Рума
Историја

Поред знакова који сведоче о организованом животу људских заједница на овим просторима од времена праисторије, први писани подаци о селу Рума налазе се у Турском тефтеру из 1566. године.

istorijat-4.jpg

Иницијатор изградње новог насеља градског типа, са ушореним улицама, био је гроф Марко Пејачевић, који је, по установљењу војне границе, своје дотадашње Митровачко властелинство заменио румским, одлучивши, 1745. године, да у атару села Руме изгради ново насеље и у њему седиште новог властелинства. Томе је погодовала и тадашња политика Бечког двора и Марије Терезије усмерена на колонизацију иекономско оживљавање овог простора, на рачун које је Рума 1747. године добила статус трговишта – слободне вароши.

zanatstvo-5.jpg

Првог јанура 1749. Године властелин Марко Пејачевић издаје становницима Руме тзв. Слободницу, којом је она и званично постала привилеговано насеље, са својим грбом и печатом. У том периоду, поред Срба из околних места, у Руму се настањују и Немци, Хрвати и Мађари. Почетком XIX века Рума постаје центар занатства, а 1818. године добија Царску цеховску повељу. У Руми је тада било заступљено 38 различитих заната који су упошљавали 185 мајстора, бројне шегрте и калфе. По завршетку Првог светског рата, 24. Новембра 1918. године, на великом народном збору одржаном у Руми, донета је одлука о присаједињењу Срема Србији.

Spomenik Zarku Miladinovicu.jpg

У периоду између два светска рата Рума је важила за највећу житну пијацу у тадашњој Краљевини Југославији, да би на рачун свог раста и економског просперитета 1933. године добила статус града. У то време Рума је бројала нешто више од 12.000 становника, од којих је највише било Немаца (преко 7.000), Срба 3.500, а остало су чинили Хрвати, Мађари и припадници других народа.

 

Након Другог светског рата, ослобађањем Руме 27. октобра 1944. године, колонизацијом становништва из Босне, Херцеговине, Далмације, са Кордуна, Баније и Лике у ове крајеве, број становника расте и прелази цифру од 14.000. У послератном периоду пољопривреда остаје примарно занимање овдашњег становништва, али се поред тога развија и индустрија.