Dubrava slika 2.jpg

Проналазак ових златника сведочи да се манастир налазио у пограничној зони где је била развијена трговина са Млетачком републиком. Претпоставља се да је ово била ризница Манастира Прибојска Бања, који је у том периоду био центар Дабробосанске митрополије, и да је овај манастир био метох тог манастира који је доживео исту трагичну судбину као и Бањски манастир, односно велика разарање у 17. и 18 веку.

Manastir Dubrava slika 3.jpg

Оснива се одбор за Обнову манастира. Мештани поклањају земљу на којој је пронађена светиња, пробијен је и изграђен пут до манастира. Од новца који је добијен за златнике почиње обнова првобитне старе богомоље посвећене Светом великомученику Пантелејмону (мала манастирска црква), а касније и изградња веће цркве посвећене Светом Василију Острошком. Касније су изграђени и манастирски конаци за смештај сестринства (данас је овај манастир женски манастир), гостопримница, економски објекти и друге грађевине неопходне за живот у манастиру.