Смедерево
Општи подаци

ОПШТИ ПОДАЦИ О ГРАДУ

Град Смедерево одликује се изузетно повољним географским положајем. Оивичено са севера Дунавом, другом по величини европском реком, а са истока Великом Моравом, Смедерево се налази на јужном ободу Панонског басена и североисточним обронцима Шумадије. Простире се непосредно испред ушћа Велике Мораве у Дунав, при чему, у хидрографском погледу, највећим делом припада сливу Велике Мораве.

Screen Shot 2019-01-31 at 8.42.32 PM.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Природа је била дарежљива према овом крају богатом водом, плодном земљом и шумом, па је Смедерево одувек привлачило многе својим питомим и благородним пределима. Благо заталасано низијско подручје, токови великих река и умерено континентална клима у прошлости су подједнако као и данас стварали повољне услове за живот у Смедереву утичући на стратешки значај града, миграције становништва и многе историјске прилике.

Налазећи се између два европска коридора, копненог и воденог, Смедерево има одличан саобраћајни и туристичко-географски положај. Од престонице Београда град је удаљен свега 46 км, а разграната саобраћајна мрежа омогућава добру повезаност са другим градовима друмским, железничким и воденим путевима. Смедерево се налази на међународном путном правцу Е-75, коридора 10 који повезује Будимпешту, Београд, Ниш, Солун и Атину.

Укупна површина града Смедерева износи 481,7 км2 . Подручје града обухвата 27 сеоских и 11 месних градских заједница у којима живи око 110 000 становника. Град Смедерево је административни центар Подунавског округа.

 

Screen Shot 2019-01-31 at 8.43.46 PM.png

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ђурађ Бранковић, последњи српски средњовековни владар, наследио је деспотовину без престоног града Београда. У намери да се одупре Турцима који су надирали ка западу и Угрима који су били угрожени турским нападима, деспот Ђурађ није случајно за локацију свог града одабрао север земље и саму границу, на ушћу реке Језаве у Дунав.  У периоду 1428 – 1430. године саграђен је Мали град Сме- деревске тврђаве, где је био деспотов двор, а целокупно здање, сазидано по угледу на тврђаву у Цариграду, завршено је у наредних десетак година. О грандиозности средњовековног Смедерева говори и податак да су на деспотовом двору написане 24 књиге, да је сам Ђурађ Бранковић, један од најобразованијих владара свог доба, имао богату библиотеку, да је Кир Стефан Србин на деспотовом двору компоновао духовну музику...

Све до 1459. године град је био седиште деспотовине, а након тога пада под власт Турака и постаје седиште Смедеревског санџака, у чијем саставу остаје до 1521. године, до пада Београда. Током 16. и 17. века Смедерево задржава шири регионални значај и функционише као оријентална варош.

Ђурђев град први је међу српским територијама ослобођен од турских кулука. Године 1805, када је током Првог српског устанка турски заповедник предао кључеве града вожду Карађорђу, Смедерево је по други пут постало српска престоница – након 346 година турске владавине.

Након ослобођења Смедерево је постало центар устаничке обновљене Србије – у њему заседа Правитељствујушчи совјет, један од тада центрaлних органа власти, све до ослобођења Београда 1807. године.

У Смедереву је 1806. године почела са радом и прва основна школа.