КНЕЖИЦА
Приградско ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (104-204 m) странама узвишења Погледић (179 m), Прокоп и Парлози и потока Југовца и Дабовца, 3 km северо-источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.656 ha. По предању, назив потиче из времена кнеза Лазара. Обједињује више „мала“: Рашковицку, Мишицку, Циганску, Торбанску, Жажићку, Којицку и др. Савремена рурална изградња концентрисана је дуж асфалтног пута ка Петровцу на месту где је раније од приватног земљишта фирмиран Расадник (пољопривредно добро).
Спада у стара насеља. Постојала је у доба кнеза Лазара, а помиње се и у турском попису 1467. године (14 кућа). Првобитно насеље налазило се у Селишту, где су сада њиве, одакле је премештено на данашње место у другој половини XVII или првој XVIII века.
Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Јована, Св. Лазара, Св. Илију, Ђурђевдан, Митровдан, Петковицу, Св. Аћима и Ану и др.; заветина Спасовдан), староседелачко и досељено са Косова, из старе Србије, Шумадије, Тимочке Крајине, Мораве и ресаве. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,7 (1961) до 1,3 (1991).
Електрично осветљење добија 1954, асфалтни пут средином 60-их година XX века, телефонске везе 1989. године, а водом се снабдева из копнених бунара. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1890. године), дом културе (1947) и др. У прошлости је позната по виноградима (потеси Виногради, Погледић, Сеча, Цигански потес, Под брдом) и гајењу пчела.
Већи број мештана запослен је у Петровцу на Млави. Током II светског рата и извесно време након њега, радио је рудник лигнита „Кнежица“ (локалитет Велика ума, 281 m надморске висине). Целом дужином леве косе од Црвеног потока има кварцита, силиката, конгломерата кречењака велике старости и др.