МЕЛНИЦА
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (230 m) долинским странам Мелничке реке и обалама већег броја потока и поточића, који се општим именом називају „Браничевске воде“, 12 km источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 4.159 ha. Повезује осам целина (Браничка река, Гршљан, Летиште, Мелница село, Петаковица, Поросаница, Стануловац и Велика река).
Под именом Хмељани помиње се 1382. године у повељи кнеза Лазара манастиру Дренчи. Писани извори из 1733. бележе је као село са 10 кућа („Власи чина коморскога“), када је у атару (1718) постојало и друго самостално насеље – Поросањица (данас део села Поросаница).
Становништво је влашко (слави Св. Николу, Петковицу, Св. Јована, Св. Аранђел и др.; заветине Мали Спасовдан и Св. пророк Јелисеј), староседелачко и досељено из Витежева у Морави, Влашке, Ресаве, Алмаша у Ердељу, Тимочке крајине и Црне Реке.
Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,4 (1991). У Мелници је рођен Пауљ Матејић, војвода из I српског устанка. Струју добија 1946/47. (ценар села и рудник угља), асфалтни пут крајем 80-их година XX века, телефонске везе 1992. године, а централни водовод (за 200 домаћинства) 1995. године.
Има осморазредну Основну Школу „Бранко Радичевић“ (почела са радом 1872. године) дом културе, воденицу Ђорђа Трифуновић из прве половине XIX века, (споменик културе), пошту (1995), здравствену амбуланту (1978) и др. Печење креча има дугу традицију. Од 1852. до 1963. године био је активан рудник мрког угља „Мелница“, а у атару су утврђене и резерве лигнита.