Стара Пазова
Туризам

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА У ОБИЛИЋЕВУ

Храм светог архангела Гаврила у Обилићеву освећен је 1853. године. Пре данашње цркве постојале су у некадашњем Јозепову још две цркве. Прву цркву мештани су градили 1756. Године, а била је од черпића са двоје врата и два прозора, покривена трском и са одвојеним дрвеним звоником. Била је посвећена св. Архангелу Михајлу. Први свештеник о којем Црквена општина има податке је био Димитрије Поповић, Рус. Друга црква је саграђена 1791. године за време свештеника Јована Миоковића , а била је саграђена од балвана и дасака, те са кровом од шиндре. Та, као и прва црква, налазила се у данашњој Толстојевој улици, преко пута „Млина“, а поред некадашње школе. Црква је страдала за време Револуције 1848. године, те је убрзо одлучено да се гради нова црква од чврстог материјала. Добровољна милостиња за изградњу храма је проглашена 1851. године, у време свештеника Саве Павловића, када је почела и изградња, а завршена је 1853. године. У цркву је узидано три стотине хиљада цигала и двадесет пет хиљада црепова.

CRKVA U OBILIĆEVU_4.jpg

Црква није украшена одмах. Новца није било, а прилике су биле такве да се посао око украшавања одуговлачио деценијама. Спомиње се више уметника, те није тачно познато који је део најпре осликан. Стеван Тодоровић и Никола Марковић радили су неколико година након изградње цркве, док је читав посао завршио приморски сликар Анастас Боцарић, с' тим да му у време његовог бављења у Новом Саду пропомаже и његов брат, Спиридон. Подаци о резбару нису сачувани.

Стилови који преовладавају код градње храма су барок и класицизам. Црква је у основи једнобродна грађевина димензија: висина 18м, дужина 32м, ширина 12,5м, висина торња 41м. Спољшњост цркве је веома богато украшена, а цео сплет украса и елемената одаје утисак префињености и монументалности. Западни портал је нарочито раскошан. Стубови и пиластри који „држе“ тимпанон над главним улазом одају утисак грандиозности. Тимпанон је украшен мотивом Свевидећег ока Божијег. На западном зиду налазе се и две нише, а у једној од њих налази се икона светог архангела Гаврила. Бочни зидови су идентично украшени. Стубове овде мењају пиластри којима се још увек тежи задржати утисак величанствености са западног портала. Зидови су расчлањени са по две лучно увучене нише. Црква има 12 лучних витражних прозора који су украшени жутим крстовима. Звоник је такође богато украшен, а на самој капи уочавају се укрштене маслинове гранчице.

Unutrasnjost Obilicevacka crkva_17.JPG

Иконостас је по структури и изради бароконо-класицистички. Простори између икона попуњени су флоралном орнаментиком сачињеном од храстовог лишћа и ружа које излазе из ваза и обавијају их. Резбарије око икона и медаљона су барокно украшене вегетабилним орнаментима: класовима жита, венцима ружа, виновом лозом и грожђем, храстовим лишћем са жиром и маслиновим гранама.

На иконостасу се налазе 33 иконе:

на соклу су сцене: Христос хода по води, Христов разговор са Самарјанком, Бекство у Египат, Погубљење светог Јована Крститеља.

престоне иконе су: свети Никола, Богородица са Христом, Исус Христос, свети Јован Крститељ.

на северним дверима изображен је свети архиђакон Стефан, на царским дверима Благовести, а на јужним свети архангел Михаило.

изнад јужних врата је насликано Гостољубље Авраамово, изнад царских двери Тајна вечера, а изнад северних Товија са анђелом.

у првој зони изнад престоних икона представљени су велики празници: Ваведење, Божић, Богојављење, Преображење, Васкрсење и Вазнесење, док се у самој средини налази као централна икона Крунисање Богородице.

у зони изнад налази се празник Духови, четири Јеванђелиста и четири Херувима.

у најгорњој зони представљен је тематски склоп Распећа: Крст, Богородица и Јован Богослов, са два херувима.

Неке иконе су рађене техником уља на дасци, док су остале рађене техником уља на платну.

Unutrasnjost Obilicevacka crkva_07.JPG

Богородичин трон у којем се налази и икона Сусрета Марије и Јелисавете, као и ктиторски натпис, рађен је 1901.године. На архијерејском трону налази се икона светог Саве. У певницама су иконе светог Димитрија, односно свете мајке Ангелине. У проскомидији налазе се иконе Господа Христа и Богородице, те у горњем делу икона Крунисања Богородице.

На своду и у олтару постоје зидне слике које је сликао Стеван Јеновац 1928.године и то: света Тројица са Јеванђелистима, Божић, Богојављење, Распеће, Скидање с Крста, Васкрсење и Вазнесење. На западном зиду на пиластрима налазе се свети архангел Михаило, свети Георгије, те свети Сава. У олтарској апсиди на горњем месту налази се Христос Сведржитељ, те фреске светог Јована Златоустог и светог Василија Великог. На своду олтара налази се представа Свевидећег Ока Божијег.

У цркви од реликвија постоје многе вредне књиге, иконе и сликана, те везена платна.

У олтару се налази представа Распећа, која је по предању једина остала сачувана из првобитног храма. У цркви се чува још једна занимљива икона са представом Гроба Господњег у Јерусалиму, те сцена и живота светих, као и Господа Христа.

У храму се налазе и два велика литијска барјака, рађена пре Другог светског рата, шест малих барјака на којима се налазе осликане иконе слава ктитора, те испред иконостаса, на солеји, масивни везени балдахин „Небо“, на којем је представа Светог Духа, у виду голуба.

Од књига, највредније је Јеванђеље, штампано у Лвову 1690.године.

У торњу се налази оригинални сатни механизам израђен у Будимпешти 1855. године, као и три звона изузетно пријатног и веселог тоналитета (dur). Велико звоно ливено је у Темишвару 1853. године и поред многобројних украса носи натпис: «Звоно места Јозефова у Диштрикту великокикиндском». Мало, као и средње звоно, је претопљено за време Првог светског рата, те је Црквена општина са председником Емилом Влаховим дала да се излију нова звона 1935. године. Занимљиво је да је у Обилићеву до пре две године још био жив обичај звоњења дежурног звона свакодневно (у 7 и 16 сати), а за то је служило средње звоно (тзв. дежурно звоно).

Црква је генерално реновирана више пута, а највећа обнова десила се крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века.

Овај велелепни храм поносно стоји и чува успомену на некадашње славно село Обилићево и његове мештане.

Foto galerija