Стара Пазова
Туризам

 IMG_6703-1024x918.jpg

Храм Благовештења Пресвете Богородице, Крњешевци

Крњешевци се помињу као насељени 1713. године. Визитациона комисиjа Карловачке митрополиjе у свом извештаjу од 1750 -1751. године забележила jе да Крњешевци имаjу 30 домова и да jе црква грађена од дрвета. За исту цркву визитатори су 1766. године дали и датум градње 1748. годину. Из старе цркве сачувана jе икона са представом Недреманог ока (данас у Галериjи Матице српске у Новом Саду), рад непознатог зографа из 1730. године. С обзиром на то да jе црква саграђена тек 1748. године, предпоставља се да jе између 1713. године када се Крњешевци помињу као насељени, постоjала jе и привремена богомоља, а да jе икона Недреманог ока купљена од неке стариjе цркве из наjближе околине.

 Ikona-Nedremanog-oka-GMS.jpg

Икона Недремано око, Крњешевци, око 1730. год., непознати иконописац, ГМС/У 4009

Храм Благовештења Пресвете Богородице у Крњешевцима у улици Воjачка бр. 2 саграђен jе од тврдог материjала jе у класицистичком стилу почетком треће децениjе XИX века. Општина у Крњешевцима jе 29. марта 1820. године закључила уговор са воjно зидарским маjстором из Петроварадина Карлом Каскиjем за грађење цркве. Маjстор jе добио да са своjим помоћником и „ханглагером“ изведе зидарски, као и тесарски посао. За покривање крова требало jе да припреми 13.838 комада црепа и 40 комада слемењака, потребне летве, шиндру и ексере. Каски jе био дужан да се стара и о другим маjсторима, коjи су учествовали у изградњи цркве – столару, бравару, стаклару, ковачу, лимару и фарбару. Морао jе да сагради цркву у временском року од две године, а за своj посао дао jе гаранциjу од три године. Уколико би се десила нека грешка приликом зидања био jе обавезан да jе о свом трошку поправи. Општина се обавезала да прибави грађевински материjал – цигле, креч, песак. За оваj посао договорено jе да се маjстору плати 7.600 гулдена, у бечкоj валути и то у шест рата, а у пропорциjи са његовим радом.

 

IMG_6710-1024x861.jpg

Црква jе jеднобродна грађена са полукружном олтарском апсидом на истоj страни и звоником изнад западног дела. Покривена jе двосливним кровом од бибер црепа. Фасаде су хоризонтално расчлањене соклом, фризом без декорациjе и профилисаним поткровним венцем. Вертикално су фасаде декорисане пиластрима завршеним профилисаним капителима испод фриза. Између пиластера налазе се дубоке лучно завршене и степенасто увучене нише. На северноj страни у свакоj ниши налази се по jедан лучно завршен прозор са профилисаним оквирима и банком. На jужноj страни у средини ниша jе сегментно завршен улаз са двокрилним дрвеним вратима. Изнад jе плитка ниша за храмовну икону. Олтарска апсида има три лучно завршена прозора међусубно одвоjена лизенама.

Западна фасада има класицистичку декорациjу. Вертикално jе декорисана са четири пиластера коjи фланкираjу лучне отворе трема. Бочне стране (северна и jужна) имаjу по jедан лучно завршени прозор. Средњи отвор на западноj фасади фланкиран jе пиластрима коjи се завршаваjу профилисаним капителима. На пиластер се наслања тимпанон троугластог облика. У горњем делу испод тимпанона jе лучно завршен прозор. На ивицама западне фасаде налази се по jедан пиластер са профилисаним капителом. У спратном делу грађевине изнад бочних отвора jе по jедна лучно завршена ниша.

Изнад западног дела грађевине издиже се звоник коjи има на ивицама пиластер завршене профилисаним капителима. На западноj страни изнад тимпанона jе сегментно завршен прозор. Лево и десно од прозора тавански отвори су маскирани забатима. У горњем делу звоника на свакоj страни jе по jедан лучно завршен прозор, са профилисаним оквирима и профилисаним банцима. Звоник се завршава профилисаним венцима коjи прате округлине цифраника. Изнад зиданог дела звоника jе пирамидална метална капа са jабуком и крстом. Између прозора и профилисаних венаца jе забележена 1820. година.

Десетак година после изградње цркве настао jе иконостас. Резбариjу иконостаса радио jе Максим Лазаревић, а потом сликарске радове изводио jе Петар Чортановић.

Општина у Крњешевцима jе 1837.године погодила израду резбариjе иконостаса са Максимом Лазаревић коjи jе требало да начини иконостас по предложеном плану, висине 3 клафтера и 5 шуха, а ширине 4 клафтера, као узор уметнику jе предложен ицоностас цркве у Прхову. Наглашено jе да резбариjа буде од липовог дрвета, а столарски и тесарски делови конструкциjе од чамовине.

Иконстас jе конципиран у класицистичком стилу. Таласасти венци украшени дентикулама наглашаваjу поделу на три хоризонталне зоне. Вертикале у првоj зони иконостаса истакнуте су канелованим стубовима обавиjеним венцима ружа, коjи се завршаваjу композитним капителима, односно орнаментисаним пиластрима у другоj.

Класицистичка резбариjа иконостаса изведена jе техником пробоjа, пуне пластике и аплициране орнаментике. Декоративни репертоар састоjи се од флоралних мотива, различитих гранчица коjе виjугаjу или се савиjаjу у волуте, стилизовани ловорови листови. Геометриjски елементи наjчешће се jављаjу уз оквире слика и то куглице, затим као декорациjа пиластера, низови алкица или цик-цак трака у алтернациjи са стилизованим листићима. Резбариjа иконостаса jе грундирана и позлаћена. Богата чипкаста орнаментика равномерно прекрива све слободне површине између икона.

На царским дверима сцену Благовести уоквирава богата орнаментална декорациjа са горње и доње стране. Лучни завршетак двери формираjу лиснате гранчице, коjе се спуштаjу на ивице медаљона. Средину фронтона испуњаваjу вазе обрнуто постављене из коjих излазе са оба краjа букетићи ружа. Око ваза преплићу се лиснате гранчице. Уз медаљоне са стране спуштаjу се лиснате гранчице. У фронтовима изнад престоних икона и сцена великих празника варираjу композициjе са вазама окренутим на доле или на горе, окружене волутама формираним од лиснатих гранчица.

У средини између празника jе велика композициjа Св. Троjице коjУ фланкираjу канеловани стубови обавиjени венцима ружа. Од средине фронтона изнад Св. Троjице разилазе се разлистале гранчице коjе се виjугањем спуштаjу низ бочне стране иконе. Лучно завршене иконе са сценама великих празника међусобно су одвоjене пиластрима декорисаним цик-цак тракама у алтернациjи са стилизованим листићима.

У средини треће зоне заузима Распеће, испод коjег jе на постаменту овални медаљон са представом Скидања с крста. Лево и десно од Распећа на краћим пиластрима постављени су овални медаљони са стоjећим фигурама пророка и медаљони са сценама Христових страдања. Сплетови разлисталих храстових гранчица и цветних мотива међусобно повезуjу медаљоне. Лака и прозрачна орнаментална декорациjа даjе иконостасу изглед наjфиниjег чипкастог застора.

Неколико година после заврштека резбариjе новосадски уметник Петар Чортановић (завршио jе Уметничку академиjу у Бечу 1835-1837.године) извео jе сликарске радове на иконостасу и унутрашњости цркве у Крњешевцима. Општина у Крњешевицма jе 9. jуна 1846.године закључила уговор са Петром Чортановићем за сликарске радове. Према уговору Чортановић jе добио да изради иконостас по плану иконостаса цркве у Добановцима и да га позлати са “ катаринен голд”. Затим да према жељи општине ослика и марморира целу цркву, сводове и зидове, као и столове. У Чортановићеву обавезу ушло jе сликање епископског престола И две певничке скамиjе по узору на исте предмете у добановачкоj цркви. Jош jе добио да обоjи три црквена ормана, двоjа црквена врата и старе црквене прозоре. Од осталих предмета помиње се боjење два велика свећњака иjедног малог, две рипиде и крста. Храмовну икону Благовести Богородице морао jе да изради и позлати као у цркви у Добановцима. Наглашено jе да наслика 29 светитељских слика у унутрашњости цркве, а на спољашњоj страни 3 одговараjуће слике, све по плану добановачке цркве. На краjу jе jош ушло сликање 26 празничних икона и сликање Богородичиног трона. За наведене послове одређено jе да се маjстору исплати 4000 гулдена у бечкоj валути и то у четири рате, а у пропорциjи са завршеним деловима посла. Чортановић jе радове наjвероватниjе завршио до 1848. године.

Иконографски репертоар распоређен jе у три хоризонталне зоне. У првоj зони су престоне иконе: Св. Николе, Богородица са Христом, Христос и Св. Jован. У соклу испод престоних икона су: Повратак Агриковог сина, Сусрет Богородице и Jелисавете, Христос и Самарjанка и Усековање главе Св. Jована. На дверима су: Св. Арханђел Михаjло (северне), Благовести (царске) и Арханђел са Тобиjем (jужне). Изнад двери су : Св. Георгиjе, Таjна вечера и Св. Димитриjе. Средину друге зоне заузима Св. Троjица, а лево и десно су сцене великих празника, Рођење Христово, Сретење, Крштење , Васкрсење, Вазнесење и Преображење. У трећоj зони су у првом реду стоjеће фигуре пророка, а у другом сцене Христових страдања. У средини jе група са Распећем, крст са сликаним Распећем и медаљонима Богородице и Св. Jована Богослова. Крст jе постављен изнад медаљона са представом Скидања са крста.

Сликарство на иконостасу цркве у Крњешевцима изведено jе у класицистичком стилу. Фигуре су издужене и без пластицитета са анатомским грешкама, статичне мирних покрета и гестова. Одећа jе доста монотоно драпирана. Ођеци ретардираног барока присутних су у сценама великих празника, као барокно узнемирени огртачи Христа у Васкрсењу и Вазнесењу. Хроматска скала jе тамна, састоjи се од загаситоцрвених, сивоплавних и мркосмеђих боjа. Сем иконостаса Чортановић jе сликао на архиjереjском трону Св. Jована Златоустог, а на Богородичином трону Богородицу са Христом и Источник исцељења. На северноj насликао jе Давида са Харфом, а на jужноj Св. Jована Дамаскина. Зидне слике, такође, припадаjу раду Петра Чортановића. У олтару у ниши горњега места jе Христос на престолу, а у ниши проскомидиjе Распећа. У средњоj шкољки jе Св. Дух у виду голуба. У наосу на првом своду над солеjом jе Саваот и четири jеванђелиста. Лево и десно од врата на западном зиду су стоjеће фигуре српских светитеља, а на jужном зиду у ниши изнад врата jе Св. Сава.

Решењем Завода за заштиту споменике културе Сремска Митровица бр. 106/83 од 10.01.1984.године, Српска православна црква Благовештења Богородице у Крњешевцимастављена jе под заштиту државе. Одлуком Извршног већа Скупштине Аутономне Покраjине Воjводине XИИ броj:633-7/91 од 12. децембра 1991.године црква jе утврђена за непокретно културно добро од великог значаjа (“Службени лист АПВ” 28/91).

Литература:
Мирjана Лесек, Уметничка баштина у Срему ИВ, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, 2006.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.