Стара Пазова
Туризам

Манастир, односно манастириште, Благовештење налази се у Горњачкоj клисури, на левоj страни пута Петровац – Жагубица.

Лако се препознаjе по зазиданоj пећини са више отвора за прозоре и врата. Саграђен jе краjем 14. века и био jе jедан од наjистакнутиjих манастира тога времена у Браничеву. Градња се приписуjе деспоту Стефану Лазаревићу. Кроз историjу се до манастира, све до друге половине 19. века, долазило тешко. Пут кроз клисуру ишао jе уз саму Млаву, а из корита реке дизале су се стрме и камените стране високих брда. Сам обjекат jе подигнут у стени двадесетак метара изнад тока Млаве. Кад би река надошла, свака веза са овим местом била би прекинута.

ICA_0884.JPG

Историjски извори наводе да jе Благовештење био веома „жив“ манастир. У њему су преписиване свете књиге и посећивали га учени монаси из свих краjева. Порушен jе краjем 17. века, под наjездом турске воjске, на начин коjим су страдали многи српски манастири тога времена. Од цркве коjа jе била подигнута у виду готово чистог моравског триконхоса, данас су делимично сачувани само делови зидова. Манастир jе имао основу сажетог крста са три полукружне апсиде, наосом и накнадно дозиданом спољном припратом.

Пиластри су били рађени од тесаних камених блокова, а купола jе имала коцкасто постоље и била урађена у духу моравске школе. Димензиjе манастирске цркве могуће jе и данас измерити jер су остаци темеља и зидова сасвим видљиви. Дужина jе износила 12,5 метара, а ширина 5,5 матара.

ICA_0882.JPG

Манастир Благовештење jе данас препуштен зубу времена. Изразит jе део северног зида, висине око 4 метра. Малтер jе потпуно опао и види се само узидано делимично обрађено камење. Испод рушевина jе просечен и пут регионалног значаjа, тако да jе потребно предузети озбиљне мере да би се манастирски обjекат конзервирао. Изнад манастира издижу се готово окомите литице Вукана, а на супротноj, jужноj страни, jе стрма, шумовита падина Jежевца, саставног дела Бељанице. Цео краj одише посебном амбиjенталном занимљивошћу коjоj су историjа и природа дале посебну аутентичност и учиниле га jедним од наjлепших предела Браничева.