Стара Пазова
Туризам

 crkva-golubinci.jpg

Храм Ваведења Пресвете Богородице, Голубинци

У другоj половини XVI века Голубинци се помињу као насеље под земљом од коjег се виде само димњаци. Визитациона комисиjа Карловачке митрополиjе у свом извештаjу од 1733. године помиње малу цркву од плетера са кровним покривачем од трске и трпезом од камена. До данас jе сачуван црквени “антимонос” са белешком да га jе 22. августа 1731. године посветио београдски архиепископ Викентиjе и послао на поклон новосаграђеноj цркви. Иконостас се састоjао од 1 велике и 10 малих икона. Малу цркву од плетера заменила jе дрвена црква 1751. године, коjу jе 23. априла 1752. године осветио епископ Партениjе. Дрвена црква у Голубинцима постоjала jе све до почетка девете децениjе XVIII века. Црква jе вероватно обнављана током седме децениjе истог века, jер аустриjске власти у времену од 1760. до 1770. године нису дозвољавале Србима градњу цркава, а често су обустављале и завршретак већ започетих грађевина.

 Pravoslavna-crkva-Vavedenja-Presvete-Bogorodice-Golubinci.jpg

Храм Ваведења Пресвете Богородице, Голубинци, прва половина XX века

Данашња црква Ваведења Пресвете Богородице у улици Шимановачка бр. 1 у Голубинцима саграђена jе између 1784. и 1788. године од тврдог материjала у барокном стилу. Записано jе да заслуге за изградњу ове цркве, поред мештана, имаjу архиепископ карловачки Моjсеj Путник, гроф Николаj Орловић и свештеник Михал Миличевић. Црква jе jеднобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источноj страни и призиданим звоником уз задњу фасаду. Покривена jе двосливним кровом од бибер црепа. Главни улаз jе испод звоника. Улази се у припрату, са леве стране у углу налазе се спиралне степнице од кованог гвожђа, коjе воде на горњи део – хор и звонару. Оваква врста степеница потиче из XИX века. Хорски део има jедноставну изведену месингану ограду. Са западне стране су врата коjа воде у звоник и таван торња. Из припрате се силази уз jедан степеник у централни део цркве – наос, у том делу цркве налази се са jужне стране врата улаз у цркву.

 IMG_6800.jpg

Храм Ваведења Пресвете Богородице, Голубинци

Северни улаз, у цркву jе зазидан. Простор у дебљини зида користи се као ниша за паљење свећа. Испред олтара под цркве уздиже се за jедан степеник. Са десне стране налази се архиjереjски престо, а са севера и jужно су певничке апсиде. Фасаде су скромно декорисане. Хоризонтално су расчлањене ниским соклом, фризом без декорациjа и профилисаним поткровним венцем. Вертикално су фасаде декорисане пиластрима коjи се завршаваjу профилисаним капителима испод фриза. Између пиластера постављени су лучно завршени прозори са профилисаним оквирима. Изнад бочних прозора су пластичне архиволте коjе се трапезасто ломе, а изнад средњег прозора jе троугласто завршена архиволта. Испод прозора су профилисани банци на коjе се настављаjу ламбрекени (мотив висеће тканине са кићанкама). На северноj и jужноj фасади испод средњег прозора су лучно завршени портали са профилисаним оквирима и дрвеним двокрилним вратима. Изнад портала jе пластична трапезасто ломљена архиволта.

Двоспратни звоник призидан jе уз западну фасаду. У приземном делу звоника са сваке стране налазе се лучно завршени отвори. На ивицама звоника су пиластри коjи се завршаваjу профилисаним капителима. Изнад отвора са сваке стране jе по jедан лучно завршени прозор са профилисаним оквирима. Испод прозора су профилисани банци. Приземни део звоника завршава се профилисаним венцима. У првом спрату звоника са три стране налази се по jедан окулус. Пиластре на ивицама звоника пресецаjу профилисани венци коjи деле први спрат од другог. У другом спрату звоника са сваке стране jе по jедан лучно завршен прозор. Изнад прозора су троугласте архиволте. Други спрат звоника завршава се профилисаним венцима коjи прате округлине цифраника. Изнад зиданог дела звоника налази се барокна метална капа коjа се састоjи од проширеног постамента из коjег излази лантерна са отвореним купастим завршетком, jабуком и крстом.

 IMG_5706.jpg

Општи изглед иконостаса

Конфронтациjом пописа у књизи инвентара из 1791. године и старих делова иконостаса коjи су укомпоновани у нову дрвену конструкциjу заjедно са новим, видимо да су углавном сачуване све иконе из друге половине XВИИИ века. Старе делове иконостаса сликао jе воjвођански сликар Димитриjе Бачевић (1746-1749), житељ карловачки, краjем седме или на самом почетку осме децениjе XВИИИ века. Композициjе на иконостасу голубиначке цркве су поjедностављене и сведене на наjнеопходниjе личности, а што jе свакако било условљено малим форматом икона коjе су морале бити прилагођене димензиjама иконостаса. Наjбоље су сачуване и без новиjих премаза, четири престоне иконе, Св. Николе, Богородице са Христом дететом, Христос и Св. Jован. Иконостас голубиначке цркве jе у духу рускоукраjинског црквеног барока.

Квалитет икона из голубиначке цркве, са коjима Бачевић достиже наjвећи домет, сврстава ове делове иконостаса у наjбоља уметничка остварења са краjа седме децениjе XВИИИ века. Данас недостаjу мале двери са представом Св. Геогриjа и Св. Димитриjа, икона Христа коjа jе припадала низу стоjећих фигура апостола и два медаљона са стоjећим фигурама пророка. Сем престоних икона, Св. Николе, Богородице са Христом, Христа и Св. Jована, коjе су постављене на своjа уобичаjена места у првоj зони иконостаса, остали делови померени су у горње зоне изнад сцена великих празника. Између великих празника убачена jе из друге половине XВИИИ века, икона са представом Св.Троjице. Померањем старих делова уобичаjени распоред икона на олтарскоj прегради унеколико jе измењен. Изнад поjаса са празничним иконама постављени су у два реда медаљони са стоjећим фигурама апостола и пророка из друге половине XВИИИ века.

Медаљони из групе са Распећа, са Богородицом и Св. Jованом Богословом, постављени су на лево и десно на краjевима иконостаса уз медаљоне са стоjећим фигурама пророка. У средини између медаљона са апостолима и пророцима два реда заузима храмовна икона Ваведења Богородице. Изнад ове иконе jе овални медаљон са лежећом фигуром Христа на одру, а лево и десно су округли медаљони са анђеоским главицама. Средину лунете заузима крст са сликаним Распећем, фланкиран крилима царских двери из XВИИИ века, од коjих су лево и десно постављени медаљони са сценама Христовог страдања. У овом делу иконостаса неколико малих округлих медаљона са представом анђела коjи држе путир и фрагменти резбариjе са старог иконостаса попуњаваjу празнине међу орнаменталном декорациjом.

Орнаментална декорациjа старих двери, оквири медаљона са стоjећим фигурама апостола и пророка, округли медаљони са сценама Христових страдања и оквири Распећа имаjу барокнорокаjну резбариjу карактеристичну за краj седме децениjе XВИИИ века. Резбариjа jе грундирана и послаћена. Изведена jе техником пробоjа. Декоративни систем састоjи се од Ц волута, jедноставних или комбинованих са мотивом рокаjа, годронираних и перфорираних листова. Резбариjа jе рад непознатог уметника друге половине XВИИИ века.

Општина у Голубинцима после изградње нове цркве вероватно ниjе имала довољно средстава да одмах декорише и њену унутрашњост стога jе уз трпезу пренет и иконостас из претходне цркве. Стари иконостас ниjе одговарао новим и већим димензиjама нове цркве и вероватно jе био комбинован са неким jош стариjим иконама. Између 1815. и 1820. године иконостас голубиначке цркве добио jе данашњи изглед. Тада jе начињена нова дрвена конструкциjа и резбариjа прве две зоне иконостаса. Класицистичку орнаменталну декорациjу у овим зонама резао jе Марко Вуjатовић (познати карловачки уметник) 1815.године, а Стефан Суботић jе од 1817 – 1820.године (рођен 1766. године у Мартинцима а уметничку академиjу завршио jе у Бечу као стипендиста митрополита Стефана Стратимировића) обновио старе делове иконостаса, допунио новим иконама, насликао певнице и епископски престо. Вуjатовићевом раду припадаjу ступци и стубови коjи фланкираjу престоне иконе и двери, оквири око икона у соклу, двери, оквири икона изнад двери, фронтони изнад престоних икона и изнад икона са сценама великих празника, као и пиластри коjи раздваjаjу иконе.

Декоративни репертоар Марка Вуjатовића састоjи се од разлисталих гранчица, расцветалих акантових листова, затим низова алкица и дентикула. Суботићеви радови на иконостасу су следећи: Парабола о сеjачу, Жртва Аврамова, Христос и Самарjанка, и Усековање главе Св. Jована (иконе у соклу), Благовести (царске двери), Св. Архиђакон Стефан (северне двери) и Св. Арханђел Михаjло (jужне), Таjна вечера и стоjеће фигуре Св. Димитриjа и Св. Георгиjа (изнад двери); сцене великих празника: Рођење Богородице, Васкрсење, Преображење, Рођење Христово, Крштење и Смрт Богородице, као и храмовна икона Ваведења Богородице. У певницама jе такође рад Стефана Суботића. У левоj певници су: Св. Симеон, Цар Давид са харфом и Св. Ангелина. Северно уз иконостас су стоjеће фигуре кнеза Лазара и Св. Параскеве. У десноj певници су: Стефан Штиљановић, Добри пастир и цар Урош. Jужно уз иконостас су Цар Константин и царица Jелена. На владичанском престолу jе Св. Jован Златоуст. Радови Стефана Суботића у голубиначкоj цркви су стилски и колоритно неуjедначени и на поjединим иконама се осећа везаност за барокно сликарство.

 IMG_6852.jpg

Полиjелеj

Сликарски радови у другоj половини XIX века су обнављани. Године 1855. Суботићеве слике премазао jе Петар Чортановић а сликао jе и остале делове у унутрашњости цркве. Његови радови су вероватно стоjеће фигуре Св. Василиjа Великог и Св. Jована Златоустог (у олтару) и Распеће ( у ниши проскомидиjе), стоjеће фигуре Св. Саве српског и кнеза Лазара ( на другом своду) и цара Уроша и Стефан Дечанског ( на трећем своду).

Иконостас су обнављали краjем XИX века Ђорђе Ракић из Нештина и Душан Алексић из Арада. Сат на црквеном торњу уграђен jе 1858.године. Године 1876. Фр. Дерниковић дрворезац и златар из Штаjерске обновио jе позлату на престоним иконама.Међу иконама треба издвоjити: Распеће Христово, Образ Богоматере и Образ Jована Богослова.

У инвентариjу из 1802. године jе забележено да су Голубинци имали четири звона. Прва звона су уговорена су 1803. године са звоноливцем Jованом Фогарашиjем из Карловаца међутим Голубинчани нису били задовољни звуком великог звона. Звоноливац jе тврдио да jе звоно доброг квалитета али да не даjе добар звук само зато што ниjе у складу са осталим звонима, знатно мањим од њега и да фали средње звоном са коjим би се постигла хармониjа. Договор ипак ниjе постигнут, а незадовољни харомониjом постоjећих звона, Голубинчани решаваjу 1868. године да велико звоно прелиjу и додаjу jош четири центе. Звоно jе ливено у Вршцу. Пред Први светски рат распоред звона jе следећи: велико десет центи, средње три центи, мало од две и мало од центе. Звона су за време Првог светског рата почетком 1916. године скинута са цркве и употребљена у воjне сврхе.

Данас се на црквеном торњу налазе три звона ливена у Строjноj товарни ин ливарни, Љубљана. На малом звону изливен jе лик краља Александра, година ливења 1923. и броj 808. На средњем звону изливен jе лик Св. Николе, година ливења 1923. и броj 807. На великом звону изливен jе мотив Ваведења Пресвете Богородице, година ливења 1924. и броj 1095. Димензиjе малог звона су: ширина 85 цм и висина 66 цм. Средње звоно широко jе 111 cm а високо 90 cm. Велико звоно jе широко 134 cm а високо 99 cm. Нове звона освећена су 1924. године.

 IMG_4606.jpg

Мозаик храмовне иконе на улазу

Изнад западног улаза у цркву у ниши налази се мозаик храмовне иконе са представом Ваведења, постављен 2005. године, а дело jе сликара Зорана Милошевића.

Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 187 од 18.10.1968. године црква Ваведења Пресвете Богородице у Голубинцима проглашена jе за споменик културе. Одлуком Извршног већа Скупштине Аутономне Покраjине Воjводине XИИ Броj: 633-7/91 од 12. децембра 1991. године црква jе утврђена за непокретно културно добро од великог значаjа ( Службени лист АПВ “ 28/91).
Литература:
Мирjана Лесек, Уметничка баштина у Срему ИИ, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2004.
Ратко Рацковић, Помени и траjања, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Сремска Митровица, 2006.
Ђорђе Момчиловић, Златне нити заjедништва (Хроника Голубинаца), Нови Сад, 1983.
Документациjа Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица