Рума
Туризам

После Карловачког мира 1699. године бележи се први помен Кленка. Име села најчешће се везује за дрво клен, којег има у околним шумама. У састав Митровачког властелинства Кленак је ушао 1718. године. У време подизања Петроварадинске тврђаве, мештани су били дужни да одраде чак „490 работа“, а 1733. године овде је отворена граничарско-тривијална школа.

klenak centar 4.jpg

Под управу Војне границе Кленак прелази 1745, када започиње дужи период његовог развоја. У српској историји Кленак је остао забележен и као место у коме су на три месеца биле скривене мошти Светог кнеза Лазара, које су за време Револуције 1848-1849. године, због страха од угарске одмазде биле премештене из Сремске Раванице у село на Сави. Кленак је познат и по старом железничком мосту који спаја Срем и Мачву, а који је био више пута рушен и обнављан.

Klenak Osnovna skola.JPG

Предање каже да је можда баш у Кленку надвојвода Франц Фердинанд, који ће касније у Сарајеву страдати од руке Гаврила Принципа, добио рецепт за српску гибаницу. Зеленим шумама окружен, са уређеном савском обалом и одговарајућом угоститељском понудом, Кленак несумњиво има и велики туристички потенцијал.

lubenice u klenku.JPG