РАШАНАЦ
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (205 m) коси и обалама (већи део на десној) Рашаначког потока, десне притоке Млаве 13 km северо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.902 ha. Обједињује три „краја“: Млаву, Рашанац и Прибић. Под именом Рашанац помиње се у турском попису 1467. године (36 кућа), као Ражанци (шанац) 1733. године (30 домова), а под називом Рашанци 1820. године (78 кућа).
Станивништво је влашко (слави Св. Аранђела, Петковицу, Св. Јована, Св. Николу, Ђурђиц, Св. Стевана, Велику Госпојину, Св. Алимпија, Митровдан и др.; заветина Тројице; до 70-их година XX векаодржавао се вашар на Тодорову суботу), стариначко и досељено из Тимочке крајине, Влашке, Црне Реке, Брзохода у Морави, околине Мајданпека, Церовиде у Звижду и Шумадије.
Индекс демографског старења креће се у распону од 0,7 (1961) до 1,4 (1991). Изградња православне цркве Св. Тројице започета је 1992. године на месту старог гробља.
Струју добија 1956/57, телефонске везе 1992. године, а водом се снабдева из копаних бунара и са извора (Фонтана лу мошу Риста алу Добријањ, Извору лу Маркоњ, Извору лу Буншјоњ, Фантана лу мошу Мјајл, који се сматра лековитим, и Шјушуру лу Шкодријањ).
Има осморазредну Основну Школу „Проф. Брана Пауновић“ (почела са радом 1865. године), Дом културе „Ђура Јакшић“ (1948), здравствену станицу (1948), пошту (1948), ветеринарску амбуланту (1955), Земљорадничку задругу „Заједнице“ која је оснивач Штедно-кредитне службе, локалну пијацу (пазарни дан – недеља) и др.
Представља гравитационо средиште за три насеља – Старчево, Орљево и Дубочку.