Смедерево, вазда отворено
Нижу се једна за другом године, смењују се догађаји и генерације, пролазе векови… Само овај град остаје као достојанствени бедем да пркоси пролазности. Смедерево, место у којем се историја и мистерија преплићу у чудесном споју, исписује још од античког доба у књизи времена нове странице чувајући од заборава велике битке вођене на његовим кулама, занимљиве легенде, многе туге и радости…
Фото: Јована Николић
Град на Дунаву, где виногради рађају најукусније плодове, где се прави најквалитетније вино и где раскош средњовековне престонице и сјај кнежева и краљева стварају непролазну лепоту, симбол је некадашње моћи и пропасти српске државе која се увек изнова обнављала око смедеревских зидина.
Само се у Смедереву може доживети богатство деспотовог средњовековног српског двора, једино се у Смедереву може на прави начин уживати у некадашњој моћи српских кнежева и краљева… Природа, историја и традиција дале су овом граду благодети чинећи га бисером који одушевљава својом чистотом.
Овде, на некадашњој међи Истока и Запада, живи град који повезује митове и истину у једно биће. Негде у маглинама, где се прошли дани претапају у садашње, а садашњи тренуци у неизвесне будуће, крије се магија Смедерева, града који је вазда отворен да срдачно прими у себе све људе дарујући им неописиве чари…
Општи подаци о граду
Град Смедерево одликује се изузетно повољним географским положајем. Оивичено са севера Дунавом, другом по величини европском реком, а са истока Великом Моравом, Смедерево се налази на јужном ободу Панонског басена и североисточним обронцима Шумадије. Простире се непосредно испред ушћа Велике Мораве у Дунав, при чему, у хидрографском погледу, највећим делом припада сливу Велике Мораве.
Природа је била дарежљива према овом крају богатом водом, плодном земљом и шумом, па је Смедерево одувек привлачило многе својим питомим и благородним пределима. Благо заталасано низијско подручје, токови великих река и умерено континентална клима у прошлости су подједнако као и данас стварали повољне услове за живот у Смедереву утичући на стратешки значај града, миграције становништва и многе историјске прилике.
Налазећи се између два европска коридора, копненог и воденог, Смедерево има одличан саобраћајни и туристичко-географски положај. Од престонице Београда град је удаљен свега 46 км, а разграната саобраћајна мрежа омогућава добру повезаност са другим градовима друмским, железничким и воденим путевима. Смедерево се налази на међународном путном правцу Е-75, коридора 10 који повезује Будимпешту, Београд, Ниш, Солун и Атину.
Укупна површина града Смедерева износи 481,7 kм2 . Подручје града обухвата 27 сеоских и 11 месних градских заједница у којима живи око 110 000 становника. Град Смедерево је административни центар Подунавског округа.
Историја
Богато културно наслеђе Смедерева сведочи о континуитету града од праисторије, преко антике и средњег века, па све до данашњих дана. Смедерево се налазило дуж римске границе и Цариградског друма, овде је у римском насељу Монс Ауреус (Златно брдо) у 3. веку цар Проб посадио прве чокоте винове лозе, а данас бројни антички локалитети у граду и око њега указују на развој некадашњих цивилизација у овим крајевима.
Као најстарије насеље у српском Подунављу Смедерево се први пут помиње 1019. године у повељи византијског цара Василија II, док се у српским изворима име града јавља 1381. године у хрисовуљи кнеза Лазара којом је ово насеље кнез поклонио манастиру Раваница.
- Око топонима Смедерево су се кроз историју испредале различите приче и теорије. Према једном схватању назив је настао од речи смет и дрво због густих храстових шума на овом подручју, према другој теорији порекло треба тражити у средњовековном мушком имену Смендер, док су неки истакнути научници тврдили да је Смедерево само искварен назив од Еis Monte Aureo (римско насеље Монс Ауреус). Још увек се трага за кореном назива града који је некада био бедем на ветрометини Истока и Запада, оличење славе, али и пропасти српске државе.
После Косовског боја 1389. године у српским земљама настају тешке историјске околности. У 15. веку Смедерево је представљало територију на којој су се збили многи догађаји од судбоносног значаја за српску државу – било је то подручје „на међи“, између хришћанског и исламског утицаја које је напослетку, након упорног одолевања, покорила незаустављива турска сила.
- Према подацима са почетка 15. века Смедерево је било развијени трговачки центар у којем су домаће становништво и Дубровчани стицали благо тргујући сребром, златом, свилом, бисерима и сољу. Док су људи у Смедереву живели у благостању, у јужним српским земљама тада већ бесне сукоби и ратови.
Ђурађ Бранковић, последњи српски средњовековни владар, наследио је деспотовину без престоног града Београда. У намери да се одупре Турцима који су надирали ка западу и Угрима који су били угрожени турским нападима, деспот Ђурађ није случајно за локацију свог града одабрао север земље и саму границу, на ушћу реке Језаве у Дунав. У периоду 1428 – 1430. године саграђен је Мали град Смедеревске тврђаве, где је био деспотов двор, а целокупно здање, сазидано по угледу на тврђаву у Цариграду, завршено је у наредних десетак година. О грандиозности средњовековног Смедерева говори и податак да су на деспотовом двору написане 24 књиге, да је сам Ђурађ Бранковић, један од најобразованијих владара свог доба, имао богату библиотеку, да је Кир Стефан Србин на деспотовом двору компоновао духовну музику…
Све до 1459. године град је био седиште деспотовине, а након тога пада под власт Турака и постаје седиште Смедеревског санџака, у чијем саставу остаје до 1521. године, до пада Београда. Током 16. и 17. века Смедерево задржава шири регионални значај и функционише као оријентална варош.
Ђурђев град први је међу српским територијама ослобођен од турских кулука. Године 1805, када је током Првог српског устанка турски заповедник предао кључеве града вожду Карађорђу, Смедерево је по други пут постало српска престоница – након 346 година турске владавине.
Током читавог 19. и 20. века Смедерево је имало своје место у реду најразвијенијих градова Србије.
- Након ослобођења Смедерево је постало центар устаничке обновљене Србије – у њему заседа Правитељствујушчи совјет, један од тада центарлних органа власти, све до ослобођења Београда 1807. године.
- У Смедереву је 1806. године почела са радом и прва основна школа.
Смедеревски град је трпео разарања у бројним ратовима која су вођења за њега и око њега. Највеће страхоте преживео је 1915. године, у Првом светском рату аустријским бомбардовањем и 1941. године, у Другом светском рату експлозијом немачке муниције у Тврђави.
Данас је Смедерево град који има огромне привредне, културне и туристичке потенцијале. Доласком многих страних инвеститора, који су у Смедереву нашли подстицај за развој разноврсних делатности, град је оживео и поново добио сјај некадашње престонице. Многобројна културна дешавања, манифестације, фестивали и концерти, учинили су да Смедерево уз развијену привреду постане препознатљив симбол и на културној мапи Србије и Европе.