Рума
Туризам

 IMG_8555.jpg

Храм Преноса моштиjу Св. оца Николаjа — Белегиш

Први православни храм у Белегишу, са сводом од дасака покривених трском, био jе саграђен од прућа и блата. Ново пространиjе сакрално здање подигнуто jе 1731.године, а осветио га jе епископ крушедолски Никанор (Мелетиjевић). Године 1733. у извештаjу Карловачке епархиjе за цркву у Белегишу пише: “Црква нова, од плетера, покривена трском, свод од дасака, звоно мало.” Црква jе имала иконостас са Недреманим оком и пет већих икона. Друга црква саграђена jе 1766. године. За сликање њеног иконостаса, певница и тронова, црквена општина jе 11. априла 1809. године закључила уговор са Георгиjем Лацковићем. Исте године Стефан Гавриловић, карловачки сликар, упутио jе писмо Конзисториjу у коме се жали да jе црквена општина у Белегишу за сликање иконостаса са њим склопила уговор jош 1805. године, али су радови одложени jер општина ниjе имала довољно новца. Он jе тражио од Конзисториjа да уговор црквене општине са Лацковићем поништи. Краjем маjа 1809. године Конзисториjа jе потврдила уговор цркве општине и Георгиjа Лацковића, па jе он и осликао иконостас коjи jе био у употреби до друге половине XИX века.

 13177467_10205088845455593_4854525768391751663_n.jpg

Храм Преноса моштиjу Светог оца Николаjа (1924), фотографисано 1927.године, Белегиш

Црквена општина у Белегишу, jе 1874. године застражила од Архидиjецезалног административног одбора да радове на иконостасу повери Николи Марковићу. Већ 3.априла 1877.године она извештава Администативни одбор да jе Никола Марковић при завршетку радова на иконостасу цркве.

Црква Преноса моштиjу Светог оца Николаjа (22. маj) у улици Краља Петра Првог бр. 117 у Белегишу jе монументална грађевина, неуобичаjено jе великих димензиjа за место у коме се налази. Представља значаjан пример црквеног градитељства из прве половине прошлог века. Дефинисан као српски национални стил, оваj архитектоски правац jе баштинио наjбоље из традициjе средњовековне српске архитектуре и прилагођавао jе потребама и новом схватању црквеног градитељства. Црква jе богато украшена вученом и ливеном пластиком, трифорама и розетама и другим декоративним елементима, стилски неуjедначеним. Примери обнове националног стила су ретки у црквеном градитељству у Срему, а црква у Белегишу на наjбољи начин репрезентуjе све одлике овог стила током треће децениjе прошлог века испољава своjу пуну зрелост.

Нова црква Светог оца Николаjа саграђена jе од 1924-1927. године, зидали су jе Коста Ђаниш и Сава Шкорић из Шапца, а 4. jула осветио jе патриjарх Димитриjе. Певао jе чувени белегишки хор Српског ратарског певачког друштва. Из старе цркве пренет jе иконостас Николе Марковића, али jе по димензиjама био мали за нову, па су са сваке стране додате jош по три нове иконе. Према Летопису цркве у Белегишу “моловање цркве, оправку и дометак иконостаса и столова преузели су декоративни молер Алекса Кузминац из Шапца, позлатарски посао Стеван Кузминац из Земуна, а сликарски Стефан Стефановић из Карловаца”. Дуборез на столовима и иконостасу радио jе Алоjз Кустер из Инђиjе. По Вељку Петровићу иконостас jе радио Стеван Тодоровић.

 IMG_5291.jpg

Храм Преноса моштиjу Св. оца Николаjа — Белегиш

Црква Светог оца Николаjа зидана jе као jеднобродна грађевина засведена лажним сводовима, од рабиц мреже и малтера, између полукружних лукова. Изнад њих у висини темена урађене су масивне армирано-бетонске греде коjе имаjу улогу затеге. На западноj страни, уз припрату, jе високи тространи звоник коjи из правоугаоног облика, изнад наглашеног подеоног венца у нивоу слемена крова, прелази у осмоугаони. Звоник jе у нивоу приземља и спрата проширен бочним просториjама са по два полукружна прозора у свакоj просториjи.

Дужина цркве jе 36 м, а ширина 12 м. Ширина цркве заjедно са певницама износи 16.40 м. Висина брода цркве jе 18 м, а звоника са крстом 36 м.

На источноj страни jе полукружна апсида са унутрашње, а петоугаона са спољашње стране засведена полукалотом. Покривена jе етернитом преко дашчане подлоге, са грбинама опшивеним поцинкованим лимом. Брод цркве покривен jе двоводним кровом са покривачем од етернит плоча. Олуци, одлучне вертикале и све опшивке су од поцинкованог лима. Разуђеност фасада постигнута jе нешто истакнутиjим правоугаоним бочним певницама са двоводним крововима са етернит плочама. У пресеку оса бочних певница и брода цркве диже се осмострани тамбур са куполом покривеном поцинкованим лимом. Тамбур и купола несразмерно су мали у односу на димензиjе цркве.

 IMG_5222.jpg

Порта

Црква jе зидана опеком старог формата. Унутра jе омалтерисана кречним малтером, а споља продужним, осим сокле коjа jе обрађена у вештачком камену без профилациjе. Вертикалност брода цркве и звоника наглашена jе пиластрима ширине 80 цм чиjи ритам одговара унутрашњоj подели простора и распореду прозорских отвора.

Богато профилисани кровни венац звоника и кубета, полукружног облика са малим конзолним завршецима веома jе наглашен и декоративан. Испод њега на четири стране звоника налазе се сатови. Све фасаде између профилациjе и орнаментике подељене су хоризонталним нутнама у наизменичним пољима висине 30 и 40 цм. Улаз у цркву, на западном прочелљу наглашен jе снажним полукружним стубовима са богато профилисаним базама и капителима. Изнад њих jе полукружни свод профилисан са предње стране и наткривен кровом на две воде са уздигнутим слеменом на коме се налази крст. Врата портала су двокрилна, од масивне храстовине, са филунгама у облику крстова и декоративним оковом од кованог гвожђа. У ниши изнад врата налази се прилично оштећена икона са допоjасном фигуром Христа. Испред улаза налазе се четири степеника од правилно обрађених квадера гранита.

 IMG_5241.jpg

Унутрашњост храма

На jужноj страни врата су такође двокрилна, са лучном нишом изнад њих у коjоj се налази икона светог Николе. Она су храстова и масивна, обрађена на исти начин као врата на западном, прочељу. Веома су наглашена шембраном коjа поред уобичаjене профилациjе има траку са флоралним елементима. На северноj страни, непосредно уз апсиду, налазе се мала помоћна врата издигнута за три степеника.

Сви прозори су полукружно засведени, богато украшени профилисаним оквирима шембранама. На звонику, на западноj страни у нивоу тавана цркве, прозор jе такође полукружни у облику трифоре са четворолистном розетом у горњоj зони. Исти тип прозора jе и на певницама. У нивоу трифоре звоника на бочним странама изнад наглашеног улаза на западноj страни налазе се кружне розете у облику цвета са осам латица. Розете су као и прозори, украшене профилисаним оквирима. Изнад профилисаних прозорских отвора брода цркве и апсиде урађени су полукружни венци са малим конзоластим завршецима. Испод наглашеног кровног венца, а између пиластера урађен jе низ полукружних аркадица са конзоластим завршецима као код полукружних венаца изнад прозора. Сви прозори су метални са врло танким вертикалним и хоризонталним профилима (шпроснама). Поља су неjеднака, са наглашеном вертикалношћу.

Унутрашњи зидови цркве обрађени су у штуко мрамору, а лукови и сводови украшени молераjом. Зидне слике налазе се у олтару и наосу.Између припрате и наоса налазе се два снажна стуба квадратног пресека коjи преко стилизованог флоралног капитела подухватаjу пространу галериjу са зиданом оградом украшеном вученом профилациjом, украсним тракама и кружним медаљонима у пољу, са флоралним орнаментима. Видни делови полукружних лукова унутар цркве ослањаjу се на богато профилисаним конзолама.

Часну трпезу у олтару подигао jе Стефан Орловић, за време владавине цара Франца И и управе митрополита Стефана (Стратимировића), 1817.године. Од полираног мермера jе црвенкасте боjе – “будимског”, вероватно из Мађарске, димензиjе 127/103/100 цм. Састоjи се од доње подложне плоче и горње истих димензиjа у основи , а различитих дебљина. Између горње и доње плоче, на угловима у форми балустера квадратног пресека, налазе се веома снажни стубови. На средини стубова са предње и задње стране плитко су урезане шестокраке звезде.

Под цркве jе од врло декоративних керамичких плочица сложених тако да по ивицама формираjу различите шаре са бордурама. Степеницама од камена са полукружном профилациjом чела степеника подељен jе на четири нивоа, укупне висинске разлике 30 цм.

IMG_5220.jpg

У звоник, до нивоа тавана око зиданог стуба долази се масивним завоjитим степеништем од камена.Изнад овог нивоа степенице су дрвене, у облику мердевина, што jе уобичаjено решење код цркава.

Иконостас припада типу вишепратних олтарских преграда. Његова подела профилисаним таласастим венцима извршена jе у хоризонталним зонама.У првоj зони су престоне иконе у соклу, двери и медаљони изнад престоних икона. У другоj зони су композициjе празника, а у трећоj медаљони са сценама из циклуса мука Христових и Распећа са медаљонима Богородице и Светог Jована Богослова. Храм jе комплетно реновиран 2015. и 2016. године, средствима општине Стара Пазова, захваљуjући председнику општине господину Ђорђу Радиновићу и средствима Црквене општине Белегиш. Главне старине ове светиње представљаjу углавном старе богослужбене књиге, укључуjући и Jеванђеље из 1760.године, у коjем се поред потписа патриjарха српског Димитриjа (Павловића) и епископа бачког Никанора (Иличића), стоjе и записи Епископа зворничко-тузланског Господина Василиjа (Качавенде) и Епископа сремског Господина Василиjа (Вадића).

На основу одлуке Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Црква Светог оца Николаjа у Белегишу представља евидентирану непокреност.
Литература:
Златкић Ђенана, Божовић-Лопичић Радоjка, Сеоске и салашарске цркве у Воjводини, 1998.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.
Документациjа Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица