Смедерево
Историја укратко

Богато културно наслеђе Смедерева сведочи о континуитету града од праисторије, преко антике и средњег века, па све до данашњих дана. Смедерево се налазило дуж римске границе и Цариградског друма.Овде је у римском насељу Монс Ауреус (Златно брдо) у 3. веку цар Проб посадио прве чокоте винове лозе, а данас бројни антички локалитети у граду и око њега указују на развој некадашњих цивилизација у овим крајевима.

despot_jerina.png

 

Као најстарије насеље у српском Подунављу Смедерево се први пут помиње 1019. године у повељи византијског цара Василија II, док се у српским изворима име града јавља 1381. године у хрисовуљи кнеза Лазара којом је ово насеље кнез поклонио манастир Раваница.

Око топонима Сме­дерево су се кроз историју испредале различите приче и теорије. Према једном схватању назив је настао од речи­ смет­ и дрво због густих храстових шума на овом подручју, према другој теорији порекло треба тражити у средњовековном мушком имену Смендер, док су неки истакнути научници тврдили да је Смедерево само искварен назив од Еис­Монте­ Аурео­(римско насеље Монс Ауреус). Још увек се трага за кореном назива града који је некада био бедем на ветрометини Истока и Запада, оличење славе, али и пропасти српске државе.

После Косовског боја 1389. године у српским земљама настају тешке историјске околности. У 15. веку Смедерево је представљало територију на којој су се збили многи догађаји од судбоносног значаја за српску државу – било је то подручје „на међи“, између хришћанског и исламског утицаја које је напослетку, након упорног одолевања, покорила незаустављива турска сила.

Према подацима са почетка 15. века Смедерево је било развијени трговачки центар у којем су домаће становништво и Дубровчани стицали благо тргујући сребром, златом, свилом, бисерима и сољу. Док су људи у Смедереву живели у благостању, у јужним српским земљама тада већ бесне сукоби и ратови.

Током читавог 19. и 20. века Смедерево је имало своје место у реду најразвијенијих градова Србије.

Смедеревски град је трпео разарања у бројним ратовима која су вођења за њега и око њега. Највеће страхоте преживео је 1915. године, у Првом светском рату аустријским бомбардовањем и 1941. године, у Другом светском рату експлозијом немачке муниције у Тврђави.

Данас је Смедерево град који има огромне привредне, културне и туристичке потенцијале. Доласком многих страних инвеститора, који су у Смедереву нашли подстицај за развој разноврсних делатности, град је оживео и поново добио сјај некадашње престонице. Многобројна културна дешавања, манифестације, фестивали и концерти, учинили су да Смедерево уз развијену привреду постане препознатљив симбол и на културној мапи Србије и Европе.