Смедерево
Туризам

Вогањ: На западном крају румске општине, између два највећа сремска града, на дну пресахлог Панонског мора, усидрен је Вогањ. У Вогњу нема прекости, само срчаности. Срчаност - вогањски жиг од давнина, Тицановом буном прожет, темељен, не на инату, већ на правдољубивости. Од вајкада у њему тече хајдучка крв. Вогањ, први пут забележен 1339. године, до прве половине 18. века, више пута сумњичен да јатакује хајдуке.

voganj 1.jpg

Веселим шоровима Вогња и данас одјекује песма, а село на транзитном путу Рума – Сремска Митровица, живи од пољопривреде. Заштитни знак Вогањаца, деценијама уназад је надалеко чувена и веома посећена манифестација „Сремски свињокољ“, када месарски зналци из читавог Срема демонстрирају своје умеће у прављењу кобасица, чварака, кувању котлића, обради меса и другим ђаконијама које привлаче гурмане сваке прве суботе у децембру.

 

Уз Вогањ се мора поменути и малено село Ерем, најмање село у Срему. Скрајнуто једва километар са пута Рума – Сремска Митровица, Ерем је званично део Вогња. Некада је био у власништву грофовске породице Пејачевић, а данас, у јединој еремској улици живи тридесетак домаћинстава. Ерем је познат по летњиковцу Вишњевац, који је пројектовао у Херман Боле. Летњиковац је био у власништву италијанске грофовске породице Одескалки.