КЛАДУРОВО
Ратарско раније сточарско, сеоско насеље збијеног типа, на 252 m обалама Кладуровског потока (Кршке реке), десне притоке витовнице, 15 km северо-источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.251 ha. У атару се налазе три већа извора: Бигар, Орешац и извор у Бранику (на левој страни Мелничке реке). Овалног је облика. Обједињује шест „крајева“ (Гршљања, Кладурово село, Кршка река, Лазаревац, Орешац и Пулањи).
Под именом Кладоруб помиње се 1428/29. у повељи деспота Ђурђа Бранковића, а под садашњим 1820. године (45 кућа) и касније (1859 – 116 кућа, 1910 – 1.230 житеља итд.).
Станивништво је влашко (слави Св. Николу, Митровдан, Св. Јована, Св. Аранђела, Петковицу, Велику Госпојину и Св. Алимпија; заветине Спасовдан и Св. Илија), стариначко и деосељено из Црне Реке, Ердеља, Баната и Хомоља. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,4 (1991).
Електрично освељење добија 1964. године, асфалтни пут крајем 80-их година XX века, телефонске везе 1991. године, а водом се снабдева углавном из копаних бунара.
Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1868. године), дом културе и др. У атару има каменог угља палеозојске старости, који се са мањим прекидима експлоатисао од 1871. до 1865. године.